Poništaj blaži od ništavnosti

ПОНИШТАЈ ЈЕ БЛАЖА САНКЦИЈА ОД НИШТАВНОСТИ

Пише: Симо С. Стокић, дипл. правник

Без намере да улазимо у детаље судског поступка пред Апелационим судом, а у вези поништења одлука изборне скупштине Адвокатске коморе Србије од 11.02.2012. године, а што је објављено и у дневном листу „Политика“ од 24.маја 2016. године, није згорег анализирати могуће последице такве пресуде суда на комплетан правни поредак. Ми правници морамо изнети јасне ставове у вези домета исте пресуде, а не да констатујемо да би примена пресуде могла да изазове правни хаос.

То значи да водећи правници наше АКС и АКБ ни сами не знају какве су или какве могу бити последице те одлуке на све процесе који су се одвијали уз учешће адвоката који су добили упис у комору од тога датума. Морамо дати тачан и правно аргументован одговор на питање које су сами поставили, то јест да ли садашња одлука Апелационог суда има дејство ex nunc  (само за будућност) или  ex tunc (од момента доношења спорних одлука које су поништене). Морамо дати прецизан одговор на постављено питање. Прво, морамо знати шта је то суд поништио?

Видљиво да је је извршен поништај појединачних аката скупштине, дакле не општих норми тога органа. Даље је видљиво да су у том периоду адвокати и штрајковали и били у директном „сукобу“ са извршном законодавном и судском влашћу, па су сходно таквој пресуди суда и те одлуке правно неважеће. Сада морамо утврдити да ли су ти појединачни акти АКС ништавни и и да ли их је Апелациони суд огласио ништавним. Из новинског текста видимо да је суд „поништио“ а није огласио ништавним те одлуке. Ако те одлуке ни од стране суда нису оглашене ништавним, већ су једноставно поништене, онда правно дејство такве одлуке Апелационог суда може бити само ex nunc (само за будућност).

Стога само ништавни правни акти, као акти са посебним елементима „високе противправности“ могу евентуално довести до повраћаја у пређашње стање. Међутим, сваки повраћај у пређашње стање не може се односити на све правне последице које су проистекле на основу рецимо радњи адвоката који је заступао странке у том периоду. Када би се буквално применио повраћај у пређашње стање због ништавности уписа адвоката у комору или због одлука председника коморе, онда би се дошло до апсурда. Тада би се нека непокретност коју је адвокат пренео као пуномоћник, а потоњи купац неком трећем, морала по том принципу вратити првобитном продавцу кога је заступао адвокат.

Као што се види свака прича о повраћају у пређашње стање у овом случају је искључена из више разлога: Прво, сам суд је својом пресудом само поништавао појединачне акте АКС и није их огласио за ништавне, друго, таквим поништајем не успоставља се пређашње стање, већ се тиме само налаже доношење нових појединачних аката и забрањује даљи рад тако изабраних органа. Тиме се не задире у стечена права по основу тако донетих аката, без обзира што је касније уследио њихов поништај.

У време када су настајале промене у правном поретку по основу таквих аката ти акти су били правно важећи, а каснија констатација од стране суда у облику пресуде којом се врши поништај истих не може их сврстати у ништавне правне акте, јер нису донети од стране ненадлежног органа и нису донете у супротности са неком изричитом нормом која евентуално забрањује њихово доношење.

_____________________________________________________________