Prethodni članak
Odnos formalne i materijalne istine
Пише: Симо Стокић, дипл. правникДа ли истовремено у праву могу да коегзистирају формална и материјална истина? Која истина има приоритет за поступајући орган? Да ли формална истина сме и може да производи правне последице? Да ли поступајући орган сме уопште да посумња у валидност „формалне“ истине? Да ли због принципа ефикасности, економичности и брзине решавања захтева сме да се „жртвује“ материјална, на уштрб формалне истине?
Због свих наведених питања, једно од најважнијих „препрека“ у праву јесте питање међусобног односа, важности, предности, приоритета тзв. „формалне или материјалне“ истине. Сви досадашњи закони су имплементирали принцип материјалне истине, посебно рецимо Закон о општем управном поступку, а Законом о планирању и изградњи се на мала врата уводи, ни мање ни више него „формална истина“. То је толико важно питање да је његово разјашњење у јавности просто неминовно. За грађане који нису правници, једноставно треба рећи да се под формалном истином подразумева истина која је наведена у било којем акту надлежног органа (суда, органа управе), без обзира да ли је то што је у исправи наведено, заиста, стварно и тачно, законито, истинито. Орган коме се презентира такав „папир“ је необорив доказ да је то што у њему пише, тачно и истинито. Насупрот томе, постоји принцип материјалне истине, који подразумева да је орган који пред собом има неки акт, као доказ за нешто, да је тај доказ подложан оцени тога органа, уколико на основу тога доказа треба да се донесе неки други акт, којим се ствара неко ново, или гаси неко већ постојеће право.
Овде се не ради о чисто теоретским расправама, већ ја покушавам да упозорим законодавца да се таквим нормирањем које је засновано на убрзавању поступака, чије су намере добре, може доћи до наношења несагледивих штетних последица за државни интерес које одмах можемо навести кроз пример из лично моје управне праксе.
Наиме, у мојој фиоци постоји један предмет конверзије неизграђеног грађевинског земљишта у право својине по захтеву једног приватног привредног друштва. Ради се о површини од пет хектара у најужем центру града!!! Основ стицања тога земљишта, након подношења захтева мени је био сумњив. Стицање је извршено по основу судског поравнања. Исто је спроведено и у јавној књизи. Одмах сам видео да је наведено поравнање ништавно, јер не постоји сагласност Дирекције за имовину Републике Србије. Обавестио сам и Државно правобранилаштво о томе и они су се сагласили да је то стицање незаконито!!! Суд је дакле, прихватио располагања која су директно противна закону. Ја наравно нисам спровео поступак конверзије док се то поравнање не „исправи“, то јест прибави и сагласност Дирекције. Ако прихватимо принцип формалне истине, ја сам дужан био да извршим конверзију тога земљишта у право својине и то лице тада стиче могућност отуђења истог земљишта. Ја сам то одбио и предмет је и сада нерешен у мојој фиоци. Странка је дошла са адвокатом у мој „офис“ и рече ми овако: „Господине Стокићу, ми ево сада управо долазимо са састанка са једним од руководилаца града и речено нам је да ви решавате тај предмет у складу са важећим законом, па нам није јасно у чему је проблем, ако постоји печат суда“. Рекао сам да у једној мојој књизи пише следеће, па парафразирам скраћено: „Уколико надлежни орган на основу достављене правноснажне исправе издате од суда, треба да донесе свој посебан акт по основу и те исправе, а тај нови акт даје нови квалитет права (у нашем примеру претвара се право коришћења у својину и тиме се омогућује промет!), онда поступајући орган сходно општем начелу о доказивању, ту исправу цени у склопу свих доказа заједно, као и сваки други доказ. А све наравно са принципом материјалне истине. Дакле, ради се о непобитно утврђеној чињеници да не постоји сагласност власника (државе) да се изврши пренос права коришћења са носиоца права коришћења на то приватно привредно друштво.
