Povratak otpisanog?

Piše: Aleksandar Arsenijević

Da je vlast mnogo gadna droga, koja po intezitetu zavisnosti prevazilazi čak i heroin, mnogo puta smo se do sada uverili. Stoga ne postoji ni jedan jedini razlog da se iščuđavate i krstite i levom i desnom povodom medijske ofanzive Ilić magistara Velimira i posmrtnih ostataka interesnog udruženja poznatog kao Nova Srbija. Jednostavno, kada posle tolikih godina vlasti i slasti odjednom postaneš nebitan, kako se to desilo ateničkom magistru i njegovoj družini, efekat bude identičan skidanju sa heroina na suvo.

Doduše tačno je da je zadatak opozicije je da kritikuje i nudi rešenja, samo u slučaju ateničkog domaćina i njegovih ima tu nekoliko „nebitnih” sitnica.

Ipak reč je o nekome ko se do poslednjih lokalnih izbora, ni manje ni više nego dve decenije u našoj kapitalnoj kasabi za sve pitao i o svemu odlučivao a sada se našao sam kao produkt metabolizma na prtini. U pitanju je neko ko je dve decenije predstavljao sinonim bahatosti i primitivizma, a imao je šansu da ostane upamćen kao neko ko je Čačak uzdigao iz mulja, ali se vodio sitnosopstveničkim porivima. Onako kao se danas ponašaju s koca i konopca skupljeni naprednjaci, među kojima je i dobar deo dojučerašnjih magistrovih eksperata!

I šta sad?

E sada bi atenički magistar i novosrbijanski restlovi, suočeni sa političkim upokojenjem, da se prikrpe uz nekoga i produže politički vek. Sve hoće, sve mogu i sve znaju pa bi da se uguraju u nekakvu jedinstvenu listu, o kojoj se sve češće i sve glasnije govori, a koja bi se sutra lokalnim izborima suprostavila s koca i konopca skupljenim naprednjacima. Samo i tu postoji jedna kvaka.

Zajednička lista koja bi okupila i kuso i repato u situaciji kada naprednim radikalima najveći strah uliva velika izborna izlaznost, došla bi kao melem na ranu. Biće da atenički magistar i svi koji zastupaju ideju sveobuhvatne opozicione koalicije, zaboravljaju da je mala izborna izlaznost direktna posledica činjenice da se veliki procenat Srbistanaca ne zakopčava na leđa. Da će pre da iskulira izbore nego da zarad puke promene vlasti glas da nekom ko ga je tokom dve decenije nebrojeno puta slagao i namagarčio. To Ilić magistar Velimir i slični njemu ili ne kapiraju ili igraju na kartu srbistanskog pilećeg pamćenja. Naprosto, pad sa vlasti poistovećuju sa polnom nemoći, pa je jedinstvena izborna lista je za njih nešto poput političke vijagre.

I tako, umesto da uživa u penziji, nasledstvu, što mu je od dede ostalo, i plodovima sopstvenog mukotrpnog rada, atenički magistar bi da se po ko zna koji put žrtvuje sporadi Čačka i Čačana.