Platni razredi, prevara na srpski način

СИСТЕМ ПЛАТА НА ОСНОВУ ПЛАТНИХ ГРУПА И РАЗРЕДА – ПРЕВАРА НА СРПСКИ НАЧИН

ШТА СЕ ХТЕЛО?

Тренутно је систем плата у јавном сектору регулисан кроз више закона, посебних колективних уговора, правилника, уредби и других правних аката.

Vladimir Adžić

Систематизовано је више од 900 назива радних места, 520 коефицијената, 200 разних додатака и чак 23 основице (цене рада), што је довело до озбиљних разлика у висини зарада за исте послове у различитим делатностима.

Циљ је био да се по принципу „Иста плата за исте или приближно исте послове“, понуди систем кроз један закон у коме би врсте и називи послова били груписани у знатно мање назива, смањио се број коефицијената, утврдила јединствена цена рада и донео правни акт којим би се прецизно дефинисали критеријуми за напредовање у служби.

ШТА ЈЕ УРАЂЕНО?

Донет је закон којим је јавни сектор дефинисан, али је потом у понуђеној матрици сведен на образовање, здравство, културу, социјалну делатност, туризам…који ионако годинама важе за области са најнижим зарадама. Они са највишим зарадама су изостављени: законодавна, судска, извршна власт на свим нивоима, БИА, војска, полиција, многобројне агенције, јавна предузећа и др. Питање које смо често постављали, јесте, са ким ћемо се усаглашавати у висини зарада?

Овако некомплетан систем (у европским земљама укључени су сви корисници буџета, од председника државе до помоћних радника) је самим тим и бесмислен.

Понуђена матрица са коефицијентима успоставља однос најниже и највише зараде на 1:7,5 а не 1:12, када би систем важио за цео јавни сектор. То је чиста демагогија јер се највишим носиоцима власти одређују ниске зараде (зарад замајавања јавности), па им се кроз чланство у разним управним одборима плате вишеструко увећавају.

Понуђени део система (некомплетан), садржи, формално, коефицијенте за сва радна места генеричких занимања (послови за I – IV степен стручности). Она су ван система јер им се зараде неће исплаћивати по Закону о платама, већ ће, као и до сада, примати минималац.Предложена основица (цена рада) је само око ½ минималне зараде, а да би систем важио за све, морала би бити најмање 90% од минималне зараде за коју је предвиђен коефицијент 1,11. То истовремено значи да се односи између коефицијената по платним групама који су утврђени у матрици, никада неће остварити јер је за то потребно око 40% више средстава у буџету за зараде, којих нема, па се и сама власт оградила речима „да ће се закон примењивати у складу са расположивим средствима у буџету РС“.

Властодршци даље тврде да ће наредних неколико година (од примене Закона) спорије расти зараде на пословима који су преплаћени, а брже на онима који су потцењени, док се систем не уравнотежи. Ово је бесмислица, јер са утврђеним коефицијентима и основицом у матрици то није могуће и у супротности је са самим законом. Наиме, док минимална цена расте у истом проценту као и основица, никада се неће успоставити односи утврђени за платне групе и разреде (у матрици). Да би се они успоставили, минимална зарада би у наредних десетак година морала да расте знатно спорије од раста основице.

Примера ради – плата професора је у односу на помоћног радника (у матрици) утврђена на однос 1:3,02, док је она данас 1:1,97 и ако се минимална зарада буде повећавала више од основице у платним разредима, однос ће још падати!

Како је држава већ договорила са синдикатима да 2021.године минимална зарада буде на нивоу минималне потрошачке корпе, за којом заостаје око 30%, следи да минимална зарада у 2020. и 2021. мора да расте по 15% . Основица би морала расти изнад тога, што се сасвим сигурно неће десити.

Држава је несумљиво свесна ових чињеница и није спремна да призна да је у питању обмана наше и шире јавности, те да се (као) нешто ради на решавању овог озбиљног питања… Стога се сталним одлагањем примене Закона (већ трећи пут), само „купује време“. После избора мање боли саопштити истину.

Најновије одлагање за 1.јул 2020.године, није изненађење за Унију синдиката просветних радника Србије, напротив, сигурни смо да ће уследити нова померања датума до у недоглед. До 1. јула 2020.године, неће бити формирана ни нова Влада РС, Скупштина РС, нити донет буџет за 2021. годину! Све би то било неопходно, ако је власт озбиљна у својој намери, а није!

Чак и да све ове околности буду много повољније, познато је да је за наредну годину била пројектована цена рада (основица) нешто преко 14.000 динара. Јасно је да са наговештеним повећањем за 2020. годину она неће бити већа од 15 -16.000 динара, што ће у односу на најављену минималну зараду бити и даље око 50% уместо 90% минималне зараде да би систем плата био примењен, а тиме и однос зарада запослених са I:IV:VII степену стручности буде као у понуђеној матрици 1:2:3.

Када се свему дода и да су у матрици неким пословима већ уз платну групу додати и платни разреди као замена за постојеће додатке, а да није донет правни акт којим се прецизно разрађују критеријуми за напредовање кроз платне разреде, примена закона је још неизвеснија.

Све ово указује да ни држава ни надлежна министарства, нити знају нити умеју да реше овај проблем. Они, истина, успешно троше огромна средства за пројекат платних група и разреда, свесни да је неизводљив. Власт овде има друге приоритете, у којима су образовање, здравство и култура закуцане на дну лествице.

Аутор: Владимир Аџић, руководилац Ресора за финансије, аналитику и чланство УСПРС