Punjenje budžeta slabije, preti nam bankrot

Piše: Dušan Pavlović, politički ekonomista

Objavljeni su podaci o izvršenju budžeta za mart. Da li vesti od pre mesec dana — o odličnim budžetskim prihodima i daleko manjem deficitu od planiranog — i dalje mogu da se održe? Sve zavisi šta posmatrate. Predlažem da posmatramo samo poreske prihode. Oni su najrelevantniji, jer indirektno pokazuju stanje u privredi. Ako privredna aktivnost jača, rastu i poreski prihodi; ako privreda slabi, padaju poreski prihodi (pod uslovom da se u oba slučaja poreska stopa ne menja).

Poreski prihodi mogu da se gledaju na dva načina: možete da ih upoređujete sa prošlogodišnjim prihodima u istom periodu, ili možete da ih poredite sa očekivanim prihodima za tekuću godinu. Ako posmatramo poreske prihode za prva tri meseca tekuće godine i uporedimo ih sa nivom poreskih prihoda u prva tri meseca 2014. godine, vidimo da su oni realno porasli za 1,3% (inflacija uzeta u obzir).

Pogledajmo sada očekivane prihode. Planirani budžetski prihodi za celu 2015. godinu iznose 764 milijarde dinara. U to spadaju isključivo porezi. Iz njih treba izuzeti neporeske prihode kao recimo uplatu dividendi od javnih preduzeća, nadoknadu za frekvencije, prihode od smanjenja plata u javnom sektoru, i donacije. Ako taj iznos podelimo na 12 jednakih delova, dobićemo broj (63,6 milijardi) koji nam pokazuje koliko je novca potrebno da se prikupi u svakom mesecu da bi se došlo do očekivane 764 milijarde. Ovaj metod nije savršen, jer u nekim mesecima u budžet se uplaćuje više od 1/12, a u nekim manje. Ipak, ako ni u jednom mesecu prihodi ne zabeleže makar 1/12 (tj. 100%), konačni rezultat mora da bude podbačaj u prihodima.

Brz pogled na tabelu daje jasan pregled u prva tri meseca. U prvom mesecu je prikupljeno jedva malo više od 1/12 prihoda. (Januar je inače mesec kada se uplaćuje više u budžet zbog tromesečnih obaveza po osnovu PDV-a.). U februaru i martu, međutim, poreski prihodi su podbacili: prikupljeno je 89%, odn. 81% od idealne dvanaestine.

Problem slabe naplate poreza se nastavlja: privredna aktivnost se gasi, što ostavlja državu sa manje novca od očekivanog. U januaru i februaru su rezultati bili dobri, jer su računati budžetski prihodi u vidu dividendi od javnih preduzeća, nadokanda za frekvencije, i prihodi po osnovu smanjenja zarada u javnim preduzećima i lokalnim samoupravama. Tih jednokratnih prihoda neće biti u ostatku godine.

Drugim rečima, ako se trend nastavi, očekuje nas još jedan kvazi-bankrot, tj. smanjenje plata i penzija.