Шта ће се десити сада након донетих измена Закона о планирању и изградњи? Сада ће то приватно привредно друштво у складу са законом да поднесе захтев за издавање грађевинске дозволе. Пошто је уведен принцип формалне истине (због спречавања корупције и одуговлачења поступака издавања грађевинске дозволе, а на уштрб материјалне истине), сада ће се експресно издати грађевинска дозвола и доћи ће до изградње легалних објеката на тим парцелама. Шта ће бити даље? Након изградње зграда по основу тако стеченог земљишта од стране инвеститора, лице које има правни интерес ће једнога дана то стицање (поравнање без сагласности државе) огласити ништавним, па ће после тога доћи и до поништаја грађевинске и употребне дозволе. Шта после? После ће банке активирати депоноване менице, хипотеке, а власници таквих станова ће тужити инвеститора, град и државу за накнаду штете, јер ће станови постати наједном нелегални.
А све то ће настати као последица стриктног поштовања законског принципа „формалне“ истине. То није право, то је форма, а форма није истина. На крају мора бити утврђена и та материјална истина која ће скупо коштати град и државу.
Zarad materijalne istine reći ću da kolumna sadrži niz neistinitih i tendecioznih navoda.Prvo ne radi se o pet hektara!!! nego o 52 ara!!!Drugo ne radi se o najužem centru grada, nego o Ljubiću.Treće, da se radi o vašoj totalnoj neobaveštenosti vidi se iz toga da pominjete izgradnju zgrade i stanare, a parcela se nalazi u poslovno administrativnoj zoni.Četvrto, radi se o izgrađenoj parceli na kojoj se nalaze legalni objekti sa upotrebnom dozvolom. Peto, vi kao pravnik trebalo bi da znate da preispitivanjem pravosnažnih sudskih odluka koje vrši državni činovnik vodi pravnoj nesigurnosti, anarhiji i korupciji.Trebalo bi upitati vašeg rukovodioca zbog čega držite predmet u fioci, a ne rešavate ga.Istina je da vlasnik privrednog društva uredno plaća porez državi i doprinose zaposlenima, a vi niste gadljivi na zaradu koju dobijate iz budžeta, koga puni vlasnik koji u sedmoj deceniji života radi po 12 sati.To što državni službenik nezakonito koči investicije u ovom gradu i razvoj privrede, trebalo bi obelodaniti narodu da vidi ko podmeće klipove zapošljavanju, zarad lične sujete i neostvarenih ambicija. Činovnik se poziva na svoju knjigu i insinuira da sudije ne poznaje pravo.Da ste rođeni u Čačku, drugačije biste razmišljali i imali druga osećanja prema svojim sugrađanima.
Pitam Pravdoljuba da li ima ili nema dozvolu države da investitor stekne to zemljište koje navodi. Da li je sud mogao da overi tu transakciju sa poravnanjem ako nema saglasnost Republike kao vlasnika toga zemljišta. To je glavno pitanje pa tek onda investicije. Potrebno je proveriti sve to.
Sud nije mogao da donese odluku o poravnanju bez saglasnosti Republike.Saglasnost postoji, ali je nedovoljno jasna državnom službeniku koji sebi daje za pravo da je preispituje bez zakonskog osnova.Niko se ne pita zašto birokrata nije odbio zahtev nego ga drži u fioci?
Hvala lepo anonimnom komentatoru na iscrpnom objasnjenju. Samo kada bi se jos i predstavio. Ovde se ne radi o objasnjenju konkretnog predmeta, vec samo o ilustraciji, sto anonimus ocigledno nije razumeo. On bi izgleda predmete resavao preko anonimnih komentara. Ima vremena shvatice kada duze bude citao moje tekstove. Predlazem mu da vise puta procita ovaj tekst.
Nazalost ni vi nista niste bolji od ostalih zutih elektronskih stampi!
Još uvek niste odgovorili zašto držite nerešen predmet u fioci odnosno da li je to u skladu sa pomenutim Zakonom o opštem upravnom postupku.Povrh svega još se javno hvalite sa tim. Verovatno ćete nam to teoretski pojasniti u novoj knjizi.Ne znam da li vam je važnija formalna istina- moje ime, od materijalne istine-sadržine i istinitosti mojih navoda.