Postoje krivci za sušu

Када би горео кукуруз у амбару, ватрогасци би кренули – да пожар зауставе. Помагала би им и војска, и полиција, и становништво… Били би коришћени и авиони, и хеликоптери, и војне цистерне… Ватрогасци би стизали и из суседних и даљих општина. Могла би се прогласити и ванредна ситуација.

А што ову слику не видесмо ових дана… горе хиљаде амбара кукуруза у целој Србији. Мирују ватрогасци, мирује војска, мирује полиција, мирују становници… нема ванредног стања, а оно је било обавезно већ крајем јуна! Сунце пржи кукуруз – у већим размерама него ватрена стихија на амбару!

За овакво мировање, криви су: Председник Републике, Председник Народне скупштине, чланови Владе, чланови Владе Војводине и Председник Скупштине Војводине, а криви су и посланици обе скупштине – нису покренули расправу о суши. Нико од надлежних није прогласо ванредно стање, а на то су обавезни – по Уставу. Против њих се може покренути и судски процес!

Ванредно стање у јуну је могло да спасе сваку стабљику кукуруза. Србија лежи на три слоја воде – први је до 30 метара, други на око 200 – из којега је свако село имало по неколико чесми пијаће воде (текла је и дан и ноћ), а трећи је на дубини од 600 до 800 метара. Свака њива (посебно у Војводини) има воду првог и другог слоја. Потребно је до првог слоја избушити (ручно) земљу, ставити цев и из ње (малим мотором) црпити воду и преко дужег црева заливати њиву. То би се обављало ноћу и засад кукуруза и других биљака би био спасен. Даље, у сваком дворишту села има бунар с водом. И одатле се могло (цревима) заливати оближња земља, а цистерне су могле узимати воду и заливати даље њиве. Да је, уз ова решења, проглашено ванредно стање – њиве би спасавали стновништво: ђаци, студенти, спортске организације, пензионери и друга удружења.

Ништа није чињено!

Током своје дипломатске службе, видео сам три велика заливна система у свету:

• у северној Грчкој: све њиве се заливају подземном водом – с 2000 метара дубине, а ту киша не пада током целог лета;
• у Раџастану у Индији (по три године не падне кап кише), а вегетација буја. Свака стопа се залива – водом с дубине од 2000 метара;
• у Кувајту и Саудијској Арабији – лето без кише, а пустиња буја. Залива се водом с дубине од 5000 метара!

Ако су власници земље, пољопривредници, немарни и дозвољавају да стабљике кукуруза не доносе могуће плодове, онда треба знати – да је за ту немарност одговорна државна управа. Државници мора да предузму меру – да та подземна вода залије суве њиве: кредитима за куповину моторчића и црева, а то би добар род кукуруза вратио и буџету Републике Србије и власнику ораница, ЈЕР ЈЕ ЗАЛИВАЊЕ У СРБИЈИ ПОГОДНИЈЕ И ЈЕВТИНЈЕ НЕГО У: у Грчкој, Индији, Кувајту и Саудијској Арабији..

У Србији је вода на дохват руке!

Слободан Јарчевић

_________________________________________________________________