Prethodni članak
Profesorka: Zaglupljuju nam decu, sve lošije i lošije generacije!
Objavljeno 26/10/2018
Ljubinka Boba Nedić je profesorka engleskog jezika i književnosti, a svojim pismom pod nazivom „Deca koju su pojeli skakavci“ uzburkala je javnost u Srbiji.
„Teško mi je da započnem ovaj tekst jer mi je teško da napišem da su nam učenici sve manje inteligentni. Mučno je i strašno da jedan prosvetni radnik, roditelj, čovek to napiše. Još je mučnija mogućnost da je to istina.
Već neko vreme, tačnije nekoliko poslednjih godina, borim se sa prihvatanjem činjenice da saznajne sposobnosti mojih đaka opadaju iz generacije u generaciju, da raste ravnodušnost, nezainteresovanost, otupelost. Koncentracija se meri sekundama, interesovanja svode na dva-tri, i to obično dva-tri površna, za njihove godine pogrešna. Naravno, govorim o proseku i znam da ima sjajnih izuzetaka, ali znam i da ih je iz godine u godinu sve manje.
Pomislim – možda su ona drugačija deca sva otišla u gimnaziju! Onda se setim da u srednjoj stručnoj školi radim već 22 godine, da nikada nisam radila u gimnaziji i da svoje đake sve vreme upoređujem sa đacima koji su prošli baš kroz moju školu, tu istu srednju stručnu.
Pomislim – promenilo se društvo, ambijent je drugačiji, vrednosti su drugačije. Onda se setim da je priroda ipak jača od društva. Dete do desetak godina po prirodi svojih godina mora da bude radoznalo, iskričavo, da ga sve i svašta zanima, da ne zna gde će pre. Tinejdžer mora da bude buntovan, pun velikih snova, rešen da promeni svet, ubeđen da će istorija zapamtiti njegovo ime. Mislim, kada, ako ne tada, kada ima 15, 17 godina?
Pomislim – možda je do roditelja? Razmislim kada su im i kako roditelji odrastali, da li je tada načinjena greška koju prenose na svoju decu, da li je napravljena neka šteta koja će se tek u narednim generacijama ispraviti.
Onda shvatim da su roditelji mojih đaka tek nekoliko godina mlađi od mene, da su odrastajući možda zakačili par godina života u onoj spokojnijoj zemlji, da su onda prolazili kroz hiperinflaciju, nemaštinu, rasturanje brakova, odavanje alkoholu nekog od roditelja, ratove koje nismo vodili, povratnike s ratišta sa ugaslim očima, bombardovanje, satanizaciju našeg naroda, nastanak turbo-folka, dizelaše kao glavne face, Pink (ne)kulturu, „opasne momke“, kajle i utoke, benzin u flašama, prazne samoposluge, paštete i viršle, 5. oktobar, velike nade, srušene nade, tunel bez svetla na kraju…
U međuvremenu su oni postali roditelji, najbolji što umeju da budu, generacija roditelja koja ne zna za bolje, koja ne zna za normalno, koja je poražena u najboljim godinama svog života. Da li je to razlog što su nam deca ovako otupela?
Želim da se izvinim roditeljima što ovako pišem. Znam da zvuči strašno i nečovečno, ali vi imate to jedno ili dvoje dece, a meni ih je kroz učionicu prošlo verovatno preko hiljadu, i ja ne mogu da ne vidim promenu koja mi se odvija pred očima. U poslednje vreme se odvija toliko brzo, da je bukvalno svaka nova generacija ubedljivo lošija od prethodne. Više ne treba da prođe pet-šest godina da bi se razlika primetila. Sada je opipljiva i strašna.
I nemojte misliti da samo o vama razmišljam kada tražim uzrok tome. Naprotiv! Znam da je i do škole od koje neko uporno pokušava da napravi ne zabavište, nego zezalište. Znam da je i do društva poremećenih vrednosti. Međutim, i jedno i drugo su na snazi bar desetak godina, a deca nisu ostala na nivou od pre deset godina.
Sramežljivo i uz mnogo neprijatnosti proveravam sa kolegama da li i oni imaju takav utisak, nadajući se da je možda problem u mojim nerealnim očekivanjima. Šapućemo o tome, svesni činjenice koliko naše reči užasno zvuče. Nažalost, svi sa kojima sam razgovarala vide i osećaju tu promenu kod đaka.
