Od 24 slučaja problematičnih privatizacija, prodaja i poslovanja preduzeća ni u jednom nije doneta presuda, samo u pet predmeta je počelo suđenje, dok se ostali nalaze u istrazi. U četiri slučaja nema elemenata krivičnog dela 

Piše: Anđela Milivojević

Prošle su četiri godine od kako je Evropska komisija od Srbije zatražila rešavanje 24 predmeta korupcije, problematičnih privatizacija i prodaje državnih preduzeća, koji su u javnosti postali poznati pod nazivom „24 sporne privatizacije.“

Predstavnici vlasti često o ovim predmetima govore kao da su već okončani ali mnogi predmeti su još u fazi istrage, što znači da optužnice tek treba da budu napisane.

Podaci Tužilaštva za organizovani kriminal pokazuju da je samo u šest predmeta podignuta optužnica – suđenje je u toku u pet slučajeva, a presuda još nema. U četiri predmeta Tužilaštvo je utvrdilo da nema elemenata krivičnog dela.

Prema dokumentaciji do koje je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), danas se ovim slučajevima bave lokalne policijske uprave poput PU Beograd, Smederevo ili Novi Sad, ali i Jedinica za finansijske istrage Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Specijalna radna grupa Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), koja je na početku istraživala ove predmete, rasformirana je zbog ušteda, a njeni pripadnici su vraćeni u matične jedinice.

Prema policijskim izveštajima iz 2013. godine, šteta po državu samo u ova 24 slučaja procenjena je na oko osam milijardi dinara, a najmanje 75 osoba je osumnjičeno za krivična dela poput zloupotreba složbenog položaja, zloupotreba položaja odgovornog lica, davanje i primanje mita.

Savet odavno istraživao sporne slučajeve

U junu 2011. godine u Beograd je, prema rečima tadašnjeg premijera Srbije Ivice Dačića, stigao dopis iz Brisela sa zahtevom da se provere „24 sporne privatizacije“ i izveštaj dostavi u Brisel, dok je u martu sledeće godine Evropski parlament isto zatražio rezolucijom.

Evropski parlament pozvao je srpske vlasti da odmah revidiraju “kontraverzne privatizacije i prodaju 24 kompanije jer je Evropska komisija izrazila ozbiljne sumnje u njihovu legalnost“, piše u rezoluciji.

Pored značajnih privatizacija, kao što su privatizacija trgovinskog lanca C Market, jedne od najvećih fabrika lekova Jugoremedija i preuzimanje akcija Luke Beograd, ovi predmeti obuhvataju prodaju firmi iz stečaja, poput železare iz Smedereva, davanje zemljišta pod koncesiju za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, slučaj izvoza šećera u Evropsku uniju (EU), osnivanje firmeMobtel, kao i besplatno davanje državnog poslovnog prostora Nacionalnoj štedionici.

Ovim i drugim slučajevima se godinama bavio Savet za borbu protv korupcije koji je od 2003. do 2011. dostavio niz izveštaja Vladi i tužilaštvu, a upravo ti izveštaji su dospeli i u Brisel kao “Pitanja koja su ostala bez odgovora”, nakon čega se EU obratila Srbiji.

Prema rečima Jelisavete Vasilić, predsednice Saveta, nakon što je EU zatražila rešenje problematičnih privatizacija, izgledalo je kao da je Vlada Srbije ozbiljno krenula u rad na ovim predmetima.

Tadašnji prvi podpredsednik Vlade Aleksandar Vučić najavljivao je da će borba protiv korupcije biti efikasna i da će ovi predmeti stari nekoliko godina dobiti svoj epilog.

Od policijskih inspektora iz Uprave kriminalističke policije formiran je specijalni tim MUP-a, radna grupa koja je za oko godinu dana rada, krajem 2013. godine, utvrdila da je spornim poslovima naneta šteta veća od 100 miliona evra.

Nakon dve godine rada, radna grupa je rasformirana u oktobru 2014. godine. Inspektori su vraćeni redovnim aktivnostima a rad na slučajevima nastavili su u okviru raznih jedinica MUP-a.

“Policija je veoma ozbiljno radila, ali odjednom smo dobili obaveštenje da je grupa rasformirana i sada više ne znamo ni gde su predmeti ni ko po njima radi”, kaže Jelisaveta Vasilić, predsednica Saveta.

Ni nakon više od mesec i po dana od slanja zahteva, MUP nije CINS-u dostavio informacije o statusu istraga niti odgovorio na pitanja o ishodu rada radne grupe.

