Peca i deca

Piše: Aleksandar Arsenijević

Ako ste verovali da je za ostvarenje vaših ambicija dovoljno posedovati člansku kartu valadajuće partije, podršku nekog uticajnog  partijskog druga i fakultetsku diplomu, recimo Fakulteta za ovo i ono iz Gornjeg Vrljikovca, znajte da ste debelo u krivu.

Sve to jeste neophodno, ali nikako i dovoljno. Uostalom koliko je njih koji raspolažu navedenim „kvalitetima” posle svakih izbora, raspodele funkcija i radnih mesta, ostalo, što bi se u narodu srbistanskom reklo, kao produkt metabolizma na prtini!

Ako ste se nameračili da se kao krpelj prikačite na budžet,  a  lagodnijeg ‘leba nema, i da pri tome sistematizacija radnih mesta bude prilago|ena vašem liku i delu, neizostavno morate slediti primer Pece Pinokia Kovačevića. Nekadašnjeg sportskog novinara, novosrbijanca, G17 eksperta, sada naprednog „medijskog stručnjaka”, predsednika Gradske komisije za sufinasiranje medisjkih projekata od naprednjačkog interesa i nameštenika u gradskoj službi za odnose sa javnošću. Tada vaš lik i delo mora da krasi, kako bi to rekao Boško Ćalović legendarni profesor čačanske Gimnazije, odsustvo pigmenta za crvenilo. Sposobnost da nekoga gledate u oči i urinirate mu po glavi uveravajući ga da to pada kiša.

A tada nije problem da se „odgovorno” i javno u kameru izjavi kako niste član s koca i konopca skupljenih naprednjaka, kako to onomad izreče Peca, koliko juče čelni čovek preljinske naprednjačke družine, (mali je ovo grad da bi se tako nešto sakrilo) zadužen od povereništva da u stranačku centralu, za SNS informator, šalje vesti iz Čačka. Naprosto, cilj opravdava sredstva, a Pecin cilj su budžetske jasle.

Kao i svaki mlad čovek i Peca bi, što bi rekao Ilija Čvorović, da jede, picani se i hefta. A to košta. Za to su potrebna stabilna primanja. Poljoprivreda, kojom je Peca, kako je tvrdio, imao nameru da se bavi i zarađuje za hleb nasušni tako nešto ne garantuje, ali to garantuje budžetska plata. Poljoprivredom će on, kao i mnogi što selo hvale a drže se grada, da se bavi i prihoduje  onako uzgred.

A to što će ga neki prozivati tvrdeći da nije lepo lagati, to Pecu ne treba da tangira. U to da od laži raste nos više ne veruju ni deca u poredškolskom. Ko će se kroz mesec-dva uopšte sećati kako je  Peca Pinokio Kovačević gledajući u kameru besramno lagao Čačane, od čije će muke i sirotinje primati platu? Drugim rečima, kada se jedno društvo, kako je to slučaj sa današnjim Srbistanom, temelji na amoralnosti, laži i licemerju tada beskrupuloznost postaje odlika sposobnosti.

Stoga nije zgorega povremeno ponovo iščitati Disove Naše dane, koliko da se podsetite gde smo i šta smo.  

_______________________________________________________________