Pre dve godine osećala sam se jadno kada sam iz operativnih planova izbacila sve dugačke tekstove. Te iste tekstove su đaci pre desetak godina savlađivali kao od šale. Danas to mogu da urade tri do četiri učenika u odeljenju. Pre 15 godina, kada se moj predmet izučavao od petog, a ne od prvog razreda kao sada, moji đaci, učenici srednje stručne škole, uz malo napora mogli su da prate gimnazijski tempo. Istina, imali su tri časa stranog jezika nedeljno, a ne dva kao ovi sada. Međutim, i kolege koje predaju ostale predmete primećuju da današnjim generacijama gradivo jednostavno ne ulazi u glavu. Đaci te gledaju belo, ne umeju da ponove šta si rekao, na kraju časa se ne sećaju onoga što je bilo na početku.
Najgore je kada ih pitaš za mišljenje. Trgnu se i zbunjeno te pogledaju. Nije im jasno zbog čega ih smaraš zahtevom da imaju mišljenje na neku temu, i to temu njihovom uzrastu blisku, a može i na srpskom ako je problem da govore na stranom jeziku.
Pre neki dan sam ih pitala šta bi bio njihov posao snova, kada im novac ne bi bio problem. Saznala sam jedino da nemaju snove. Trend se nastavlja jezivom brzinom. Strmoglavljujemo se u ponor, ili smo skuvane žabe. Nešto jeste. To nešto ignorišemo i tolerišemo. Tu i tamo promrmljamo sebi u bradu, zgranemo se nad tim kakve nam generacije dolaze, nije nam dobro posle inicijalnih testova, kukamo što moramo da predajemo gradivo iz osnovne škole čak i kada znamo da su naše kolege u osnovnoj to odlično uradile.
Sistem je smislio izlaz – IOP 1. Ako dete ima iz bilo kog razloga poteškoće u usvajanju gradiva, napravi mu plan po njegovoj meri, skrati gradivo, snizi kriterijum, ostavi mu više vremena za splavove, folkoteke, turske serije. Ne masiraj ga zahtevima! Ne teraj ga da stiče znanje. Pravi od sebe i škole budalu čak i kada vidiš da ono jednostavno ne želi da uči. Nije do njega, do tebe je.
Tako kaže sistem. Ušareni mu učionicu, pevaj mu pesmice, uči ga kroz igru, čak i ako ima 18 godina. Zabavljaj ga, budi pun optimizma i elana, stalno se osmehuj na času i strogo pazi da ne povrediš njegova nežna osećanja. Nemoj slučajno da podigneš glas! Nemoj slučajno da ga zatrpavaš domaćim zadacima! I da se nisi usudio da mu daš jedinicu, jer nije do njega – do tebe je.
Može i tako. Sve može. Samo ne znam čemu to vodi. Ne sviđa mi se rezultat. Posledice su pogubne, a od mene se očekuje da im doprinesem.
Pošto sam ja iz generacije onih koji su imali snove i navikli da ciljeve postavljaju visoko, a ne tamo gde je najlakše, sanjam o tome da se udružimo: mi, prosvetni radnici, i vi, roditelji. Da ustanemo složno protiv ovog zaglupljivanja naše dece, protiv propadanja mladosti, protiv odgajanja zombi generacija, koje ne zanima ništa, koje su već sada spremne na to da „odbleje“ život i sačekaju kraj u blaženoj otupelosti.
Uzeli su nam fabrike, uzimaju nam rudnike, čak i izvore vode. Sami su odlučili da su naši organi državni. Oberučke prihvatamo sve zapadne trendove. Pomislio bi čovek da smo baš moderni. Sada nam nekako uzimaju i decu.
Hajde da se osvestimo svi zajedno.
Hajde da bar decu ne damo.
Hajde da pomognemo deci.
Nadam se da nije kasno.
Vazno da u gradu ima sijaset skolica engleskog jezika, sporta, mentalne aritmetike i tako mame po ceo dan razvoze decu misleci da su, time sto su platile, resile sve probleme.
Roditelji padaju u trans cim dete izgovori neku rec na engleskom, a od 3.,4. razreda krecu privatni casovi…
Свака част, Миро
Ne kazem da zena nije u pravu, ali kao profesor mogla je malo sazetije da napise ovo.