Specijalni tužilac Miljko Radisavljević izjavio je krajem 2013. da očekuje da će istrage koje su pokrenute u spornim slučajevima biti završene u prvoj polovini 2014. godine. Međutim to se nije desilo u mnogim od njih.

Prema dopisu koje je Tužilaštvo za organizovani kriminal uputilo CINS-u, u šest predmeta je počeo glavni pretres. U slučajevima Jugoremedija, Luka Beograd, Tehnohemija, Nuba Invest iHIP Azotara – suđenje je počelo, dok je za Srbolek podignuta optužnica i čeka se početak suđenja.

U četiri predmeta Tužilaštvo za organizovani kriminal je utvrdilo da nema elemenata krivičnog dela, a to su: pokušaj prodaje Telekoma, davanje koncesija za izgradnju auto-puta Horgoš – Požega, prodaja Trudbenik gradnje i davanje zemljišta za izgradnju u Bloku 63 preduzeću Del real. Slučaj C marketa, prema nalazima tužilaštva, nema elemenata organizovanog kriminala pa nije u njihovoj nadležnosti.

U četiri predmeta krivični postupak vode druga tužilaštva – Keramika Kanjiža, Šinvoz, Zastava elektro i IP Prosveta.

U fazi istrage i dalje se nalaze ATP Vojvodina, Sartid, Veterinarski zavod, Zavod za obračun i plaćanje, Nacionalna štedionica i Mobtel. Dva predmeta – Večernje novosti i slučaj o pritiscima i kontroli nad pisanim medijima – su u predistražnom postupku, dok se u slučaju istrage oko ilegalnog izvoza šećera u EU postupak uopšte ne vodi.

Programski direktor Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić, kaže da je loše to što su ovi slučajevi uzeti u rad tek nakon što je reagovala EU i da zbog toga nema nikakve garancije da će oni ikada biti dovedeni do kraja.

“Ne mislim da sada treba da nam bude glavna briga da li će EU biti zadovoljna ovim ishodom, mislim da je mnogo veći problem što nismo napravili sistem”, kaže Nenadić.

Grafika: CINS

Milijarde dinara štete

Zloupotrebe prilikom prodaje đubriva iz HIP Azotare iz Pančeva, prema dokumentima do kojih je došao CINS, prouzrokovale su jednu od većih šteta po državu od svih slučajeva „24 sporne privatizacije“ – preko milijarde dinara je imovinska korist koju su stekla 43 lica osumnjičena za krivična dela zloupotrebe službenog položaja, primanje i davanje mita. Ovo je jedan od retkih slučajeva u kojima su podignute optužnice.

Prema izveštaju Saveta, privremeni zastupnik kapitala u Azotari Radosav Vujačić je tokom 2010. godine sklopio nekoliko ugovora kojima je Azotara oštećena za najmanje 20 miliona evra. U dva slučaja reč je bila o pozajmicama, dok je u ostalim Azotara od jedne firme pozajmljivala pšenicu – po ceni većoj od tržišne – a potom ju je prodavala drugoj – po ceni manjoj od tržišne.

Zbog zloupotreba u Azotari, Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je u julu 2013. godine optužnicu protiv bivšeg ministra poljoprivrede Saše Dragina, tadašnjeg funkcionera Demokratske stranke, kao i protiv još 20 lica, zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja. U oktobru iste godine podignuta je i optužnica protiv Radosava Vujačića, te još 24 lica, takođe zbog zloupotrebe položaja. Oba postupka se vode pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.

Pored Azotare, država je značajno oštećena i u slučaju Sartida – prodaje smederevske železare američkoj kompaniji US Steel 2003. godine – gde je zbog navodne zloupotrebe službenog položaja učinjena šteta poveriocima železare u iznosu od preko milijardu dinara.

Među značajnije slučajeve spada i privatizacija fabrike lekova iz Zrenjanina Jugoremedija, koju je 2002. na aukciji kupio Jovica Stefanović zvani Nini, u tom trenutku na Interpolovoj poternici. Ugovor je raskinut 2004. godine, a preduzeće su preuzeli akcionari, da bi firma 2013. otišla u stečaj. Šteta po državu je procenjena na skoro 900 miliona dinara zbog sumnje u zloupotrebu službenog položaja četiri lica.

U vrhu prema procenjenoj šteti po državu nalazi se i preuzimanje Luke Beograd gde su akcionari i Grad Beograd oštećeni za oko pet miliona evra, kao i afera sa postavljanjem optičkih kablova – slučaj Nuba Invest – gde se imovinska korist zbog krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja službenih isprava procenjuje na preko tri miliona evra.

