Provizorijum kako to magistarski zvuči

Od kada je milošću gospodara Vučića ustoličen čačkonačelnik Todorović magistar Milun, neki tamo neodgovorni i zavidni žitelji Gornje Gorevnice neprestano tvrde kako magistar tokom svih ovih godina ništa nije uradio za svoje rodno selo. Pre svega prebacujući mu kako prstom nije mrdnuo da stane na put neodgovornim graditeljima auto puta koji su teškim kamionima razrovali i uništili seoske saobraćajnice, bukvalno ih vrativši u stanje u kome su bile u vreme Miloša velikog.

“Gradonačelnik Čačka Milun Todorović je, sa saradnicima, posetio Mesnu zajednicu Gornja Gorevnica, u kojoj je završena izgradnja nekoliko lokalnih puteva, kao i jednog mosta i dva provizorijuma na reci u Gornjoj Gorevnici”

Ali kako sve uživotu dođe na svoje, tako i sad svima kojima je čačkonačelnik Milunče trn u oku mogu samo da puknu od muke i pokriju se ušima. Naročito njegovi pakosni i zavidni Gorevničani koji će od sad pa nadalje moći da idu uzdignutog čela i ponosnog srca budući da su zahvaljujući svom zemljaku osim grandioznih šest kilometara asfalta dobili i dva provizorijuma.

Ej bre, čak dva provizorijuma!? Pa malo li je to na ovu skupoću?

Doduše, ako bi kojim slučajem napravili anketu među običnim smrtnicima čačanskog čovečanstva teško da bi neko umeo da vam objasni šta to što čačkonačelnik – magistar, a bogami i književni recenzent i njegov Kabinet u saopštenju za medije nazivaju provizorijumom. Da li je provizorijum produkt graditeljske tehnologije najnovije generacije ili nešto sasvim treće sasvim je nebitno, budući da tako tajovito, pametno i nadasve magistarski napredno zvuči.

A da su kojim slučajem čačkonačelnik – magistar i njegov Kabinet napisali da je reč o privremenom i improvizovanom prelazu preko potoka građani selai Gornja Gorevnica bi ostali uskraćeni za zadovoljstvo da se ponose istima. A što je mnogo bitnije „poštivaoci” lika i dela Todorović magistra Miluna, bi po ko zna koji put dobili priliku da se sprdaju sa najnovijim grandioznim projektom čačkonačelnika i njegove nazadne družine, ali ovako!?

Nije tajna da je na ovim nesretnim prostorima od pamtiveka važi pravilo da što te manje razumeju više te cene. Stoga priliči li jednom magistru da ovakav grandiozni graditeljski projekat nazove ne daj bože karabudževinom? Ovako oni koji ne barataju stručnim terminima a čačkonačelnik – magistar, a boga mi i književni recezent im je trn u oku ima sad da ćute da ne bi ispali glupi u društvu.

Pa ipak u našoj nazadnoj behatoniranoj palanci  ima i onih koji ne priznaju pomenuto pravilo i ne balave na stručne termine pa im nije teško da malo prekopaju rečnik ili konsultuju druga Gugla. A njima je odavno postalo kristalno jasno da je napredni život koji živimo ništa drugo do nazadni provizorijumu, ili ti ga privremena karabuxevina kojoj se ne nazire kraj.

Aleksandar Arsenijević