Pa jeste ga Curo baš razvukla… A da ti nisi možda iz redova ovih mlađih generacija, koje teže savladavaju duže tekstove… 🙂
Pa ne znaci, i nikada nije znacilo, da ako je tekst razvucen i sazet. Dva razlicita pojma.
E pametnice moja!
Ovim komentarom si potvrdila citavu njenu pricu.
Odličan tekst
O-DLI-ČAN!!!
I sjajna inicijativa. Podrška!
Jedna stvar koju sam ja primetio kod danasnjih devojcica je da se nekad dok sam bio u skoli nosli normalni kraci sorcevi pa onda pre par godina sorcevi do ispod dupeta oa su sad u modi sorcevi koji idu na koso preko pola dupeta..E to vam je slucaj i sa karakterom i inteligencijom danasnje dece .ovo je mala digresija od teme..
Istina je da deca imaju poremećaj pažnje,i da ne mogu da održe interesovanje. Na zapadu sve vrvi od dijagnoza tog tipa, i decu kljukaju sedativima i antidepresivima.Ne rastu napolju sa vrsnjacima,nego u kuci uz elektroniku,i to moze da bude razlog. Treba se vratiti prirodi,i deca treba da rade sitne poslove,da pomažu,da ne budu izolovana,prezaštićena, narcisoidna, bez kontakta sa realnošću.
Svaka čast na tekstu. Nažalost je tako. Društvo nam se izopačilo totalno.
Profesorka, negde na pocetku napisa da nisu svi isti da ima izuzetaka ali mali broj.Stalno je u skolama imalo malo odlicnih a pogotovu onih najbolnih „vukovaca“.Skolstvo ste vi upropastili prvo takmicili ste se izmedju sebe ko ce da ima vise odlicnih, od kojih dobar deo ne bi bio ni vrlo dobar i kad dodju na svoje tj. upisu se nekako na faks jer tako hoce roditelji uspesno i na vreme iste zavrsi jedva 5%.Vi prosvetni radnici morate da najviše paznje posvetite onim najboljima njih da forsirate jer od njih moze sto bi narod da bude nesto oni sto su tema vase price moj savet kako oni prema vama tako i vi prema njima dzaba vas trud da od njih napravite nesto kad oni to nece,koncetraciju usmerite na one koji hoce da uspeju u zivotu.
U potpunosti se slazem.
Vidi bato pa ponegde stavi neku tačku, zapetu, valjda si i ti u neku školu išao…
Apsolutno. I to forsiranje nastavnika i ucenika kod pojedine dece da budu vukovci, iako to ne zasluzuju svojim pokazanim znanjem, ali mame i tate su profesori, dr. i sl., pa kako onda da takvo dete ne bude vukovac? A tamo neka Jana, Mara,Janko, Marko ce se truditi, ali opet ce taj neki gore pomenuti sin ili kcerka ce biti mezimac nastavnika, ucitelja, pa ce dobijati UVEK samo dobre ocene, za razliku od drugih, kojima se greske ne prastaju. Sve to vide i osecaju deca, pa ste i vi, prosvetni radnici i na taj nacin ubili decu u pojam..
Promasaj.
Nije to neka velika filozofija. Ranije su deca učila da bi upisala željenu skolu, fakultet. Da bi kasnije imali dobro plaćen posao i ugled u društvu. Svaki roditelj, kome je stalo da mu dete bude dobar i uspešan čovek, je hiljadu puta ponovio da jedino trud i rad vode ka uspehu. Danas, kad sam ja roditelj, ta rečenica mi izgleda smešno i ne mogu svom detetu da govorim tako kad je realnost sasvim drugačija. I sam uviđa nepravdu kad učenik koji cele godine dobija jedinice, podjednako, na kraju godine, završi razred kao i svako dete koje se trudilo za uspeh. Najteže mi je da mu objasnim zašto treba da uči i da ima dobre ocene kad je danas sve moguće kupiti, pa i te ocene i diplomu. Sama sebi, a verovatno i njemu izgledam smešno. Profesori, podignite kriterijume, pustite da ponavljaju razred deca koja ništa ne uče, tražite zakon koji će da vas zaštiti od bahatih roditelja i da vidite kako će stvari da se vrate na svoje mesto. Za početak.