Prema rečima profesora ekonomskog fakulteta Milojka Arsića, radi oporavka privrede Srbije ove predmete treba brzo rešiti kako bi se preduzeća oslobodila sumnje jer „teško da takvo preduzeće koje je pod istragom može da dobije kredite od banaka, da nađe nekog strateškog partnera.”

Arsić dodaje da krupni sporovi povezani sa privatizacijama velikih preduzeća koja su značajna za privredu Srbije negativno utiču na potencijalne nove kupce jer se stvara slika da su „privatizacije u Srbiji generalno nameštene.“

Oštećeni i novi vlasnici

Slučaj Autotransportnog preduzeća (ATP) Vojvodina iz Novog Sada jedan je od slučajeva u kome je zbog zlouporeba i korupcije oštećen novi vlasnik, a ne država.

Preduzeće je privatizovano 2004. a kupac saobraćajnog preduzeća Ilija Dević potpisao je 2006. godine ugovor sa Gradom Novi Sad o izgradnji nove međumesne autobuske stanice u tom gradu. Stanica je izgrađena, ali joj Grad nikad nije dao dozvolu za rad, zbog čega je Agencija za privatizaciju raskinula privatizacioni ugovor, a ATP otišlo u stečaj 2008. godine.

Bivši vlasnik ATP-a Dević je podneo krivične prijave protiv pojedinaca koje smatra odgovornim. Među njima su bivši gradonačelnici Maja Gojkovići Igor Pavličić, bivši resorni ministar Velimir Ilić i drugi ljudi iz sveta politike, pravosuđa i policije.

Dević je 2011. godine tužio Novi Sad za nadoknadu štete po kojoj potražuje oko 5,5 milijardi dinara zbog štete koja je nastala u postupku privatizacije preduzeća ATP Vojvodina, izgubljene dobiti, štete po njegova dva preduzeća, zbog prodaje poljoprivrednog zemljišta i za pretrpljeni duševni bol.

Ovaj slučaj se vodi se pred Višim sudom u Novom Sadu gde se još čeka izveštaj veštaka o tome koliko je firma oštećena zbog toga što godinama nije radila.

Bivši izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin još 2012. godine izjavio je povodom slučaja ATP Vojvodina da je to jedan od primera u “kojima su primećene zloupotrebe od strane države prilikom privatizacije i reketiranje uspešnih“.

U međuvremenu, Deviću je 2014. godine bio određen pritvor, nakon što je saslušan u okviru istrage o privatizaciji ATP Vojvodine i sumnje za utaju poreza i zloupotrebu položaja.

Ivan Zlatić, nekadašnji član tima Saveta za borbu protiv korupcije koji danas radi u udruženju Učitelj neznalica, gde okuplja radnike i male akcionare sa kojima je Savet sarađivao u pripremi izveštaja, kaže da su istrage i u drugim slučajevima otišle protiv onih koji su na početku prijavljivali korupciju.

„Ti ljudi su se odvažili na neku malo ozbiljniju borbu, ali sada sa ovim hapšenjima izgleda kao da ih država kažnjava, a gura u stranu one koji su krali“, kaže Zlatić.

Dodaje da je jedan od problema to što se pri vođenju istraga gleda samo zakon, zbog čega mnoge stvari ne izgledaju problematične: „Ali nije. Ti vidiš jedan potpuno nerazuman proces koji se odvija po zakonu, jedna potpuno legalizovana korupcija.“

Novi slučajevi

Savet za borbu protiv korupcije podneo je 21. maja 2015. godine Vladi Srbije novi izveštaj o spornim privatizacijama gde je analizirao slučajeve Industrije precizne mehanike (IPM), preduzeća BD Agro Dobanovci i DP Trajal Korporacija Kruševac.

Izveštaj o privatizaciji ova tri preduzeća Savet je dostavio i Republičkom javnom tužilaštvu, MUP-u i Ministarstvu pravde. Prema poslednjim informacijama ovi predmeti su poslati na razmatranje Tužilaštvu za organizovani kriminal.

CINS je prošlog leta pisao da je privatizacija IPM-a omogućila Toplici Spasojeviću i njegovom partneru da postanu vlasnici zgrade na atraktivnoj lokaciji, ali da ni čvrste veze sa Miroslavom Miškovićem nisu bile dovoljne da se u tom poslu profitira.