Sve je manje smešno kad vam se smeju u lice

Piše: Ana Ubavić

Postoji kineska izreka koja kaže “Ne veruj nikada čoveku koji je ružan kad se smeje“.

Međutim, oni se ne smeju sa nama pa su groteskni u tom grču, oni se podsmevaju. Podsmevaju se nama, našem intelektu, osećaju za pravdu, podsmevaju se zakonima, Ustavu. To je sve toliko strašno da se ne da sažeti u reči. Ali, najstrašnije od svih podsmevanja je upravo ovo podsmevanje našim žrtvama, našim mrtvima, poginulima, stradalima, pobijenima.

Ne može se čovek oteti utisku da bi trebalo ići ispod toga, ispod površine ovog podsmevanja Olivere Zekić i njenog postavljanja fotomontaže nje same u uniformi naciste. Olivera Zekić vodi REM, ona je javni funkcioner države Srbije čiji je narod strašno stradao u Drugom Svetskom ratu. Ako ne zna zakon, onda bi bar trebalo da zna osnovnu pristojnost.

Ovde je ključan i momenat kad se ovo dešava.

Nakon svih filmova, emisija, serija, snimljenih u poslednjoj deceniji, u cilju potpune relativizacije antifašističke borbe i stradanja Srbije u Drugom svetskom ratu, kao i falsifikovanja istorije, ovo dolazi kao šamar stradalima za vreme rata i njihovim porodicama.

Sećate li se kada smo pitali Anu Brnabić šta je smešno nakon tragedije u Ribnikaru, kad se takođe igrala fotošopom?

Sećate li se fotomontaže predsednika u tom istom Ribnikaru, gde je trebalo da ode i upiše se u knjigu žalosti?

Ovo nije naivno, ovo pokazuje kompletno stanje i rasulo, kao i potpuni nedostatak empatije prema zemlji i ljudima koji ovde žive. Olivera Zekić je to nazvala namernom provokacijom. Nažalost, ovo nije skandalon, koji će potaknuti razvoj slobodne misli, više je bolno buđenje i poziv na delovanje da se ovo prekine.

Ovo podsmevanje ima jednu dublju konotaciju od samog podsmevanja žrtvama i onima, koji za njima plaču. Pokazuje nadmoć, igrariju mačke sa mišem, dok ga ranjava, gnjavi, gnječi da bi na kraju progutala. Mi smo njima jedna predstava, arena, rijaliti sa živim specimenima, naši životi i životi naših bližnjih imaju vrednost samo „oruđa koje govori“ . Oni uživaju da se igraju nama, zato nam se tako smeju u lice ubeđeni da su vrhovna božanstva u distopiji ludila i bezakonja.

Zaboravljaju jednu važnu stvar, ljudi su rođeni slobodni a svaka je sila za vreme. Taj osmeh će uskoro postati grč kad shvate da su se sve vreme smejali sami sebi dok je narod zbirao redove da ponovo osvoji slobodu.

____________________________________________________