Rekvijem za LDP ili Aco oženi me

Piše: Aleksandar Arsenijević

Mada nije zvanično potvrđeno u nedelju 16. novembra svoju plemenitu dušu, u cvetu mladosti, na sednici Glavnog odbora, ispustila je Liberalno demokratska partija. Uprkos činjenici da je Čedomir Jovanović u poslednje vreme iz sve snage radio na njenom upokojenju, pa se od poslednjih izbora LDP nalazila u permanentnom stanju kliničke smrti, izgleda da lidera o tragičnoj smrti LDP još uvek niko nije obavestio. Naprosto, ne ide da čoveka podatresate posle tolikih operacija. Tragična sudbina LDP, partije koja samo što je zakoračila u prvu deceniju političkog bitisanja, zapravo je potvrda teze da su godine i decenije potrebne da se napravi dobra priča, a samo par minuta da se ista sravni do temelja.

Kada je 5. novembra, pre četrnaest godina, Liberalno demokratska partija i zvanično stupila na srpsku političku scenu, mnogi su u njoj prepoznali potencijal i energiju neophodne da se razmrda ustajala i usmrdela srpska politička baruština. Ista ona koja je progutala Zorana Đinđića, indolentno se odnosila i odnosi prema političkoj pozadini njegovog ubistva i koja je uzrokovala puč unutar Demokratske stranke, kojim su marginalizovani svi Đinđićevi najbliži saradnici. U atmosferi jednog takvog protivprirodnog bluda između Tadića i Koštunice, gde se nije znalo ko je tobdžija, a ko furundžija, LDP i Čedomir Jovanović bili su jedini izbor onom delu srpske populacije kojoj su upeglani i ušminkani nacoški stavovi Vojislava Koštunice izazivali mučninu, a narcisoidno kvazievropejstvo Borisa Tadića proliv.

Nisu li to pokazali republički izbori kada je LDP, posle samo dve godine postojanja, uspela da premaši cenzus? Nisu li to potvrdile šetnje kojima su obeležavane godišnjice streljanja Zorana Đinđića ili oni naredni izbori, na kojima je LDP ponovo premašila cenzus?

Kako to u Srbiji najčešće biva sa rastom popularnosti, LDP se pretvarala u privatnu firmu jednog čoveka okruženog klimoglavima i dupeuvlakačima. Oblicima života kojima čak ni nuklearna katastrofa ništa ne može. A u situaciji kada se politički koncept svede na devizu – partija to sam ja, kad se pogledi suze na krug dvojke, a prodaja magle, ma u kakvu ambalažu bila upakovana, prestane da donosi politički, a što je za srpske političare bitnije i materijalni, profit, e onda, neminovno, sledi sunovrat. Slede truli kompromisi i kurvanje. Prvo stidljivo, a nešto kasnije krajnje otvoreno. Baš onako kako se to radi u picinom parku kod beogradske autobuske stanice. Uzvišeni ciljevi i ideologija ustupaju mesto interesima. Uglavnom ličnim. A ako ne verujete pitajte bilo kog Miloševićevog, Đinđićevog, Koštuničinog, Tadićevog ili Vučićevog koalicionog priveska. Naravno, pod uslovom da su spremni da vam iskreno odgovore.

Zato je teško shvatiti simpatizere i članove LDP, koji su joj uprkos svemu ostali verni, što se ovih dana od jutra do sutra krste i levom i desnom, mada se u većini deklarišu kao ateisti. Načuditi se ne mogu šta je sve to onomad na sednici Glavnog odbora, ma šta on predstavljao, izmlatio nesretni Čedomir. Nije im jasno jel’ on to ozbiljno ili je možda prezupčio, flipnuo ili zabagovao posle silne anestezije kojoj je bio izložen u poslednje vreme. Čude se i krste nesposobni ili nespremni, dođe mu na isto, da saberu dva i dva. Da sebe, bar sada, ako onda nisu, zapitaju zašto LDP nije prešla cenzus?

Nisu li dojučerašnji glasači, kojima je za razliku od simpatizera i članova ostalih partija teško uvaliti muda umesto bubrega, partiji na izborima okrenuli leđa zbog vrućih kolača i čistog kaprica ili je po sredi nešto mnogo racionalnije. Recimo, ono kurčenje po Andima, u osvit izbora, u vreme kada su za većinu glasača LDP tri pristojna obroka dnevno predstavljala luksuz. Ili, recimo, najave da će LDP biti deo vladajuće Vučićeve koalicije. Samo biće da se Čedomir malo preračunao očekujući da će glasači LDP, koji inače imaju tu ružnu osobinu, da uprkos praznom stomaku, misle svojom glavom, bez pogovora pristati da on i njegova interesna družina budu posrednici između njih i Vučića.

I, pošto posle izbornog debakla Čedomiru, kao uostalom i bilo kom drugom partijskom lideru u Srbiji, osim Koštunici, na pamet nije padalo da preuzme odgovornost i podnese ostavku, LDP je tu gde jeste! Ali, da se razumemo, uprkos svemu nimalo nije nerealno da se na ovaj ili onaj način ono što će se zvati LDP nađe u gunguli ispod Vučićevog astala, gde se Vuk, ostali ispušeni lideri i klinički mrtve stranke otimaju za mrvice i otpatke što padaju sa gospodarevog stola. A i  što da ne? Mlad organizam, a prihodi niski, ili kako bi rekao Ilija Čvorović:

– Razumem ja to mlad si, hoćeš da se vereš po Andima, hoćeš da voziš džip, hoćeš skupu čuku, hoćeš da jedeš, hoćeš da j…š, a to košta!

Zato je za njega i interesnu klapu kojom se okružio, LDP verovatno življa nego ikad. Za sve koji su u ovoj partiji prepoznali moguću alternativu sveopštoj hipokriziji LDP je mrtva. Mrtvija od Tutankamona.

Pa,  neka joj Bog dušu prosti!!!

Aleksandar Arsenijević

P.S. Ipak, hvala Čedomiru Jovanoviću što nam je hvalospevima gospodaru Vučiću, verbalnom reformatoru, otvorio oči da ne ostanemo doveka glupi. Naivno verujući da reforme počivaju na delima, a ne na pričama.