Smej se i kada bi plakati hteo

Oni koji nas poznaju tvrde da su Srbistanci, osim što su, kako za sebe sami tvrde, narod ponosan i pravdoljubiv i neizmerno duhoviti, a po nekima je duhovitost odraz natprosečno inteligentnih. Stoga, nimalo ne čudi što, kako bi to rekli u “žutim” medijima, gore društvene mreže od duhovitih komentara povodom rialiti sprdačine, naslovljene Samo parizer Srbistanca spašava, koju nam je priredio gospodar srbistanski Vučić, uz sasluženje ministarskog dueta Toma Mona  – Mali doktor Siniša.

Fejs, Tviter, Instagram, Tik – Tok… su preplavljeni kometarima u kojima se Srbistanci sprdaju na račun voljenog vođe, koji se ponovo, otvoreno i bez imalo blama, narugao svojim podanicima. Baš kao onomad kada je, u duetu sa vlasnikom ružičaste nazadne imperije, povodom zahteva da se ukinu rialiti programi, Zadrugu 7 pokrenuo dan posle početka nove školske godine. Idući čak dotle da dame sumnjivog morala i likove sa margina proglasi elitom, šaljući na taj način, nedvosmislenu, poruku hiljadama demonstranata. A može biti da je DJ Žeks okuratio i oteo kontroli pa više ne zarezuje ni gospodara srbistanskog ni nazadnu bratiju koje izjede briga za moralno stanje nacije. A u šta bi mogao da poveri samo neko ko je kao beba ispušten na beton. Stoga, ne možete a da se ne zapitate da li je smisao za humor odlika inteligentnih ili je u pitanju puka generalizacija, budući da inteligentni ljudi sebi ne bi dozvolili luksuz da decenijama ponavljaju jedne te iste greške?

Pre će biti da je ovolika zajebancija na račun “gospodara parizera” odraz nemoći onog dela populacije koja bi da od Srbistana stvori Srbiju, ali joj to nikako ne uspeva. Em su debela manjina, em niti znaju sa kim će, niti imaju ideju kako će, budući da je na prste teško nabrojati ko ih sve za ove tri i kusur decenije višestranačja nije slagao, izneverio i namagarčio, pa je svakim danom sve više Srbistanaca kojima se na pomen politike, stranaka i izbora prevrće želudac.

Mnogo je komentara na račun gospodarove parizer sprdačine kojima se smejemo do suza, ali samo do trenutka dok ne ostanemo sami sa sobom. Dok se ne zamislimo nad činjenicom da nam se zalomilo da živimo u zemlji gde je pojeftinjenje đubreta zvanog parizer zaista medijska vest nad vestima. Gde, dok se mi zabavljamo parizerom, litijumska mafija počinje da ruši kuće u Gornjim Nedeljicama. Gde se na Kablaru, dok gospodar Vučić i ministarski duet pred kamerama hasaju frtalj leba i parizer, zahuktava izgradnja vidikovca u inat planinarima, ljubiteljima prirode i Kablarcima, koji umesto o vidikovcu, u trećem milenijumu, maštaju o normalnom putu, redovnim autobuskim polascima, stabilnom snabdevanju strujom, kanalizaciji…

Pa ipak, sve u svemu, posle svega šta smo preživeli i preživljavamo, preostaje nam samo da pokušamo da smehom, koliko god bio gorak, sačuvamo bar delić mentalnog zdravlja.

A do kada, videćemo.