Sram ih bilo

Piše: Milan Ćulibrk

Ne samo što pojedinci iz vrha vlasti ne znaju za stid, već neće ni da nose maske. A trebalo bi. Bar ponekad, kada se ponašaju kao pravi drumski razbojnici

Ljudi, nije sramota nositi masku. Apsolutno nije sramota. I ne pozdraviti se, ne poljubiti se sa nekim, nego sa pristojne razdaljine popričati i preskočiti te stvari. Ovako je, skoro očinski oštro, nestašnim građanima lekciju očitao ministar zdravlja Zlatibor Lončar 27. juna. Nije, naravno, mislio na predsednika Aleksandra Vučića i premijerku Anu Brnabić, šefove ekonomskog i zdravstvenog Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19, koji su sa kolegama iz SNS-a izbornu pobedu šest dana ranije slavili bez maski. Jer, čim su zatvorena birališta više nije imalo šta da se krije. Ili, možda, ipak jeste, ali su u svakom slučaju maske pale.

Nije Lončar mislio ni na kolege koji su istog dana dok je on grdio građane, saznali da su pozitivni na kovid-19. A znao je da ni predsednica Skupštine Maja Gojković, ni ministar odbrane Aleksandar Vulin, ni šef Kancelarije za Kosovo Marko Đurić na slavlju SNS-a nisu nosili maske. Naprotiv, iz petnih žila su se trudili da ih svi vide da su tu, u prvim redovima. Pa, pobogu, da su se maskirali neko bi mogao da pomisli da ni njih šef nije pozvao na proslavu, kao Nebojšu Stefanovića. A, bez ikakve zle namere, čini mi se da bi to za neke bilo mnogo gore nego da „fasuju“ virus. Jer, uz dozu sreće, virus se preleži za 14 dana, a onaj koga šef drži na „socijalnoj distanci“, osuđen je na mnogo dužu (samo)izolaciju.

– Nikakva sramota nije biti zaražen – poručila je savetnica za medije predsednika nakon objavljivanja vesti da je uz tri funkcionera SNS-a na kovid-19 pozitivan i predsednik PKS Marko Čadež. Naravno da nije sramota biti bolestan. Ali, kao što kaže Lončar, nije sramota ni nositi masku. Zato ovde i nije reč o sramoti, već o (ne)odgovornosti.

Odlazeći gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić nije pominjao sramotu, mada jeste sramota što je i pomislio, a kamoli izgovorio, da narod „zaslužuje motku“ jer na apele ne reaguje. Neće biti da je to problem. Pre mi se čini da su građani sluđeni i da više ne znaju šta da misle. Je li ovo „rep“ talasa, ili smo ga tek uzjahali pa je vreme da naučimo da surfujemo ako hoćemo da preživimo? Kome da verujemo? Članovima Kriznog štaba koji su sa prvim turistima odjurili na odmor, šaljući nam, svesno ili nesvesno, sasvim svejedno, signal da je situacija skoro pa normalna? Onima koji su 21. juna pozivali ljude da u što većem broju izađu na birališta, jer je to manje opasno od odlaska u prodavnicu? Doktorki, možda i budućoj ministarki, za koju derbi Crvena zvezda – Partizan nije bio rizičan, jer su se ulaznice prodavale – onlajn? Znači li to da su oni nesrećni Crnogorci „zaradili“ neki kompjuterski virus, ili su „pokupili“ kovid-19 zato što karte nisu kupili preko interneta, već kod tapkaroša? I kakve veze ima način kupovine ulaznica ako je na stadionu u Beogradu bilo više gledalaca nego na svim stadionima u Evropi u poslednja tri meseca zajedno? Ako „struka“ iz Kriznog štaba nastavi ovako, nateraće me da molim vlast da nam vrati doktora Branimira Nestorovića. I sram bilo sve one koji su svojim postupcima doprineli da uopšte i pomislim na to!

Sramota bi trebalo da bude i Republičku izbornu komisiju, od koje ni 10 dana nakon izbora nismo saznali koliko je uopšte ljudi sa pravom glasa na njima učestvovalo? Da, kojim slučajem, „mašina“ za brojanje glasova, kojom upravlja i kojom se hvalio Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku, nije zaribala ili je nešto drugo u pitanju? I kako ljudima koji ne mogu da prebroje glasačke listiće verovati da su dobro izračunali da će nam 2025. prosečna plata biti 900 evra, a penzija 440 evra, kao što obećavaju i Vučić i Siniša Mali. I to uprkos novom naletu virusa korona. Zato i bukvalno, živi bili, pa videli.

Konačno, nisam primetio da se iko postideo što Srbija prvi put u periodu od šest meseci nije uspela da otvori nijedno novo poglavlje u pregovorima sa EU. Pocrveni li bar neko, osim povremeno semafora, kad policija mora da saopšti da ne može da pronađe Milutina Jeličića Jutku, kome se izricanje presude odlaže već treći put zato što ni on, ni njegovi advokati neće da dođu na završno ročište?

Ma, sram ih sve bilo! I dokle će građani da crvene umesto bahatih i neodgovornih političara, koje ništa nije sramota? I neće da nose maske. Iako bi ponekad trebalo. Bar onda kada se ponašaju kao pravi drumski razbojnici.

_______________________________________________________________________________