Kad bi ih pustili da ponavljaju bilo bi mrtvih.Ja bio na roditeljskom i kad vidiš neke roditelje samo da se prekrstiš, gori od dece.
Pozdravljam profesorku!
Kao roditelj se apsolutno nažalost slažem. Deca ne razmišljaju više, ne maštaju, ne igraju se i ne druže. Samo uče. Deca su preopterećena. Ali to ne znači da znaju nešto. Nego samo bubaju, uče napamet i za kratko ogromnu količinu bespotrebnih informacija. Od šume ne znaju da drvo postoji. Uvek me zapaNji količina informacija u lekcijama, brzina kojom prelaze, gluposti koje uči dete. Ne vidim poentu.. na kraju ništa ne znaju niti razumeju. I iskreno ne sećam se da je u “ nase vreme “ bilo ovako gradivoi ovoliko se tražilo..Zaista mislim da je u tome veliki problem. Silne reforme školstva..samo dodaju predmete i gradivo,informacije, ništa praktično, ništa razumevanje… A onda se čudimo što tamo u nekoj uspešnoj zemlji gde deca do 6-7 razreda nemaju ocene i imaju 6 predmeta.. na kraju puno bolje urade to čuveno Pisa testiranje nego naša…Sve je postavljeno na pogrešnoj osnovi.
To je to ,… od jaslica praviti potrošača jer potrošačko društvo bez njih ne opstaje !!! Šta će njima jedan akademac ? Akademici stalno nešto pitaju, zapitkuju, protestvuju, ne gledaju i ne čitaju medijske bljuvotine i ne možeš ih zajebati !!! Jednostavno smetaju potrošačkom društvu !!!
Tuzno i istinito!!!
Ovakav kobilarski, koviljski, erčeški Čačak je došao do najtužnijeg izdanja od postanka.
istina
Tuzno i istinito!!!
Kada su posle bombardovanja videli domisljatost naseg naroda ( postavljanje tenkova od kartona,najlona pored pisti,kolicinu izvucene tehnike i aviona sa Pristinskog aerodroma) glavnokomadujuci nato snaga vesli klark je izjavio: nikada vise necemo ratovati protiv Srba,od sada cemo ih skolovati.Unistili su nas kroz obrazovanje jos pre 10 godina.
Bolonja,privatni fakulteti,drzavi bez kriterijuma,uz polaganje clanskom kartom stranke ili kovertom para…
60 miliona eura nemacke firme godisnje iznesu iz Srbije zaradjenih od prodaje udzbenika za osnovne i srednje skole.Drze monopol i svaki pokusaj da se nesto promeni,sprece izdajnici sa vlasti,jer nemac mora da zaradi.
zato imamo da se u udzbenicima pojave linkovi za porno sajt,da svakakve organizacije deci u skoli,bez znanja roditelja drze predavanje i dele knjizice sa slikama gde se dva decaka ljube i sl.
Najveci deo krivice je ipak na prosvetnim radnicima.Strajkuju samo i samo za plate.Da su se jednom organizovali i zaustavili rad u celoj zemlji sa zahtevom da se naprave normalni programi skolovanja,ne bi bili ovde gde jesmo.
Boba je rekla sve kako jeste.Tuzno je sto citam da je kriv prosvetni radnik, da je gradivo obimno..Nijedan od komentara nije tipa „deca su nam lezerna, nista ih ne zanima“.Pogledajte, roditelji, malo bolje svoju decu.Koliko vremena provode nad knjigom? Da li ih stvarno zanima to sto citaju?Postavljaju li vam pitanja u vezi sa tim? Ili slusaju u pozadini neku muziku, reklamu sa TV?Posmatram svoju decu i vidim to sto sam procitala u ovom pismu.Nezainteresovanost.Praznina.A u skolama ima praznina, to stoji.Hiperprodukcija vukovaca, deljenje ocena po nekim cudnim arsinima, raznih ljudi koji su zalutali u prosvetu, pa ne znaju kako oceniti djaka.I tako, vec decenijama, proizvodimo suplje glave.A sistem, koji je izmislio IOP, smislio ga je da uproseci i ono malo sjajne dece koja postoje, jer od silnih prilagodjenih zadataka za neradne djake, nastavnik nema vremena da se posveti talentovanima i tako oni polako gube interesovanje i entuzijazam, ako ga je i bilo.A sve i jeste poteklo sa zapada.Koliko smo puta rekli da tamo ni ne znaju nista o politici, bitno im je da imaju novca da zive.A glave prazne. E, dodje to i do nas.Sta ce nam pametna nacija? Zaglupi i vladaj.Jer glupi ne postavljaju pitanja,glupi misle od danas do sutra ujutru. Cute i rade,kao roboti.S pelenama ili bez.Strasno sta docekasmo.
