Промена система – сад или никад

       Још тада дијагностификовали смо рак рану нашег друштва, а то је страначко-паразитски систем и колонијална управа који се нису мењали упркос променама на власти. Када се томе дода напредњачка терминална фаза добија се политички картел о коме сам говорио као народни посланик у свом првом скупштинском мандату од 2016-2020, што је преточено у јединствени зборник „Криминални кругови – Бела књига о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и актуелне власти СНС” (Промотивни билтен Српског покрета Двери, Београд, 2020). То је било након што сам се са овим Картелом сусрео очи у очи у полицијској станици у Гучи још 2018, када сам широј јавности открио тадашњег државног секретара МУП-а Дијану Хркаловић као експонента мафије у врху власти. У поменутој књизи налазе се портрети и многих других чланова овог Картела. Ту су сабране и све кривичне пријаве које сам 2019. и 2020. године поднео против Александра Вучића, Александра Вулина, Небојше Стефановића и Загорке Доловац, а које су завршиле у фиокама надлежних тужилаштава.

На једној од конференција за медије у серијалу „Криминални кругови” које сам редовно држао у Народној скупштини у том периоду, а која је била посвећена књизи Синише Јанковића „Очи у очи са политичком корупцијом” речено је следеће: „Од највећег заговорника борбе против криминала и корупције у којој неће бити заштићених политичара и тајкуна – Александар Вучић и његова власт у међувремену су израсли у главног покровитеља криминала и корупције у Србији данас…”. Све је било јасно још тада, али није било довољно људи спремних да се супротставе овом веома осветољубивом политичком картелу.

Главни одбор Српског покрета Двери усвојио је још 2019. године Декларацију о лустрацији, а народни посланици Иван Костић, садашњи председник Српског покрета Двери и ја смо тему неселективног рада тужилаштва и судова ставили у захтеве нашег 11-одневног штрајка глађу у мају 2020. године на степеницама испред Народне скупштине, за шта смо тада добили велику подршку јавности, али не и политичких актера.

У септембру 2020. године Српски покрет Двери покреће кампању ”Промена система – сигурност за све”. У Прогласу који се појавио тим поводом у тачки 2 стоји правна одговорност и лустрација, о којој пишем и у својој књизи ауторских текстова „Промена система” (Pi-press, Пирот, 2021): „Лустрација је неопходна јер решава проблеме корумпираног система у коме деценијама делује иста корумпирана структура политичара, новинара, полицајаца, тужилаца и судија. Овај политички систем је зрео за лустрацију и не постоји други начин његовог оздрављења”.

Одмах након добијања новог парламентарног статуса 2022. године, програмски став Српског покрета Двери према суштинској промени система преточили смо и у предлог скупштинске Декларације о лустрацији (одговорности за кршење људских права и закона), који је предат у скупштинску процедуру 15. септембра 2022. У образложењу овог предлога стоји: „Промена власти једноставно није довољна. Власт се мењала али је корумпирани политички систем остајао исти. Зато је данас кључна промена комплетног система, у чему лустрација игра једну од пресудних улога”. Од када Двери нема у Парламенту о овој али и о многим другим битним темама се све мање прича.

Студентски бунт који је ових месеци у први план ставио нефункционисање државних институција и захтев за правдом отворио је простор за коначну реализацију ових вишегодишњих настојања Двери. Хвала студентима што су вратили друштвени фокус на суштину, а то је политичка и друштвена одговорност. Истинске политичке и друштвене промене дефинитивно не значе само смену актуелне власти већ и комплетног корумпираног система. То, пре свега, значи политичку и кривичну одговорност за све оне који су се огрешили о народ и државу, који су опљачкали буџетске односно народне паре због чега су на крају деловања ове мафијашке хоботнице невини људи почели и физички да страдају. Не може се променити само законодавна и извршна власт већ треба преиспитати све који су одговорни у правосудним органима, медијима, БИА, МУП-у и другим јавним сферама, који једноставно нису радили свој посао или су директно служили корумпираној власти и сами чине део корумпираног система.

Данас многи слободно говоре о промени система, али је потребно још једном истаћи шта то све конкретно значи:

1. Испитивање порекла имовине највиших јавних функционера од 1990. до данас, затворске и новчане казне, као и одузимање имовине стечене незаконитим путем;
2. Испитивање диплома свих запослених у јавном сектору, отказ за све са лажним дипломама и враћање у буџет зарада које су остварили на основу лажне стручне спреме;
3. Испитивање свих крупних приватизација и државних уговора са страним земљама и корпорацијама од 2000. године;
4. Забрана обављања било које јавне функције у будућности за све оне који су се огрешили о закон обављајући јавну функцију;
5. Реституција односно враћање одузете имовине приватним лицима после 1945. године, што је представљало почетак систематског безакоња у нашем друштву и држави, а данас може означити и почетак повратка правде у Србију;