Oni Ći i Mi

Piše: Aleksandar Arsenijević

Od vremena kada se Miloševićeva SPS našla u situaciji da bez koalicionog saučesnika ne može da zadrži vlast na ovim nesretnim srbistanskim prostorima, nadugačko i naširoko se raspravlja i vode se polemike o tome da li je bavljenje politikom nešto što priliči poštenom čoveku. Odnosno, da li je politika zaista nešto krajnje amoralno i prljavo što treba zaobići u širokom luku, ukoliko vam je stalo do ličnog i profesionalnog kredibiliteta.

I stvarno, tokom minule nepune tri i kusur decenije, nebrojeno puta smo se našli u situaciji da se zapitamo kako je moguće da se dojučerašnji komunisti, republikanci, liberali, levičari, desničari u trenu preobrate u sve ono što su, koliko juče, žestoko kritikovali i protiv čega su se beskompromisno borili? Da se uverimo kako se vremenom kod sve većeg dela građana, kojima je dosadilo da budu Srbistanci, iskristalisao stav, da je ono što decenijama obitava na srbistanskoj političkoj sceni i njihovoj grbači zapravo jedno te isto.

Šta god pisali u partijskim programima, govorili i u kakvu god ambalažu bili upakovani.

Da ideologija, principi, moralna načela, obećanja… gube smisao i važnost kada je u pitanju makar i mrvica vlasti, Čačani imaju priliku da se uvere ovih postizbornih dana. U vreme kada „opozicione“ stranke i koalicije posle “brilijantnih” izbornih rezultata iz petnih žila nastoje da dokažu da su u zbiru sa dve grupe građana, o čijem broju glasova u ovom trenutku mogu samo da maštaju, oni, a ne nazadna koalicija, pobednici lokalnih izbora u našoj, behatoniranoj, nazadnoj kasabi. U tom nastojanju oni koji inače sve ove godine dišu i žive samo sporadi interesa Čačka, Čačana i Čačanki štancuju saopštenja, organizuju konferencije za medije i ukazuju na izborne neregularnosti i krađu. Svesni ili nesvesni da time po ko zna koji put u pitanje dovode inteligenciju i vređaju zdrav razum svojih sugrađana, budući da su iste te lokalne političke gromade još pre raspisivanja izbora najavljivale sve ono o čemu sada razglabaju i zbog čega sada kukumavče do neba, pa su uprkos tome, kao ovce na solilo, potrčale da učestviju u unapred nameštenoj i izgubljenoj izbornoj utakmici.

Nema sumnje da evidentna izborna krađa predstavlja idealan alibi svima koji su umislili da imaju tapiju na opoziciono delovanje i da je bez njih prosto nemoguće govoriti o nekim promenama u našoj kasabi. Međutim, može biti i da su čačanske političke gromade, lideri i liderčići okovani sujetama i neutemeljenim samozadovoljstvom zapravo nesposobni da shvate da su većini Čačana i Čačanki i te kako svesnh gde i kako žive, preko glave prazne priče i truli kompromi.

Da recimo dobro pamte kampanju Dveri naslovljenu Ili ći ili Mi. Da nisu zaboravili kako su Boškić i ekipa mu ukazivali na pogubne posledice dvodecenijske vlasti ateničke magistarske familije Ilić i novosrbijanaca, sa kojima bi sad vrlo rado stupili u koalicioni blud. Kako su to onomad uradili principijelni i nepokolebljivi čačanski SPS drugovi. Pamte Čačani nebrojene preletačke kombinacije i šeme zbog kojih su im se ogadile i stranke i politika. Pa tako dok su na jednoj strani mnogi spremni da tvrde kako se na decembarskim parlamentarnim Boškiću o glavu obila koalicija sa ministarkom Milicom Zanokticom, neki drugi opet smatraju da se koren njegovog izbornog (ne)uspeha treba tražiti u činjenici da Čačani ipak mnogo više pamte nego što bi to on i ostali ljuti opozicionari želeli. Što ih je da se ne lažemo sve onako skupa dovelo do toga da prekoračenje cenzusa vide kao uspeh, mada su koliko juče poput magistarske Nove Srbije ili Dveri beležili po 15 i kusur posto.

Biće ipak da mnogi nisu zaboravili kako je svojevremeno Boškić od blokiranog  Predsedništvo Srbije i protestante, da ne bi uznemiravali gospodara dok igra šah, odvukao protestante da bleje ispred policijske stanice u Despota Stefana. Da pamte Boškićevo ispijanje vina sa gospodarom Vučićem koji ga je koliko juče nazivao fašistom. Sećaju se silnih hvalospeva ateničkog magistra upućenih velikom, mudrom i svemogućem vođi, kao što nisu zaboravili ko se sve sa kim od ’96 na ovamo, krvio, pljuvao a onda lizao.

I sad se neko još pita zašto većina Čačana ravnodušno posmatra aktuelnu postizbornu farsu u kojoj čačanska „opozicija“ i nazadna družina kao da nastoje da nas uvere da je politika zaista nešto amoralno i prljavo, gde nema mesta poštenom svetu. Uostalom nisu li im to Čačani jasno i glasno stavili do znanja ne učestvujući u još jedenoj u nizu izbornih farsi ili podrškom listi dve grupe građana, koje bi da nije nazadnjačkog bekgraunda njihovih nosilaca verovatno ostvarile još bolji rezultat.