Što je mnogo, mnogo je

Da bi se skapiralo kako na srbistanskoj političkoj sceni stvari funkcionišu po principu sve vraća i sve se plaća, nije potrebno biti bogzna koliko inteligentan. Odnosno da su interesi, što partijski što lični, odavno nadrasli svaku ideologije, principe i moralna načela. Dovoljno je da se vratite pet i kusur godina unazad, u vreme republičkih izbora 2016. godine. Tad vam sve biti  jasno, da jasnije ne može.  I što se tiče predstojećih izbora i sporazuma koji su popisali predstavnici vlasti i deo “opozicije”.

Slučajno, mada kada je u pitanju gospodar Vučić svaka slučajnost je isključena, potpisnici ovog dokumenta su upravo oni ljuti opozicionari što onomad sa vlasnikom Srbije ispijaše vino. Naš zavičajni Boškić principijelni i beskompromisni i Radule zvani Dosta je kilo. Ako ste kojim slučajem pomislili da Boškića i Raduleta još uvek vozi mamurluk od gospodarovog vina pa potpisaše sporazum na koji imaju pregršt zamerki, vratite se u pomenutu 2016. godinu. Pokušajte da se prisetite natezanja i cirkuziranja oko ulaska Dveri, u Skupštinu. Oni kao hoće pošto – poto, a gospodar im kao pošto – poto ne dava.

Neko će pak zapitati čemu onda skupštinska pljuvačina, razmena uvreda i optužbi tokom naredne četiri godine. Pa valjda smo za sve ove godine naučili šta je najjefinija zabava za narod.

Nema sumnje da će se sad na Boškića principijelnog i beskompromisnog obrušiti i kuso i repato. Dojučerašnji pajtosi iz pokojnog Saveza za Srbiju će ga  optužiti da je Vučićeva opozicija. Oni koji su napustili Dveri nesposobni da shvate kako funkcionišu stvari na srbistanskoj političkoj sceni će tvrditi kako je Boškić prodao veru za večeru. Treći će reći ovo, četvrti ono ali niko neće pokušati da uđe u suštinu.

A suština je da je u Srbistanu moguće lagodno živeti od politike ali samo pod uslovom da si na vlasti ili da, ako si opozicija, sa njom praviš kojekakve dilove. Uostalom setite se kako su crveni vojvoda Voja, bajčetinski master Toma i sadašnji gospodar Vučić početkom devedesetih bili ljuta nepotkupljiva Miloševićeva opozicija, da bi nešto kasnije postali njegovi omiljeni opozicionari uknjiživši brojne pokretnosti i nepokretnosti zbrinuvši, najblaže rečeno, i praunuke.

E pa rođaci, zašto bi se Boškić više femkao i čekao. Gospodaru treba neko ozbiljan, a ne Zavetnici i slične pojave, da izborima u slučaju bojkota da legitimitet, a to košta. Zna to gospodar, zna to Boškić koji odmah posle potpisivanja “sporazuma” javnosti pokušava da uvali priču o sebi kao idealnom zajedničkom opozicionom kandidatu

E pa Boškić, mnogo je rođače.

Foto: Bojana Samenković, Južne vesti