Poštovani narode

Поштовани народе,

Обраћам вам се овим путем како бих поделила са вама муку свакодневног, скривеног поткрадања од стране профитних организација, пружаоца услуга, судија и кадија наших живота.

Човек сам који зарађује редовна и скромна примања и сва своја дуговања своди на нулу, по цену да нема за лично преживљавање. Дугови се морају измирити, јер тако смо васпитавани. А шта ћемо са оним на које нас нису упозоравали? Случаја таквих је много! Чак и превише, да је препунило чашу  сваког од нас. Ево текста у којем ћу по примерима навести само неке од њих, а ви поштовани наставите сами свој низ.

Сигурно сте од мобилног оператера барем једном у животу добили много велики рачун јер сте на пример на пар минута укључили интернет на граничном прелазу како бисте се јавили својим најближима да сте прешли границу? Погрешили сте, и мораћете дебело да платите!

Да ли сте знали да ако уведете код истог оператера нову врсту оптичког интернета, а не раскинете „стари“ уговор коришћења интернета  (јер вам нико не каже да то морате да урадите) добијете „поклон“ после пар месеци? „Поклон“ је рачун од неколико хиљада динара старог интерента који не користите, плус рачун за нови пакет услуга.

Да ли сте знали да ако измирите све своје обавезе према банци и добијете потврду о томе, да нисте још увек „раскинули“сарадњу!? После месец дана стигне вам опомена пред утужење од осигуруравајуће куће партнера банке, да нисте уредно плаћали премију осигурања за кредит у случају незапослености. Заправо, ви сте мислили да плаћате, али ако немате новца на рачуну када ради трајни налог за наплату премије, остаје вам дуг који се чува у специјалној кухињи да вам живот зачини на љуто и горко. Наравно, ви о тим финесама не знате ништа, нити вас неко обавештава сукцесивно да нешто дугујете.

А шта се дешава онда када вас писмом обавесте да сте пред утужењем? Седнете и мислите коме ли то треба да се обратите јер сте све намирили али опет дугујете, па онда отплачете, па дан касније кренете у походе за разјашњењем.

На вратима са молбом за помоћ, ударите у зид. Дочека вас банкарски службеник, који гледајући у свој компјутер пар минута као хирург на операцији срца, одштампа 50 папира извода који ви треба да гледате, јер криви сте, много сте криви. А ако се случајно „успротивите„ јер сте немоћни или поставите неко незгодно питање као на пример да сте добили потврду да сте сва своја дуговања измирили, креће „мотивациони говор“ да сте ви били непажљиви. Назвах овај говор мотивационим, а у суштини је испод сваког достојанства слушати га. До професионалног разговора и објашњења и не дођете, јер потцењивање и неемпатија суровог капитализма исијава из очију супротстављене стране и врло је непријатна.

Како бисте скратили муке, извадите новац из заџепка свог новчаника и платите дуг, јер тако су вас учили. У случају банке искористила сам новац, рођендански поклон мајке.

И да ли је мојим и вашим мукама дошао крај? Да ли смо „раскинули“сарадњу и уговоре или нисмо, не зна се! Јер ми клијенти смо увек и много криви, а много и дужни.

У здрављу остали!

Ваша Чачанка

______________________________________________________