Radikalno napredno

Piše: Aleksandar Arsenijević

Od trenutka kada je deo radikala pod firmom SNS uspeo da veći deo birača ubedi da je moguće i sasvim normalno da uveče zaspite kao ljuti radikal, a ujutru se probudite kao evropejski naprednjak ne prestaje permanentno vređanje inteligencije i zdravog razuma naroda srbistanskog.

Odlukom da ne prisustvuje proslavi povodom dana Bezbedosno informativne agencije, jer novinarima nekih redakcija onemogućeno da prisutvuju istoj, gospodar Vučić nam je po ko zna koji put zabio prst, ne u oko, već direktno u mozak. Nama Srbistancima i onima napolju što mu ovih dana, barem načelno, stavljaju bele bubrege u procep sporadi kršenja medijskih sloboda.

Ako je zbog diskriminacije novinara, kako je izjavio, odlučio da se ne pojavi na Banjici, znači da je unapred bio obavešten kojim novinarima je onemogućeno da izveštavaju sa proslave Agencije. Pa zašto, ako se toliko zalaže za slobodu medija, to nije sprečio? Kanda je Bata keramičar toliko moćan da čak ni gospodar Vučić ne sme da mu se  suprostavi.

Teško da bi u to poverovao čak neko ko živi u Burkini Faso.

Tokom devet godina koliko postoji interesna udruga SNS (Srbiji nema spasa) vređanje inteligencije i zdravog razuma preraslo je u svojevrsni politički koncept, koga se tvrdokorno drže svi od gospodara Vučića pa do predsednika naprednjačkog mesnog odbora u Gornjem Vrljikovcu. Stoga samo nekog ko je na psihoaktivnim supstancama, pa nema dodira sa realnošću može da iznenadi način na koji je okončan konkurs za projektno sufinasiranje medija u našoj kapitalnoj kasabi. Samo nekome ko zakopčava na leđa može da izgleda nelogično da stručnom komisijom zaduženom da ocenjuje medijske projekte predsedava neko ko je na mala vratanca doveden u Gradsku upravu i do sada, ne da nije napisao nijedan projekat, nego teško da je i video kako isti treba da izgleda.

Ali koga je briga!

Pomenuti “medisjki stručnjak” sa tim nema nikakvih problema. A i zašto bi. On je svoje odradio i čeka nameštenje u službi za odnose sa javnošću. Samo da se sistematizacija uskladi sa njegovim likom i delom. Sa tim nema problem ni čačkonačelnik Todorović, koji se do skora trudio da nas ubedi kako je, šta god neko o njemu mislio, ipak kadar da bude čačkonačelnik svih Čačana, a ne marioneta s kolca i konopca skupljenih naprednjaka i njihovih interesno povezanih nabiguzica. Samo, kako vreme prolazi biće da je i u njegovom slučaju reč o mimikriji sa ograničenim rokom trajanja. Da će na površinu kad tad isplivati tvrdokorni aparatčik kome su partijski intersi iznad i ispod svega.

________________________________________________