Siniša Mali tajno kupio 24 stana na bugarskom primorju

Siniša Mali, gradonačelnik Beograda i jedan od najbližih saradnika premijera Srbije Aleksandra Vučića, kao direktor dve misteriozne ofšor firme kupio je 23 luksuzna apartmana u bugarskom letovalištu „Sveti Nikola“, otkrivaju novinari Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK i OCCRP. U istom odmaralištu, Mali je kupio jedan apartman u svoje ime. Stanovi vrede oko pet miliona evra. Ove nekretnine otkupio je od direktora ruske kompanije „Lukoil“ kojoj je Mali još 2003. godine pomogao da privatizuje srpske pumpe „Beopetrol“.

Istraživali: Stevan Dojčinović, Dragana Pećo i Atanas Tchobanov (Bivol.bg)

Odmaralište „Sveti Nikola“ sa 235 apartmana nalazi se na plaži Crnog Mora između bugarskih gradića Černomoreca i Sozopola. Udaljeno je 20 minuta vožnje od aerodroma u Burgasu.

Kompleks Sveti Nikola u Bugarskoj

U reklami za kompleks navodi se da se „nalazi na poznatoj Kraljevskog plaži u drevnom gradu Sozopolu“. U ponudi je šest bazena, dva bara na bazenima, kafić, pijano-bar, spa-centar, fitnes-centar, eko-parkovi, celodnevno obezbeđenje sa video nadzorom i restoranima koji „nude jela bugarske, ruske i srpske kuhinje u prijatnoj atmosferi. Sve ove prednosti čine ‘Svetog Nikolu’ jednim od najboljih kompleksa na bugarskoj crnomorskoj obali.“

Gradonačenik Beograda Siniša Mali kupio je 24 apartmana u ovom kompleksu tokom 2012. i 2013. godine, otkrili su novinari Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK. Jedan je kupio na svoje ime, dok je ostale kupio kao zastupnik dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih ostrva. Nije poznato da li je Mali vlasnik tih kompanija ili je kupovinu sproveo za drugog misterioznog kupca.

U vreme kupovine, Mali je radio kao ekonomski i finansijski savetnik tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, zadužen za pregovore s Ujedinjenim Arapskim Emiratima oko ulaganja u takozvane kapitalne projekte – privatizaciju nacionalne avio-kompanije i „Beograd na vodi“.

Pojedini mediji, stručnjaci i nevladine ogranizacije tvrde da su projekti koje je Mali sklopio s Arapima štetni po interese države, ali je Vučić odlučan u tome da su to uspešne investicije.

Mali je 2014. godine imenovan za gradonačelnika Beograda.

Ukupna kvadratura svih 24 apartmana koje je kupio u „Svetom Nikoli“ iznosi oko 3.100 kvadratnih metara. U proseku oko 129 kvadrata po apartmanu. Oni spadaju među najveće u kompleksu, a jedan od 203 kvadratna metra se nalazi na plaži.

Koristeći prosečnu cenu apartmana u kompleksu, novinari KRIK-a izračunali su da je vrednost ovih nekretnina oko pet miliona evra.

Nije jasno odakle Malom novac za ovu kupovinu.

Njegova godišnja primanja prema informacijama sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, nikada nisu prelazila 34.000 evra. Mali je agenciji prijavio vlasništvo samo nad konsultanskom firmom „Oli consulting“. Dobit ove kompanije od osnivanja 2005. do 2014. kada je istupio iz vlasništva, iznosi 180.000 evra.

Novinari KRIK-a pokušali su da stupe u kontakt sa Malim pre nedelju dana. Poslali su SMS na njegov broj mobilnog telefona i uputili poziv za intervju posredstvom Službe za odnose s medijima grada Beograda. Iz službe je stigao odgovor da je gradonačelnik na putu i da će nam javiti kada bude slobodan za intervju – što se još nije desilo.

Tajna kupovina

Mali je apartmane u Bugarskoj kupovao koristeći ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih ostrva.

Ova egzotična ostrva jedna su od najatraktivnijih lokacija za one koji žele da osnuju ofšor preduzeća. Ovakve firme često se koriste za skrivanje imovine, izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca.

Novinari KRIK-a i OCCRP-a prikupili su dokumentaciju sa ovih ostrva i iz Bugarske koja svedoči o transakcijama gradonačelnika.

Potpis Siniše Malog u bugarskom registru

Mali je upisan kao direktor dve tajnovite kompanije – „Brigham Holding & Finance Inc.“ i „Etham Invest & Finance Corp.“.

Kao predstavnik ovih firmi, kupio je 2012. godine dve bugarske kompanije – „Erul 11“ i „Erma 11“ – koje su u svom vlasništvu imale po sedam apartmana u „Svetom Nikoli“. Jedan apartman gradonačelnik je kupio na svoje ime.

Potpis Malog vidi se na kupoprodajnim ugovorima iz jula i avgusta 2012. godine. Ugovorena cena bila je oko 709.000 evra.
Ugovori takođe pokazuju da je Mali platio 1.585 evra u gotovini na dan kada je posao sklopljen i dogovorio da plati preostalih oko 707.000 evra u roku od tri godine od datuma potpisivanja. Rok je prošao pre tri meseca, ali nije poznato da li je novac uplaćen.

Tokom 2013. godine, Mali je preko ovih bugarskih kompanija kupio još devet apartmana.

