Peti kec iz rukava

Piše: Aleksandar Arsenijević

Samo neko totalno zalađen, što bi rekli u Niš, mogao je da se ponada da će, odluke dvoje Palminih odbornika da ne učestvuju u radu poslednje sednice čačanskog lokalnog parlamenta, izazvati parlamentarnu krizu. Da se ovako nešto u nekoliko navrata nije ranije dešavalo, pa da njihov optimizam ima osnova. Sve smo to i ranije viđali i znamo kako se završavalo. Ko do sada nije uklavirio kako stvari funkcionišu na srbistanskoj političkoj sceni, poslednji je čas za to. Tek toliko da se sutra posle lokalnih izbora ne bi po ko zna koji put upitali:

– Šta to bi?

A kada bi učinili samo mali fizički napor pa se zamislili čuđenju i iščuđavanju ne bi bilo mesta. Naprosto u našem lokalnom parlamentu na snazi je nepisano pravilo, ustanovljeno još u novosrbijanska vremena,  da je potpuno irelevantno koliko koja stranka ili grupa građana ima odbornika, već je bitno ko ih kontroliše. Šta je to što može da im se ponudi ili obeća kako bi okrenuli ćurak naopako. Da ponovo citiramo neformalnog gazdu naše kapitalne kasabe – ja imam, a tebe treba. A znamo da se u Srbistanu, gde su etika i dostojanstvo suspendovani na neodređeno vreme a ideologija je deveta rupa na svirali, u političko kolo hvataju iskqučivo oni kojima treba. Neki da zaštite svoj biznis, a mnogobrojniji da prekim putem reše egzistencijalne probleme. Stoga i u ovom slučaju ni jednog trenutka se nije postavljalo pitanje da li će neko čačanskim, s koca i konopca skupljenim naprednjacima i njihovim koalicionim saučesnicima obezbediti kvorum, već ko će.

Od uspostavljanja proporcionalnog izbornog sistema, tačnije od donošenja zakona da je poslanik ili odbornik, vlasnik mandata, a ne stranka ili partija koja ga je delegirala, opozicija po pravilu ukazuje na apsurdnost ovakve odredbe, ali nikome od njih, kada se domognu vlasti, ni na kraj pameti nije  da promeni ovaj nakaradni zakon. Nije lud da se liši mogućnosti nesmetane političke trgovine. I neko se još pita odakle tolika skepsa kada je reč o zajedničkom izbornom nastupu čačanske opozicije.

A stvar je više nego prosta. Kao i u ovoj upravo završenoj skupštinskoj komediji, tako se sutra posle lokalnih izbora, osim u slučaju da opozicija osvoji nadpolovičnu većinu, neće u pitanje dovoditi da li će se ponovo neko prodati naprednjacima, već samo ko će.

Zar je posle tolikih izneverenih nada, nebrojenih laži i prevara realno očekivati da neko iole normalan veruje u bajke i gaji iluzije o etičnosti i principijelnosti čačanskih političarčića i političara.

_______________________________________________________