Prethodni članak
Sikterisanje i loptanje
Objavljeno 12/09/2019
Piše: Aleksandar Arsenijević
Nesporno je da gospodaru srbistanskom Vučiću mnogo toga ima da se zameri, kada je reč o četvrt veka njegove političke karijere, međutim ima jedna stvar zbog koje mu i njegovi partijski sledbenici i politički oponenti moraju skinuti kapu.
Naime, gospodaru Vučiću i onima koji ga sovjetuju je uspelo da proniknu u sam epicentar srbistanske nacionalne psihe i na taj način izgrade koncept koji im, evo već sedam godina, neprestano donosi nemerljivi profit. Uostalom, nisu li reakcije, međ’ svetinom koja se ne zanosi mitskim srbistanskim demokratskim nasleđem, povodom Vučićevog sikterisanja oponenata izrečenog na poslednjoj sednici Glavnog odbora naprednjaka po ko zna koji put potvrdile da se prosečan Stbistanac divi svakome ko je spreman da ga kinji i unižava? A što su maltretiranje i poniženje žešći to je i stepen divljenja prema “čvrstoj ruci” veći. Ako se tome doda i patološki strah od bilo kakve vrsti vlasti koji se kod jednog dela Srbistanaca, od Nemanjića do današnjih dana, prenosi sa kolena na koleno, eto odgovora na pitanje kako je moguće da uprkos ideološkoj neprincipijelnosti, tolikim neispunjenim obećanjima, nebrojeno puta izrečenim ordinarnim lažima koje direktno vređaju inteligenciju, gospodar srbistanski još uvek uživa ogromnu popularnost.
Toliku da su njegov lik i delo omogućili buljuku anonimusa, krajnje diskutabilnih kvaliteta, poput banjskog vazdupohlova, čarapanskog keramičara, tuzle guzle, Šojić – Trifunovića, Milice pripravnice, Duća kulture… da se vinu u orbitu vlasti. Ali kad tako nešto pomenete sledi:
-Sikter rajo!!!
Samo ima tu još nešto!
Oslanjajući se na pileće pamćenje većeg dela srbistanske populacije gospodar Vučić ne preza od toga da koristi već plasirane ideje. Pamtite li kojim slučajem da je ideja o gradnji fudbalskih stadiona širom Srbistana, a koju ovih dana oponenti gospodara Vučića žestoko kritikuju, potekla još u vreme Borisa nenadjebivog? Nije valjda da ste zaboravili da je sumanutu ideju o gradnji čačanskog stadiona zdušno podržala i tadašnja parlamentarna opozicija? Da nikome od njih nije palo napamet da postavi pitanje da li su Čačak i Čačani imali nešto preče od loptanja pod reflektorima? Koliko će poreske obveznike od tad pa nadalje svakog meseca koštati održavanje jednog takvog objekta na kome će se okuplja nekoliko stotina gledalaca?
Stoga, koliko god to nekome defetistički i oikofobično zvučalo, bojim se da će se i ovoga puta na kraju pokazati kako Vučić za sve ono što živimo i preživljavamo snosi ponajmanju krivicu. Biće da se odgovor na sve naše dileme ipak krije u srbistanskom genetski kodiranom mazohizmu.
Jesmo gomna neviđena.
Одличан текст и сваки коментар је сувишан.
Аналитички коректан текст са погрешно изведеним закључком. У Срба не постоји „генетски кодирани мазохизам“. Цитирани закључак ће извести само онај који није дубоко „уплетен“ у народни живот свеколиког српског рода. Постоји нешто налик али ипак доста различито. То је древна мудрост да је све пролазно, да ће све проћи. „И то ће проћи“, „Ничија није до зоре горела“, „стрпљен-спашен“ и друге „мудрости“ реалније одсликавају српско национално и ако хоћете друштвено биће. Та трпљивост није мазохизам већ искуство (предака) наталожено пре свега у свакој појединачној породичној свести. И нису Срби ту никакав изузетак, код Хрвата постоји „Ја се ту не бум штел мешат“, које је довело да два камиона усташа, мање од 40, преузму комплетно друштво и институције. Но, пустимо Хрвате. Данашње српску политичку сцену одликује исто оно „партизанство“ из друге половине 18. века. Стање које је довело до прогонства визионара и просветитеља Доситеја Обрадовића и постављање партиских интереса изнад свих људских и народно-друштвених. Као последица је уследила крваво свргавање тадашње династије (и система вредности) и добили смо 200. годишњи пут националног лутања. Садашњи владар А.В. је заљубљеник у дело М.Стојадиновића и као такав не схвата да је, поред економског, потребан и друштвено-духовни развој. Треба разумети српски вапај „Боже правде“. А то је оно што народ боље разуме од владара и зато се понаша „У се и у своје кљусе“. Та трпљивост или трпељивост није мазохизам, већ основни разлог вековног бивствовања српског, народног бића. На жалост је и узрок зашто српско друштво не може да изњедри „просвећеног апсолутисту“ да га предводи.
Što bi rekao jedan moj prijatelj Od svih Srba najgori su Hrvati.
Само да се знаје.Бог не дели никаку правду нити неправду. Бог је дао и правду и неправду добро и зло. ЧОВЕКУ ЈЕ ДАО ПРАВО да се бори против неправде и зла.