Zatim je, od 2013, prodao četiri apartmana u „Svetom Nikoli“ i danas ih ima dvadeset. Poslednji apartman prodao je u maju ove godine.

Prijatelj iz prošlosti

Siniša Mali je veći broj apartmana kupio od kompanije „Akladi“ iza koje stoji Srđan Dabić, bivši direktor srpskog ogranka čuvene ruske naftne kompanije „Lukoil“, i njegov poslovni partner.

Dabić je pre 12 godina zastupao „Lukoil“ u privatizaciji srpskog lanca benzinskih pumpi „Beopetrol“. Ovu privatizaciju Savet za borbu protiv korupcije nazvao je nepoštenom i koruptivnom.

Čovek koji je nadgledao ovu privatizaciju u ime države bio je upravo Siniša Mali.

Pre više od decenije, Mali je radio kao direktor Centra za tendere u Agenciji za privatizaciju. Njega su članovi Demokratske stranke, koja je tada izvela petooktobarske promene, postavili na ovo važno mesto pošto se kao mladi talenat vratio sa studija iz Amerike.

Centar je kontrolisao prodaju preduzeća i bio je uključen u traženje pouzdanih partnera za kupovinu državne imovine. Dabić, tadašnji zastupnik „Lukoila“, bio je zainteresovan za kupovinu lanca pumpi „Beopetrol“.

„Lukoil“ je zaključio posao sa agencijom i „Beopetrol“ je privatizovan 2003. godine za 117 miliona evra. Kupac je, prema ugovoru, pristao i da investira 93 miliona evra u preduzeće.

To se, međutim, nije dogodilo.

Savet za borbu protiv korupcije tvrdi da „Lukoil“ nije ispunio ugovor i da je preduzeću naneo štetu od nekoliko miliona evra.

Umesto da investira u „Beopetrol“, „Lukoil“ je izvukao novac iz preduzeća tako što je uzeo kredit od 105 miliona evra od „Beopetrola“. Taj novac je zatim lažno iskoristio kao investiciju, piše u izveštaju Saveta iz 2013. godine. Savet kaže da je ovo bilo kršenje pravila privatizacije i da je to omogućilo ruskoj kompaniji da dobije imovinu bez investicija. Kredit bi trebalo da bude vraćen do 2031. godine.

Mali je bio odgovoran da se proces privatizacije izvrši po zakonu. Savet u svom izveštaju tvrdi da Agencija za privatizaciju nije kontrolisala kupovinu i da nije kaznila „Lukoil“ za kršenje ugovora.

Novinari KRIK-a došli su do izveštaja Agencije za privatizaciju o unutrašnjoj kontroli preduzeća koji otkrivaju da je agencija bila upoznata da je „Lukoil“ uzeo kredit od „Beopetrola“.

Dokumenta do kojih su došli novinari pokazuju i da se Mali, nakon što je napustio Agenciju za privatizaciju, zaposlio u „Beopetrolu“ gde je radio do februara 2005. godine.

Sedam godina kasnije, Mali i Dabić ponovo su sarađivali – ovoga puta u kupoprodaji luksuznih apartmana na bugarskom primorju.

Dabićev partner u kompaniji „Akladi“, od koje je Mali kupio stanove, je bugarski državljanin Vladimir Bojanov Ivanov.

Ivanov je bivši profesionalni košarkaš i nekadašnji direktor košarkaškog kluba Lukoil Akademik iz Sofije. I sam Dabić je bivši košarkaš koji je igrao za reprezentaciju Jugoslavije, Crvenu zvezdu i Levski Spartak iz Sofije. Dabić i Bojanov imaju građevinsku firmu u Srbiji.

Ivanovljeva supruga Edit Petrova Getova bila je zamenica bugarskog ministra za industriju do 2001. godine kada je, prema pisanju medija, podnela ostavku zbog sumnje da je umešana u korupciju.

Petrova je imala deo vlasništva u kompaniji „Erma 11“ koju je Mali kupio 2012.

Beogradski stanovi

Novinari KRIK-a otkrili su da je Mali, osim bugarskih nekretnina, posedovao dva stana i tri garaže u blizini Vukovog spomenika u centru Beograda. Stanovi veličina 131 i 160 metara kvadratnih nalaze se u „Oazi“ – ekskluzivnom stambenom kompleksu koji ima centralni dvorišni park, bazen, supermarket, fitnes-centar, celodnevno obezbeđenje, podzemnu garažu na dva nivoa i ostale sadržaje.

Kvadratni metar u „Oazi“ košta oko 3.000 evra – dvostruko više nego u ostalim delovima Beograda. Na osnovu sadašnjih tržišnih cena vrednost gradonačelnikove imovine u „Oazi“ bila je veća od 800.000 evra.

Avgusta ove godine, Mali je vlasništvo beogradskih stanova i dve garaže preneo na svoju suprugu, dok je jedna garaža i dalje upisana na njegovo ime.

Funkcioneri u Srbiji dužni su da prijave svu svoju imovinu. U imovinskom kartonu dostupnom na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, Mali je prijavio dva stana i garažu. Ne navodi se gde se ove nekretnine nalaze i koliko vrede.

Novinari KRIK-a su zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja zatražili od agencije uvid u imovinski karton kako bi informacije o stanovima koje je Mali prijavio uporedili sa njihovim nalazima, ali je agencija to odbila.

 Mreža za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK i OCCRP