Prethodni članak
Struka ispod politike
Objavljeno 05/09/2019
Piše: Aleksandar Arsenijević
Okreni-obrni, ali ovo što se u poslednje dve godine dešava sa Moravom, samo je kulminacija nepunih sedam decenija neodgovornosti i nemara. Od početka posleratne industrijalizacije svedoci smo da u reku, ko hoće i kad god mu se prohte, nekažnjeno baca i ispušta sve i svašta, a da to nije doticalo ni ondašnju, ni vlast koja ju je nasledila, pa zašto bi i ovu današnju na čelu sa čačkonačelnikom Milunčetom. Nema sumnje da su neodgovornost, bahatost i sklonost ka ulepšavanju stvarnosti nešto što se neraskidivo vezuje za političare i vlast, ali samo po sebi se nameće pitanje šta je sa onima koje Srbistanci iz svog džepa plaćaju da brinu o njihovom zdravlju.
Tada i sada postojalo je nešto što se onda zvalo drugačije, a danas Zavod za javno zdravlje. I tada i sada, radnici te institucije revnosno su kontrolisali kvalitet moravske vode i radili analize. Samo za sve ove decenije vinovnici brojnih zagađenja Morave, čak i u vreme kada se voda iz priobalja koristila za piće, su ostajali nepoznati i naravno nekažnjeni. Baš i danas kada su svima usta puna ekologije. Teško je poverovati u to da je ondašnjim kao i današnjim radnicima Zavoda nedostajalo stručnosti. Da nisu tačno znali i znaju koje hemikalije se u kojoj fabrici koriste u proizvodnji. Stoga se samo po sebi nameće pitanje šta je onda problem?
Ako je u vreme socijalizma po meri čoveka važila deviza ko drukčije kaže kleveće i laže, pa se sve što ne ide u prilog vlasti karakterisalo i sankcionisalo kao uznemiravanje javnosti, šta je po sredi danas, nepune dve decenije posle “demokratskih” promena? Nije deviza novih “demokratskih” vlasti bila da je struka iznad politike? Pa ipak uprkos tome to kao da se ne smatra radnike Zavoda za javno zdravlje koji svojim saopštenjima o kvalitetu moravske vode dovode u pitanje zdrav razum Čačana?
Biće ipak da sa stepenom obrazovanja i stručnosti u tvorevinama poput Srbistana raste i sklonost ka trulim kompromisima i nagonu za dupeuvlačenjem vlastodršcima, pa zašto bi onda novi direktor Zavoda, a znamo kako se u Srbistanu postavljaju direktori, bio izuzetak. Biće da srbistanski politikanti svih kalibara moralne principe doživljavaju kao diskvalifikacionu manu. Stoga ne čudi uporno gromoglasno ćutanje članova čačanskog ogranka Zelene stranke povodom svega što se već više od dve godine dešava sa Moravom, a koji, sudeći na osnovu objava na fejs buku, i dalje postoji.
Sve u svemu, kada malo bolje razmislimo o tome što nam se dešava, šta živimo i preživljavamo, ne čudi što mnogima vrlo često na pamet padne antologijska replika Dragana Jovanovića iz filma Profesionalac:
– Nije Milošević kriv, mi smo krivi. Mi smo …
Arso je, sva je prilika, jedini preostali glas zdravog razuma u ovom gradu.
Kvalitetan smo gomnać.
Dok se Zavod drzao struke imali smo poverenja, od kada ih vodi politika ni sami ne znaju sta rade, jos manje sta saopstavaju.
Ми смо „друштво у беди“. То је почетни проблем. Да ли мислите да би се Немачка развила у нормално друштво, после другог рата, да није било помоћи и Маршаловог плана ? Некоме су „требали“ и они су то помогли. Нас од 80-рих засејавају, као бактеријама, Дефетизмом. Данас га сами репродукујемо. Дефетизам је изазвао Ксенофилију и Оикофобију као две нове болести овог друштва. А њихова синергија је резултовала Нихилизмом. Данас у нашем друштву можете препознати све 4 врсте „менталних“ болести. Ваши чланци господине Арсенијевићу обилују оикофобијом. Народ који је могло да изњедри Сретењски устав има капацитет и за веће домете. После 200 година државности, потребно је подвући црту. Нови Доситеј и десетак родољуба довољни су да окрену смер развоја у праву страну. Овом друштву је потребна Уставотворна скупштина и просветитељи на челу. „Бећари“ и пролетери никада не могу бити замена за српске домаћине и газде.
Misliš na domaćine poput ateničkog lampeka i njemu sličnih?
Čak i kada se uzme u obzir da su zemlje zapadne Evrope primile američku pomoć u vrednosti od preko 12 milijardi dolara u sklopu Maršalovog plana,11 ta brojka bledi u odnosu na 47 milijardi dolara koje je Toliko Jugoslavija primila kao reparacije za ratnu štetu u Drugom svetskom ratu,12 što u vidu industrijske opreme što u monetarnom obliku13. Uz to, postoje jaki dokazi14 da je uloga američkih interesa predstavljenih u politici Trumana i Ajzenhauera u Jugoslaviji u periodu nakon Drugog svetskog rata bila slična onoj u zemljama zapadne Evrope. Ta uloga sastojala se u pružanju političke i ekonomske podrške režimu kao protivteži „tvrdom” socijalizmu Sovjetskog Saveza i njegovih evropskih satelita. Dakle, ne možemo znatno bržu stopu rasta zapadnoevropskih ekonomija pripisati nesrazmernoj pomoći SAD-a u odnosu na Jugoslaviju. Toliko o Maršalovom planu.
Arso, pa sve je politika.Ranije bilo u konkursu napisano „da je covek politicki podoban“ tj. da je clan K.P.J.Danas ti traze si-vi.A sto se tice Morave ti znas isto kao svi mi koji smo odrasli na Moravi i kanalu.’69 god.kad su prvi put spustenai zatvaracii napravljeno jezero nikad niko nije ni znao da je voda „politicki“zagađena.
To čovek i kaže i podseća nas na ona obećanja o depolitizaciji i stručnosti koja treba da bude iznad politike.
Ето Арсо као што видиш има Морава још клозетског садржаја да пронесе поред Ччачка. Наравно немере она сама да реши свеукупан проблем све док Дагудин не пусти са ланца оног што потоп изазива и зове се сребрни цар.То се догађа са свршетком три шестице,и чини ми се даје то некако близу у скорије време. Зато Арсо брез секирацију ипак ће струка победити.