Samo nam još ale fale

Piše: Aleksandar Arsenijević

Koliko god neko stalna upozorenja stručnjaka na negativne posledice visokih temperatura i povećanog inteziteta sunčevog zračenja doživljavao ili kao neku vrstu teorije zavere ili kao skretanje pažnje sa nagomilanih egzistencijalnih problema, ipak je uticaj paklenih temperatura vidljiv bukvalno na svakom koraku. Međutim, svojevrstan apsurd je da su posledice ovih paklenih letnjih temperatura uočljivije kod onih koji ceo bogovetni dan provode u klimatizovanim kabinetima i kancelarijama nego kod običnih šljakera koji su primorani da za bednu crkavicu, po vasceli dan, argatuju na skapsi. Pa tako, ako se čovek malo pažljivije pozabavi onim što ovih dana izjavljuju, obećavaju i najavljuju čačanski, s koca i konopca skupljeni, naprednjaci to mu odmah probudi sumnju da ih je ili zakačila sunčanica ili su se, ne daj bože, odali nekakvim psihoaktivnim supstancama, koje podstiču sumanute ideje i halucinacije.

Kada se na jednoj strani u obzir uzmu ekstremne temperature, a na drugoj činjenica da nas nepuna godina dana deli od redovnih lokanih izbora, onda stvari ipak postaju razumljivije. Držeći se oprobanog recepta da sumanute ideje i nebulozna obećanja donose najveći izborni profit, čačkonačelnik Milunčić i njegov ekspertski tim su se potrudili da nas do imbecilnosti zadive ingenioznim projektom detaljne regulacije Sportskog centra. Stoga, ako je neko verovao da su pozornik Vesić i njegovi eksperti nenadjebivi, kada je reč o sumanutim idejama i projektima, moraće da skine kapu i duboko se pokloni pred Milunčetom i ekipom. Šta će uostalom biti kalemegdanska gondola, jarbol i slična čudesa kad jednog dana, ili koji dan kasnije, kraj Morave nikne Milunlend sa sve ZOO vrtom.

Još kada bi se posetiocima pružila prilika da u budućem Milunlendu i naprednom ZOO vrtu vide Čačanina koji je preživeo Miloševićeve godine raspleta, DOS-ovu tranziciju, Veljove novosrbijance i Vučićevo zlatno doba i ostao normalan, ili se barem ponaša kao da jeste, Milunlend bi nesumnjivo postao atrakcija globalnih razmera.

A dok se to ne dogodi ne bi bilo zgorega da čačkonačelnik Milunče i njegovi eksperti Čačane obraduju sa barem jednom propisno urađenom šahtom koja će biti u nivou sa kolovozom i posle nekoliko meseci neće utonuti i klecati. Za tako nešto, koliko god čačkonačelnik i ekipa svoje sugrađane smatrali nezahvalnim, ovakvim ili onakvim, Čačani bi umesto Stracimiru, Milunčetu još za života podigli spomenik na Gradskom trgu.

Samo, nešto mi se javlja da je realnije očekivati prvog Srbistanca na Marsu, nego jednu takvu šahtu na čačanskim ulicama.