Šoferska je tuga pregolema

Piše: Danica Popović

U Predlogu strategije o ekonomskim migracijama od 2021. do 2027. Vlada Srbije izostavila je samo jednu meru, i to baš onu koja je „upalila“ u Rumuniji, u kojoj su plate lekara povećane sa 1.000 na 2.800, a sestara sa 530 na 980 evra

E, dolazim ja u Srbiju da vam pokupim medicinske sestre – rekao je predsednik Vučić na TV Hepi, otkrivajući šta mu je u Davosu rekao nemački ministar zdravlja, a on mu ovako uzvratio: „E nećeš majci da dolaziš ovde! Rekao sam mu u lice: `Nemoj da dolaziš, bre`.“

Ne dođe nemački ministar, a problem ostade. Nemačka je donela Zakon o useljavanju stručne radne snage, po kome će srpski državljani sa deficitarnim zanimanjima biti tretirani kao da su Nemci. Što će reći, naši ljudi će mnogo lakše dolaziti do papira i do posla, na kome će raditi za platu od dve, tri ili četiri hiljade evra – mesečno!

Predsednik Vučić uviđa da je to za Srbiju problem, ali ima rešenje. Sećate se, saopštio ga je na TV Prvoj: „Mi sad moramo da zaposlimo mnogo medicinskih sestara, imamo ih devet hiljada na birou, hajde da vidimo kako da se zaposli njih tri hiljade, kao i da se onima koje rade povećaju plate da ne bi odlazile.“ A onih šest hiljada, što ostane na birou, kako njih sprečiti da odu?

Ništa lakše, čitamo u režimskim medijima – Srbija je odlučila: Medicinski radnici ostaju u zemlji! Jer, Srbija je obavestila Nemačku da je konkurs obustavljen, a naredni korak će biti raskidanje ugovora sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju o odlasku radne snage u tu zemlju.

Kakav je to, zaboga, ugovor? Je li to predsednik Vučić lično slao radnike u Nemačku, a sad više neće? Ili je to bio konkurs prema kome su medicinski radnici dobijali informacije o tome koji se poslovi traže u Nemačkoj – i lakše se prijavljivali na njih? Ako je tako, ko je pomislio da će ukidanje ove službe zaista sprečiti iseljavanje?

Ne bi ministar Zoran Đorđević bio član MENSA, kad ne bi razumeo da je ukidanje saradnje sa Nemcima uzaludan posao. Evo, i sam je to potvrdio: „Mi ne možemo da sprečimo migracije, ali je neprimereno da, kada svi pričamo o njihovom zaustavljanju, mi to na neki način podstičemo. To bi bilo suprotno onome što radimo“, rekao je Đorđević gostujući na Radio-televiziji Srbije.

Pa jeste, nije zgodno da država podstiče emigraciju, mada se ni tu nisu proslavili. Prošle godine se, recimo, od 52.000 emigranata, svega njih sedamdeset zaposlilo preko spornog ugovora Srbije sa Nemačkom. No, ministar Đorđević napominje da ni za njih nije odgovoran, jer „neko je ranije potpisao takav sporazum sa predstavnicima Nemačke“. A te, 2013. godine, taj sporazum sa Nemcima sigurno nije potpisao on, jer je tada bio državni sekretar u Ministarstvu odbrane. A pre toga je bio stranački vozač guvernerke Jorgovanke Tabaković, tako da je isključeno da je u tom sporazumu na bilo koji način učestvovao.

Sada je cilj, kaže ministar, da „taj točak ne samo zaustavimo, već i da ga okrenemo u dugom smeru“. Tu će mu od velike pomoći biti i nedavno sastavljeni Predlog strategije o ekonomskim migracijama Srbije 2021-2027. godine, ne pitajte zašto prave sedmogodišnju strategiju – prave je zato što tako piše. A samo su jednu meru izostavili – i to baš onu koja je „upalila“ u Rumuniji – gde su plate lekara povećane sa 1.000 na 2.800, a sestara sa 530 na 980 evra, čime su migracije prilično smanjene. Kao što su izostavili i sugestiju koju nudi ekonomska literatura, o tome da migracije može da smanji jedino trajni rast dobro plaćenih radnih mesta u zemlji. No, dobro je što to ne piše, u zarobljenoj državi toga nikad nije bilo.

Ali je bilo patriotizma, na tome nikad nismo štedeli: „Tamo plate nisu dosta veće, život je mnogo puta skuplji nego u Srbiji, kvalitet života nije mnogo veći, sve što zarade potroše na život“, kaže o Zapadu ministar Đorđević, dodajući da Srbija ima šta da ponudi, recimo to da smo „najlepša zemlja na svetu, imamo društveni život koji ne postoji nigde, cena života je niža, kvalitet života raste iz dana u dan, već sada je na zadovoljavajućem nivou“.

I zaista je tako. Plate su pet do deset puta niže nego na Zapadu, zdravstvo je sve gore, jer odoše toliki lekari, sestre i tehničari – ali, gde je lepše nego ovde? Kad se društvo skupi, uz bilo koju pesmu, recimo onu, „Šoferska je tuga pregolema“, svi će se pridružiti. Makar na kraju zapevali: „Puče zdravstvo, a rezerve nema“.