Siroti mali vlastodršci

Verovatno ne postoji Srbistanac koji barem jednom u životu nije izgovorio:

– E da sam samo ja pet minuta vlast!

Stoga se ne treba čuditi što toliki, bez obzira na skromne intelektualne kapacitete i obrazovanje, rukama i nogama kopaju kako bi se dokopali barem mrvice vlasti. Pa bilo da je reč o mesnoj zajednici, opštini, gradu ili državi. Međutim, biće da niko od njih nije svestan kolike napore i odricanje iziskuje bitisanje na vlasti.

Uzmimo samo za primer našeg gospodara Vučića koji bi verovatno, kao jedna krajnje moralna persona, davno digao ruke od svega i uživao u životu. Samo šta bi onda bilo sa onima koji mu svih ovih godina obitavaju u debelom crevu? Gde bi oni siročići na koje se uglavnom odnosi ona narodna da se našla  vila u čem’ … a teško da će ikada više i naći? I eto odgovora na pitanje zašto našem sveznajućem i ljubljenom vođi i njegovim najbližim saradnicima nije smorno da su danas u Zaječaru, sutra u Kosjeriću, prekosutra svuda gde je Srbistance potrebno podsetiti da žive u najvećem blagostanju u novijoj srbistanskoj istoriji.

Mislite li da premijerki i njemu, dušu ne razdire činjenica da to rade u radno vreme, ali kada je u pitanju dobrobit naroda srbistanskog izloženog lažima koje širi žuti ološ onda im to niko ne može i ne sme zameriti.

Čak i oni nesretnici  što u pelenama za afričku platu u sred Evrope motaju kablove i od svoje sirotinje finansiraju njihova predizborna putešestvija.

A da neprijatelj nikada ne spava, pa gospodar i njegova nazadna družina mora stalno da su na oprezu, pokazalo se kada je naša kapitalna kasaba, po drugi put, osvanula oblepljena plakatima kojima se blati lik i delo čačkonačelnika magistra Miluna. I sad vi recite da li je možda MrMiju lako.

Da vas čujem, ko bi od vas uspeo da u naš Čačak dovede tolike eminentne inostrane firme i sugrađanima omogući evropske plate i standard? Da behatonira našu kasabu? Da sroči, ne recenziju za jedno ozbiljno publicističko delo, već tvit podrške bata Andreju dok se kao lav bori sa koronom?  I sve to dok vas pljuje i kuso i repato, a čak vam i partijski drugovi podmeću i sprdaju se sa vašom magistarskom diplomom, trudom i energijom uloženom na putu do nje. Mislite da bi vi izdržali da kao naš magistar – čačkonačelnik kroz prozor doma svog udišete miomiris fekalija, koji se širi ulicom u kojoj živite, zato što je neprijatelj koji nikada ne spava nešto zbudžio u kanalizaciji kako bi vam napakostio?

Zato kad zaustite da kažete ono – e da sam ja… – razmislite kroz šta su, zarad vas i vašeg dobra primorani da prolaze siroti mali nazadni vlastodršci.

_________________________________________________________________________________