Smrt sudije koji se usprotivio Miloševićevom režimu tone u zaborav

Datum 6. oktobar u Srbiji se već dve decenije koristi kao simbol protraćene prilike da se definitivno raskrsti sa politikom režima Slobodana Miloševića.

Međutim, ovaj dan bi mogao da ima još jedno, snažno simboličko značenje i zbog događa koji se dvadeset godina nalazi u senci petooktobarskih promena – 6. oktobra uveče bio je poslednji dan kada je viđen živ istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Nebojša Simeunović, čovek koji se tri dana pre toga usprotivio vrhu države, odbivši da potpiše nalog za hapšenjem štrajkačkog odbora rudara Kolubare i dvojice lidera tadašnje Demokratske opozicije Srbije – Borisa Tadića i Nebojše Čovića.

Mesec dana kasnije njegovo telo pronađeno je na obali Dunava u blizini hotela Jugoslavija. Pitanje šta se u tom periodu događalo sa sudijom Simeunovićem i dalje je bez odgovora.

– Nije mi poznato da se išta radi na istrazi tog slučaja – kaže za Danas Milorad Panjević, punomoćnik porodice Simeunović.

– Ništa se ne radi, sve stoji. Politička volja za rešavanje ovog slučaja nikada nije postojala. Ni kod političara, ni kod nadležnih istražnih organa. Za tužilaštvo taj predmet je kao i svi drugi u kojima se ne znaju imena počinilaca, niko ga ne uzima za ozbiljno – navodi on.

Isprva, ovaj slučaj se tretirao kao samoubistvo. Okružni sud u Beogradu je, prema ranijim izjavama Jelene Simeunović, sestra sudije Simeunovića, saopštio da se on ubio, da je bio depresivan, sklon alkoholu i težak srčani bolesnik. Ona je takođe istakla da kada je pronađeno telo, na lice mesta nije došao ni istražni sudija, ni tužilac. Ova verzija događaja bila je na snazi do 2010. godine. Tada je republička tužiteljka Zagorka Dolovac dala nalog da se pokrenu istražne radnje i otkriju okolnosti koje su dovele do smrti sudije Simeunovića. Kako je tada rekao portparol ovog tužilaštva Tomo Zorić, ovaj slučaj postao je prioritet. Predmet se, koliko je poznato, i dalje nalazi u predistražnoj fazi.

Porodica i njihov punomoćnik su godinama unazad isticali pojedinosti slučaja koje bacaju sumnju na tezu da se radilo o samoubistvu. Dve najznačajnije su da je, prema tvrdnjama porodice, obdukcioni nalaz pokazao prisustvo amonijaka u telu sudije Simeunovića, kao i da su lična dokumenta pronađena kod njega, bila suva, iako je telo navodno doplivalo iz Dunava. Ove okolnosti su osnovna građa za tezu da je sudija otet, mučen i ubijen na svirep način – ubrizgavanjem amonijaka u ušne školjke.

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić ističe da za obe verzije događaja mogu da se pronađu dokazi.

– Međutim, ako postoje dokazi da je u pitanju samoubistvo, onda još više dokaza postoji koji ukazuju da je u pitanju ubistvo. U svakom slučaju radi se o tragičnom događaju. Sve i da je u pitanju samoubistvo, moramo da se zapitamo šta je tog čoveka navelo na taj čin – kaže Rakić Vodinelić.

Nestanku sudije Simeunovića prethodio je čin kojim se usprotivio tadašnjem vrhu države i to svega nekoliko dana pre nego što će biti smenjen. Masovnim demonstracijama koje će primorati tadašnjeg predsednika da prizna izborne rezultate prethodio je štrajk rudara u Kolubari, koja je i tada, kao i danas, ključna za snabdevanje zemlje električnom energijom. Sudija Simeunović dobio je nalog koji bi omogućio hapšenje članova štrajkačkog odbora, ali i dvojicu lidera DOS-a – Borisa Tadića i Nebojšu Čovića. Odbio je da potpiše taj nalog, tvrdeći da je nezakonit. Isto je učinio i 3. oktobra uveče kada ga je na kućni telefon pozvao neimenovani policijski general, upozorivši ga da je nalog stigao iz vrha države. Kako je pričala Jelena Simeunović, sudija mu je održao lekciju iz prava i rekao mu da ga više ne uznemirava.

Vesna Rakić Vodinelić je pre nekoliko godina u jednom tekstu podsetila na govore koje su sudije držale na komemoraciji sudiji Simeunovića. Tada su njegove kolege govorile da znaju šta se desilo i obećavale da će istražiti njegovu smrt. Prema njenim rečima, odnos koji sve ovo vreme pravosudna struka ima prema ovom slučaju je nedopustiv.

– Za razliku od novinarskih udruženja koje održavaju u životu sećanje na ubijene novinare, pravosudna struka to nije učinila sa sudijom Simeunovićem. Ne mogu da objasnim zbog čega je to tako. Verujem da je i strah jedan od faktora, ali više od toga, izgleda mi da se radi o ravnodušnosti. Došlo je do smene generacija i kao da ljudima više nije stalo. To ništa lepo ne govori o stanju u pravosuđu, ali ni o stanju u društvu – ističe Rakić Vodinelić.

Sve tajne se jednom saznaju

Advokat Milorad Panjević dodaje da se sve tajne jednog dana saznaju. „Tako i verujem da ćemo jednog dana saznati i šta se dogodilo sudiji Simeunoviću. Pitanje je samo da li će tada iko imati satisfakciju od tog saznanja“, kaže Panjević.

Izvor: Danas  Autor: Vuk Jeremić

__________________________________________________________________________________