Opasuljivanje

Piše: Aleksandar Arsenijević 

Nemojte da se bečite i iščuđavate kada ovih dana čujete kako su neki zaslužni naprednjački drugovi, u našoj kapitalnoj kasabi, tankog profesionalnog iskustva i sa diplomama diskutabilne vrednosti, idealna, čak bi se reklo univerzalna, rešenja za direktorske funkcije.

Od kako je višestranačja u Srbistanu postoje predizborna obećanja koja, nikako ne gube na aktuelnosti. a garantovano donose profit. Preciznije, glasove na izborima, pa čak i kada su i deca u vriću već odavno raskrstila sa tim da je njihova realizacija u praksi manje realna nego iskrcavanje Srbistanaca na Mars.

Ako ste kojim slučajem pomislili da je reč o obećanjima koja se odnose na više i niže nacionalne interese, obnovu Dušanovog carstva, Velikom Srbistanu… i sličnim nebulozama kojih su se Srbistanci naslušali tokom decenija iza nas, odmah raskrstite sa tim da ste samo delimično u pravu. Odnosno da su na njima, tamo devedeetih, profitirali Milošević i njegovi. Međutim kada se u uporedi koliko dugo je vladao Sloba, a koliko je vremena prošlo od petooktobarskih “demokratskih” promena, nije potrebna bogzna kakva i kolika inteligencija, pa da se ukapira kako je istekao rok trajanja nacionalističkih ideotarija na koje se lepe nesretni Srbistanci.

Uostalom nisu li to ukapirali master-ktitor Bajčetinski Toma i gospodar Vučić pa su se preko noći manuli baljezgarija o historijskim granicama Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica?  Nisu li se preko noći od ljutih radikala presaldumili u nepokolebljive jevropejce, demokrate i borce protivu kriminala, mita i korupcije?

A pre i posle svega u beskompromisne borce protiv sveopšte politizacije i partizacije koja poput kancera razara srbistansko društvo od Broza pa do naših dana. I eto koncept koji se prepoznaje pod ranim naslovom – sposobni a ne podobni već pet godina gospodaru Vučiću donosi politički profit. Mada nas svakodnevna praksa uči da od ovog koncepta, kako bi rekli u Leskovac, nema ni mojega. Pa su tako profesionalne i stručne reference ili diplome Sorbone, Oksforda, Kembridža… luk i voda u odnosu na pripadnost naprednjačkoj bratiji.

Zato nemojte da se bečite i iščuđavate kada ovih dana čujete kako su neki zaslužni naprednjački drugovi, u našoj kapitalnoj kasabi, tankog profesionalnog iskustva i diplomama diskutabilne vrednosti, idealna, čak bi se reklo univerzalna, rešenja za direktorske funkcije u nekim javnim preduzećima i ustanovama. A i šta tu ima da bude čudno kada se suočite sa pogubnom činjenicom da je partijska pripadnost prioritetna čak i kada je reč o Organizacionom odboru ljubićke pasuljade, koja nije održana samo zbog toga jer s kolca i konopca skupljeni naprednjaci nisu uspeli da organizaciju stave pod svoju šapu.

Stoga školujte decu pa ih šaljite u svet. Srbistan se opasuljiti ne može!!!

______________________________________________________________