Otimačina u režiji vlasti

Piše: Srđan Škoro, smenjeni urednik Novosti

Rukovodstvo “Novosti” je uputilo pismo poreskoj upravi da ne plaća porez prema instrukcijama koje je dobilo od premijera. Ovaj dokument je objavio Savet za borbu protiv korupcije u svom izveštaju o stanju u medijima i niko nije reagovao. Svi ćute, jer je nomalno ne plaćati porez državi, ako to Vučić smatra da je ispravno. Zamislite onda šta se sve u Srbiji prećutno i bez ikakvog dokumenta radi i događa, u saradnji i uz ovakva i slična odobrenja premijera.  Zato smo i postali država gde je prirodno otimati od onih koji nemaju kako bi oni koji imaju, imali još više!

U razvijenim demokratskim društvima posle objavljivanja pomenutog dokumenta izbio bi ogroman javni skandal i vlada ne bi mogla više da ostane ista i pored skupštinske većine. Premijer ne bi smeo više da obavlja tu dužnost. U pravnoj državi reagovao bi tužilac. U civilizovanom društvu pobunila bi se javnost, ukazujući na pogubnost ovakvog ponašanja i neodrživost potpune privatizacije države od strane jednog čoveka. Da ne govorimo o tome, da bi makar ministarstvo kulture i informisanja moralo da se oglasi.

Ali, pošto je ćutanje uvek znak nekakvog odobravanja otišlo se odmah i korak dalje. Kompanija Novosti je odlučila da proda svoj dnevni list “Sport” koji ove godine slavi 70 godina postojanja. I to kome drugom, nego Saši Mirkoviću, istaknutom članu SNS i gradonačelniku Zaječara. Kako se Nadzorni odbor nešto nećkao da predloži Skupštini akcionara Novosti takvu transakciju, valjda pretpostavljajući da nije baš zakonita, umešao se, naravno premijer. Bar se tako po zgradi Kompanije hvali banijsko-beranski dvojac koji je Vučić lično ustoličio da rukovodi Novostima, ne bi li svaki dan zabili po neki ekser, u već pripremljeni kovčeg za ovaj nekada veoma tiražni list i uspešnu kompaniju.

Zamislite, da pored toliko obaveza premijer stiže i takvim stvarima da se bavi kao što je prodaja jednog lista, koji je inače, u većinskom privatnom vlasništvu. I, naravno, Nadzorni odbor, iako funkcioniše u krnjem sastavu (nedostaju dva člana od pet koliko bi trebalo da ih bude),  je ubrzo predložio, kao jednu od tačaka dnevnog reda, za predstojeću Skupštinu akcionara Novosti i – prodaju “Sporta”.

Postavlja se pitanje kako država na čelu sa premijerom prodaje nešto što joj bar prema vlasničkim papirima nikako ne pripada. Ili je možda došlo do nekog čudnog podržavljenja “Novosti”, a da o tome niko nije obavešten. Pa ni većinski poznati vlasnik Milan Beko.

U svakom slučaju, ukoliko odluka Skupštine akcionara Novosti, a tvrde da bi morala da se donese tročetvrtinskom većinom, bude da se “Sport” proda Mirkoviću, biće jasno da je vlast napravila nekakav dil sa Bekom. Kakav, ubrzo će se saznati, jer stvarno je nerazumno i u svakom  biznisu neprihvatljivo, da se vlasnik odriče svoje imovine tek tako. Bez ikakve potrebe, razloga i nadoknade. I pritom ćutke.

Ako na sve to dodamo i da je Vučić odavno obećao kako će biti okončana istraga oko privatizacije “Novosti” koja se nalazi visoko kotirana među onih spornih 24, onda se postavlja pitanje: šta to mi imamo na sceni? Kakva je ovo država? Ako je privatizacija “Novosti” zvanično sporna, kako takva imovina uopšte može biti predmet bilo kakve trgovine. Posebno partijske! Kao da “kupujete” ukradeni auto. Možete ga čak ukoliko imate dobru vezu u MUP i registrovati, a ako je ta veza premijerska, onda ga do mile volje možete nesmetano i voziti. Naravno, samo u zemlji, gde inače Vučić i preporučuje da se letuje, opet uz najavljene poreske olakšice.

Ukoliko je otimačina u režiji vlasti dovoljno transparentna, a u slučaju “Novosti” to je sada više nego jasno, neće biti nikavih problema. Jer, premijer lično stoji iza toga. A tu sve počinje i sve se završava. Ako Vučić jednostavno ne stigne uživo da to saopšti, to će rešiti običnom SMS porukom upućenom svojim proverenim ljudima. Jer, čovek zaista ima puno problema, pre svega sa samim sobom, a onda i sa svojim sjajnim kadrovskim rešenjima koje je tako dobro izabrao i rasporedio, da ne mora niko posebno biti zabrinut. S njima je makar propast izvesna i garantovana. Uostalom, “Novosti” su kao Srbija u malom. Neznanje i servilnost se gaje i nagrađuju, znanje i sposobnost kažnjavaju i ukidaju, a rezultat je, naravno,  nezaustavljivo propadanje i nazadovanje, kao i u svim segmentima društva. Ali, koga briga ako je Vučić tako odobrio.