Pitanje svesti

Piše: Aleksandar Arsenijević

Sudeći na osnovu onoga šta nam se dešava, šta decenijama živimo i šta preživljavamo u Srbistanu, može se reći bez imalo preterivanja, da mnogo toga ne funkcioniše i da mnogo toga ne valja, ali da kada su u pitanju tradicionalne srbistanske podele po svakom osnovu, e tu stvari decenijama unazad besprekorno ferceraju. Naprosto, uprkos svemu kroz šta smo prolazili i prolazimo one nikako ne gube na aktuelnosti, dok se na drugoj strani čini da pod kapom nebeskom nema zemlje u kojoj se toliko govori o slozi i jedinstvu, pa je mit o svesrbistanskoj slozi osim u narodne izreke utkan bukvalno u sve partijske programe.

Da naša srbistanska tragedija bude veća podele su prisutne čak i sada kada smo se našli pred pitanjem opstanka. Gde, morate priznati, podelama bilo koje vrste nema mesta i gde politika i ideologija gube svaki smisao. U trenutku kada se nad nas nadvila senka neokolonijalizma, kada su beskrupulozne multinacionalne rudarske kompanije odlučne u nameri da našu zemlju preoru uzduž i popreko i od nje načine pustinju u srcu Evrope, krajnje je nebitno ko je levica, ko desnica, ko je za naprednjake, ko za konzervativce, ko je za liberale, ko za monarhiste.

Taman koliko su u ovom trenutku irelevantni i nebitni Vučić, Đilas, Dačić… ili bilo ko drugi.

Pitanje opstanka nam je zajedničko ili bi bar tako trebalo da bude, pa stoga gorak ukus u ustima izazivaju komentari na društvenim mrežama u kojima se postavlja pitanje učešća na protestima ovih ili onih pristalica ideološke ili političke opcije. Ili to što drugima opet strašno smeta što govornici na protestima ne pominju ni Vučića ni njegovu interesnu bratiju koja u svemu vidi samo još jednu dobru priliku da debelo profitira na našoj zajedničkoj nesreći.

I dobro je što je tako jer gospodar srbistanski najviše priželjkuje što dublji jaz između Srbistanaca, pa svim silama nastoji da proteste protiv kolonizacije naše domovine, uz pomoć svojih propagandista, predstavi kao nasilni pokušaj rušenja ustavnog poretka. Svestan da je i među onima što ga godinama iz raznoraznih racionalnih i iracionalnih razloga održavaju na vlasti sve više njih što uvižaju kako je budućnost dece i unuka iznad nazadnjačke demagogije i Vučićevih populističkih priča i lagarija.

A vi Čačani, da li ste spremni da 9. avgusta na Gradskom trgu, bar za trenutak, stavite moratorijum na podele i jasno i glasno kažete da je u odnosu na opstanak i budućnost vaše dece i unuka sve ostalo nebitno. Da su u ovom trenutku petokraka, kokarda, monarhija, republika, levica, desnica, vernici, ateisti… krajnje irelevantni.

Da patriotizam nisu prazne priče, mitovi, legende i lagarije koje vam decenijama podmeću indirektno nas uveravajući da doktrina Julija Cezara – zavadi pa vladaj – posle toliko vekova na ovim nesretnim prostorima daje izvanredne rezultate.