Sami sebi najgori neprijatelji

Protesti prethodnih godina delovali su obeshrabrujuće, posebno oni koji su organizovani izvan Beograda. Osim nekoliko svetlih trenutaka tokom protesta protiv Rio Tinta, činilo se da je buntovni Čačak odlučio da živi na staroj slavi. Čak nakon smrti 15 sugrađana prvih nedelja odziv Čačana bio je zanemarljiv. Ostaje da se nagađa da li je po sredi bio strah, apatija ili loša organizacija protesta.

Onda su polovinom decembra naprednjaci učinili uslugu mnogobrojnim koji su protiv njihovog kriminalnog režima– otvorili su usta. Jednoumno, verovatno po naređenju sa vrha, počeli su da vređaju prosvetare zato što koriste svoje zakonom zagarantovano pravo na štrajk, zbog čega su 16. decembra krenuli protesti i blokade škola. Zbunjeni naprednjaci nisu mogli da se zaustave, pa su nastavili sa optužbama na račun prosvetara, ovog puta napadajući za navodnu zloupotrebu dece. Ove pomalo farsične optužbe su ukazale na odliku režima– svaka naprednjačka optužba je prikriveno priznanje, jer su kritikovali profesore da „zloupotrebljavaju decu“ (najčešće punoletne maturante), ali im izvođenje dece na naprednjačke političke skupove i dočeke predsednika ne smeta. Što su više insistirali na ovoj farsi, to se više đaka, studenata i građana odazivalo na proteste.

Bilo je pitanje vremena kada će ova neodgovorna politika vlasti kulminirati nasiljem, što se i dogodilo u četvrtak 16. januara, kada je grupa maskiranih falangista upala u dvorište gimnazijskog profesora i sindikalnog prvaka Đorđa Matijevića, preteći njemu i njegovoj porodici u nameri da profesor Matijević odustane od planiranog štrajka. Neveštim saopštenjima gradska vlast je pokušala da ublaži sopstvenu ulogu u ovom napadu, iako je sasvim očigledno da jedino vlast ima koristi od zastrašivanja sindikalaca. U svakom slučaju je bilo kasno, lavina je pokrenuta i ne može se zaustaviti.

Već narednog dana, u petak 17. januara, spontano se okupilo par hiljada građana ispred Gimnazije kako bi pružili podršku napadnutom profesoru. Naravno, greške naprednjaka nisu samo lokalni fenomen, već predstavljaju strukturalnu nemogućnost da prihvate kritiku– od republičkog vrha do mesnog odbora. Nemogućnost da spuste loptu uz besomučne propagandne napade doveli su do brutalnog gaženja studentkinje S.P. 16. januara u Beogradu, što je samo dodatno mobilisalo Čačane da izađu na protest. Na žalost, građanima Čačka naprednjačke pretnje gaženjem nisu strane, pa je ovaj nasilni čin u Beogradu posebno odjeknuo u Čačku.

Sve to je uticalo da u Čačku 19. januara dođe do jednog od većih protesta u zadnjih 25 godina.

Ne tuguj bezobrazna stražo

Iako je protest u petak prošao bez incidenata, što je ukazivalo da će se isto dogoditi i na protestu u nedelju, nekolicina naprednjačkih funkcionera nije mogla da odoli, a da ne provocira hiljade okupljenih građana. Među okupljenim građanima se spekulisalo da li su okupljeni funkcioneri toliko neuki da ovim provokacijama rade na svoju štetu, ili su funkcije i fotelje koje su tog dana branili ispred SNS-a preče od spuštanja tenzija.

Na kraju krajeva, možda su, naviknuti na pređašnje proteste slabog odziva, očekivali da njihovo prisustvo neće imati negativnog efekta. Kao i mnogo puta zadnjih mesec i po dana– prevarili su se. Zbunjeni, uplašeni i promrzli kao nagradu za svoju (ne)časnu stražu su od građana dobili plotun jaja. Verovatno su se građani, nakon govora bivšeg ministra Mone, sažalili na čuvare SNS-a pa im uputili po dva visokokalorična jajeta da bi tužna straža izdržala svoju smenu.

Samo napred(no)

Pitanje je da li su pisani mediji dovoljno ažurni da isprate čitavu plejadu naprednjačkih pogrešnih koraka. Ove greške se ne čine više ni na dnevnom nivou, već iz sata u sat, te je u trenutku pisanja članka došlo do novih gluposti među kojima svakako treba skrenuti pažnju na naprednjački srednji prst građanima Srbije. Ostaje nejasno da li se nadaju da će novim ispadima zatrpati stare, ili ne znaju za bolje, ali je jedna stvar sigurna– ovakvim ponašanjem ispadaju sami sebi najgori neprijatelji. Zato oni koji se ne slažu sa politikom SNS-a mogu zadovoljno da uzviknu: Samo napred! Ukopavajte se sve dublje i dublje!

M.M.Ćurčić