Pravovremena ili zakasnela reakcija poslanika Evropskog parlamenta

Пише: Синиша Јанковић

У само дан-два узбуркао се један део међунарародне заједнице – неколико посланика Европског парламента је рекло да су „згрожени“!

И сада ћете да помислите да је било крајње време да виде право стање владавине права, политичке корупције и демократије у Србије. Логично је да се људи из западноевропске цивилизације згрозе када виде то што се нама дешава сваки дан. Ако сте то помислили, онда сте се преварили. Посланике Европског парламента згрозило је нешто друго?

–     Нешто друго? – зачудио би се неко.

–     Да.

–     Ако их није згрозила политичка корупција ни владавина права, онда је боље да се и нису згражавали – рекао бих исти тај неко.

–     Сачекај, не брзај, можда је неком другом мука већа од наше – један уфирцани, покушава ред да заведе.

–     Ето, опет ће бити: „ћути, само да не буде горе“; и умириваће нас са:  „јел видите да може бити и горе“.

–     Дај, бре, какав си ти човек? – уфирцани покушава да умири бунџију.

–     И нека сам бунџија и сумњичав, али недам да ме преварите.

Па да видимо о чему је реч, док нам се народ није скроз завадио, а да и не зна око чега се завађа.

Реч је о наводној трговини људима у Србији у циљу радне експлоатације. И то не грађана Србије, него Вијетнамаца, који раде на градилишту кинеске фабрике Линглонг у Зрењанину. Дакле, нема бриге, а још мање згражавања посланика Европског парламента за грађане Србије. Њима, тј. нама како буде. О томе толико. Овај пут акценат стављам на узрок. Последица се видела све до Европског парламента. Ред је да запитамо како је наводна трговина људима и радно ропство, могуће у европској земљи. И не само што је европска него се дичи економским развојем, стањем демократије, владавине права и људских права? Шта се то променило у Србији у само дан-два?

У Србији се ништа није променило за дан-два. Једино што је откривен један прави мали радни логор, са више стотина радника у једном од облика савременог ропства. То је откривено неким сплетом околности, али не поступањем тзв „надлежних државних органа“, како би, да је владавине права, требало да буде.

Без обзира који је ко критички настроје према власти, можемо се запитати: како је уопште тако нешто могуће у Србији?

Па, ето, сада сви видимо да је тако нешто баш, баш могуће у Србији. И није ни мало чудно, ни невероватно, нити је за згражавање. Те немиле сцене које смо видели и ту истину коју смо сазнали, плод су стања у коме се Србија данас налази. Оно је такво да омогућава шири спектар таквих појава.

Одмакнимо се мало од радног логора за раднике из Вијетнама на периферији Зрењанина и погледајмо мало шире и мало дубље, па онда још шире и дубље у цело друштво Србије.

• Да ли видимо демократију?
• Да ли видимо владавину права?
• Видимо ли бар нешто?
• Кажемо да ипак нешто видимо.
• Е, то што видимо, то је политичка корупција.

Та три погледа дају елементе за формулу по којој се добија савршен робовласнички производ (РОБ). Када од једног друштва (Др) одузмете демократију (Дм) и владавину права (ВП) добијате погодне услове за успостављање робовласничког деривата, уз подршку злоупотребљене политичке моћи (ЗлПМ) и помоћ на терену од политичке корупције (ПК).

Др – Дм – ВП + ЗлПМ + ПК = РОБ

Формула се по потреби може применити и за добијање других негативних друштвених појава.

Како то нису видели и на време реаговали тзв „надлежни државни органи“? Па, управо због тога што је већина од њих управо то – тзв. Они су једноствано немоћни, јер не могу да функционишу без успостављене владавине права. У условима њеног одсуства, све што надлежни могу је да ништа не чине. Тако су увучени у функцију злоупотребљене политичке моћи.

Овде треба рећи да Србија није ништа активно учинила у вези са успостављањем стања које смо видели у радном логору. Није то изум Србије. Дотле, у том облику нисмо дошли, а да ли ћемо, видећемо. Тај савремни облик радног робовласништва у Србију је увезен. Међутим, увозници су добро знали да у Србији имају све потребне услове да такав систем у њу увезу, инсталирају и ставе у одрживу функцију. Знали су да је владавина права у Србији урушена у мери довољној да такав систем може да егзистира. Као припрема за то је обезбеђена подршка злоупотребљене политичке моћи. То је учинило да затаје они који су требали да благовремено реагују. Нико није рекао да у Србији постоје закони, да осим њих (закона) постоји и обавеза да се поштују, да осим тога постоје и надлежни државни органи који све благовремено контролишу, те да уопште није могуће починити тако тешке прекршаје. Да нам је стање такво, како није, увозници предметног облика савременог радног робовласништва не би ни покушавали да у земљу у којој се закони поштују увезу свој незаконити систем.

Нема те инспекцијске службе, ни тог појединачног инспектора који може да се супротстави злоупотребљеној политичкој моћи. Јер у том абијенту закони немају моћ. Али, има у Србији, још надлежних. Иако нису државни органи, рекло би се да од њих имају већу моћ. То сте ви, тј. ми грађани Србије.  Док то не схватимо требало би да се обратимо и посланицима Европског парламента са молбом да мало и на нас погледају, те да помогну колико могу.  

___________________________________________________________________________