Apsolutno se slažem da glupi zakoni proizvode glupe naraštaje. Loši djaci su do te mere zasticeni da ne dozvoljavaju profesorima da se posvete dobrim djacima. Ali to je na obrazovanje preslikano iz drustva. I u društvu sudstvo štiti loše momke, a dobri sede u cosku i gledaju.
THX1138 prikazuje planiranu buducnost.
Tesko je ispravno gajiti dete kada si okruzen ljudskim djubretom na svakom planu sto se projektuje kao neki ideal kojem treba teziti.
Setite se da vasa drzava i vlada ogorceno brani i podrzava rijaliti gadosti.
Razmislite ko za koga radi, posebno zbog toga sto im je savetnik i naredbodavac Toni Bler kojeg jos drzava placa parama koje nama otme.
Naklon do zemlje, profesorka!
Hajde!
Gledah juce na nekoj TV kako se OTEGAO RED DA KIJA KOCKAR DECI NA SAJMU POTPISUJE KNJIGE,A PONOSNE MAJKE IH SLIKAJU.DAJTE NAM JOS RIJALITIJA,BOLJE NE ZASLUZUJEMO.MI SMO LUD NAROD.
Pa što da se klinci školuju kad su nam i političari aka kriminalci „školovani“?
Sigurno je neki tamo pošteno (u zemlji Srbiji) zaradio za BMW ili „Mečku“.
Zašto da deca teško i naporno rade (kao njihovi pošteni roditelji aka sirotinja), kad mogu da se prijave za „Rijaliti“ prave budale od sebe (ključna reč: prave) i da zarade ozbiljne pare?
Recimo, lakše je dilovati heroin, kokain…i za par sati zgrnuti par hiljada evrića, nego se školovati po 15 godina i raditi za minimalac.
Ne može nas par ovde da napravi neku promenu u zemlji.
Jer kako beše….?
„Jedan pametan u društvu budala, uvek ispadne budala“?….tako nekako.
Tako i mi svi ovde.
Isto tako sam i ja imao mobilni, doduše od 17-te godine i računar od 16-te, pa nisam toliko slupan….bar mislim da nisam.
Ja sam pohađa srednju stručnu školu.
NIkad nisam razmeo zašto se preteran značaj poklanja predmetima koji nemaju veze sa strukom za koju se đaci školuju.
Nažalost, iz škole su izlazili maturanti koji poooojma nisu imali za šta su se školovali, ali zato su pravili mozaik od prženog pirinča i crvene paprike na likovnom u trećoj godini.
U prvoj godini školovanja sam imao 3 strukovna predmeta i dva časa prakse nedeljno.
Od mogućih 12-13 predmeta gde su ostali bili: srpski, matiš, jezik, biologija, ekologija, likovno, hemija…..itd.
U drugoj godini ništa drugačije nije bilo.
U trećoj….dva dana prakse nedeljno, ZAMISLITE.
Ali zato su trivijalni predmeti, NEBITNI za sam smer školovanja toliko dovođeni u prvi plan da su bukvalno profesori rušili đake na popravni u poslednjoj godini školovanja.
Meni je to besmisleno.
Šta će u strukovnoj školi likovno, muzičko, hemija, istorija i sl.?
Osim ako naravno sam smer školovanja ne zahteva neki navedeni predmet.
Uporno su svi tvrdili, „pa osnovno obrazovanje“.
Pa ako je to „osnovno obrazovanje“, zašto ga po 55-put ponavljam tokom školovanja?
U petom razredu istorija….u šestom turci….u sedmom I i II svetski rat…
I sve sam to „ajd Jovo nanovo“ ponavljao u srednjoj školi.
ČEMU???
Molim nekog profesora da mi objasni to jer umirem od želje za objašnjenjem.