Povratak Blera na mesto zločina

“Vi imate Mek, al’ mi imamo tvrd!”
Čuveni grafit ispisan na Američkoj ambasadi u Kneza Miloša, dok se još tamo nalazila. Danas, niti je ambasada tamo, niti mi imamo tvrd. Nije više ni mek, ni mlitav, ni metiljav. Kastriran je. Krunisan izjavom premijera Srbije Aleksandra Vučića: „Draži mi je mek od pljeskavice.“

Srbija je danas ugostila velikog zločinca protiv srpskog naroda. I to ga je valjano dočekala. Osuđeni zlotvor i prvi američki satelit Klintonove administracije, nekadašnji premijer Britanije Toni Bler, održao je jednosatno predavanje u klubu Poslanika ministrima i njihovim saradnicima. Kažu mediji da je došao u tajnosti, bio jedan sat i otišao. Ministri ćute, niko ništa zvanično ne saopštava. Ne smeju.
A valjda ih i sramota. Sramota što je jedan od najglasnijih zagovornika bombardovanja SRJ 1999. godine, zahvaljujući angažmanu današnje Vlade, uspešno dodao Srbiju na listu zemalja koje plaćaju njegove usluge.
Ne znamo, sklonjeno je od očiju javnosti, da li se provozao ulicom Kneza Miloša i video svoje ranije radove i prvobitni angažman, ili, da li je možda posetio spomenik maloj Milici Rakić? Pardon, ovo drugo nije ni mogao, neko ga je od “naših” već uveliko uklonio.
A plaćen je dobro, sigurno. Da nauči “naše” strategiju političkog delovanja i odnose s javnošću, kao i način na koji bi trebalo da komuniciraju sa medijima. Mag sa iskustvom. Debelim. Usput je posavetovao ministre i njihove saradnike da se za vreme svog mandata fokusiraju na tri ili četiri glavne teme i da njih rešavaju. Obmano – na velika vrata ulaziš.
Tako da, posle RTS-a ’99, sledi bombardovanje Vlade i preostalih medija. Ovaj put dobrovoljno.
Ekipa B92 ih je čekala ispred vrata, u Tolstojevoj 2 na Dedinju, gde je održano “predavanje”. Pišu: “Na pitanja B92 nisu odgovorili ministri Dušan Vujović, Ivan Tasovac, Nikola Selaković i Zorana Mihajlović, a gradonačelnik Beograda Siniša Mali je kratko rekao da će „o sastanku pričati neko drugi“.” Gost je šmugnuo neprimetno na zadnji izlaz. Ne krivim ga. I ja bih na njegovom mestu.
A o ovome što ga je doveo… A šta reći? Veliki savetnik Vučićevih ministara sigurno ne haje što je ovaj za vreme bombardovanja bio ministar informisanja i otvoreno kritikovao britanskog političara. Još mu manje smeta Vučićeva recenzija Šešeljeve knjige “Engleski pederski isprdak Toni Bler”.
Danas, 2015. godine, premijer Vučić, anulirani ministar informisanja iz 1999.godine, od Blera moli za “konkretnu pomoć u procesu evropskih integracija”, kao i savet o formiranju kabineta, pošto je bivši britanski premijer imao, kako reče punim ustima – “najbolji i najefikasniji kabinet.” Čak ga je i citirao u svom maratonskom ekspozeu u aprilu. Što se ono kaže, para vrti gde burgija neće.
U međuvremenu presuda srpskog pravosuđa za zločine nad srpskim stanovništvom od strane 14 tadašnjih čelnika zapadnih zemalja Vilijem Klinton, Medlin Olbrajt, Havijer Solana, Toni Bler, Vilijem Koen, Robin Kuk, Džordž Robertson, Žak Širak, Iber Vedrin, Alen Rišar, Gerhard Šreder, Josef Fišer, Rudolf Šarping i Vesli Klark – i dalje sakuplja prašinu. Ni 16 godina nakon NATO agresije, srpsko pravosuđe nije smoglo snage da donese pravosnažnu presudu, i osudi odgovorne za smrt 3000 građana SR Jugoslavije.
Presuda je ukidana, premeštana, sudovi su igrali ping pong oko nadležnosti za predmet, ali sve te igrarije ne mogu da dezavuišu ključnu stvar – gospodo, delo ratnog zločina ne zastareva. A njihovi izvršioci i danas treba da se privedu pravdi.
No, kakva država, tako i očekujemo da vlada u svoju kolekciju čuvenih „srboljubaca“ u red savetnika uvrsti i Ol(d)vrajtovu, Klintona, Kuka, Širaka… Ma pade mi na pamet, i što da ne, možda i zaboravljenog i iz turšije izvađenog Andreja Kozirjeva, ako je uopšte živ. Ono, kad već najavljuju dolazak Kristijan Amanpur.
Mislim, kad tvrd već nemamo.