Taksi za Marnu i Novi Sad

Nakon mnogobrojnih filmova i romana kao što je Remarkov Na zapadu ništa novo teško je zamisliti Zapadni front kao brzopoteznu i dinamičnu bitku. Ali u prvim mesecima rata 1914. godine bitke na Zapadnom frontu su bile upravo takve.

Pariski taksisti prevezli 6.000 vojnika na front, na reci Marni

Nakon tzv. Bitke na granicama u avgustu 1914. godine, kada je francuska vojska u jednom danu izgubila oko 27 000 ljudi, činilo se da će francuski poraz biti brži i gori od onog iz 1871. godine. Moltke mlađi, načelnik nemačkog generalštaba, predviđao je brzo probijanje francuske odbrane i okupaciju Pariza u prvim nedeljama rata, kako bi slomio otpor na zapadu pre nego što se pokrene spora ruska vojna mašinerija, čime bi izbegao rat na dva fronta. Kada su nemačke trupe već u septembru 1914. godine bile nadomak Pariza, Nemcima je izgledalo kao da sve ide po planu.

Međutim, odlučnom i brzom intervencijom francuske komande, veliki broj trupa je prebačen iz rezerve na front, te su Nemci zaustavljeni u bitci koja će postati poznata kao Prva bitka na Marni. Za ovakav poduhvat bilo je potrebno mobilisati sva prevozna sredstva, a Pariz je čak i tokom prvih godina automobilizma imao oko 10 000 taksi vozila, iako je na početku rata ostalo samo oko 3000 zbog mobilisanja većeg broja mladih vozača. Ovih 3000 vozila je između 6. i 8. septembra uspelo da preveze pet bataljona, tj. oko 6000 vojnika na liniju fronta. Iako u vojnim operacijama kakva je bila bitka na Marni 6000 ljudi deluje malo, uticaj pariskih taksista u odbrani Druge francuske republike dobio je veliki propagandni značaj.

Nešto više od 110 godina nakon, taksisti su se ponovo našli na braniku jedne republike– ovog puta Srbije. Nakon što je nekoliko hiljada studenata otišlo peške iz Beograda za Novi Sad, pri čemu su u mestima na putu dočekivani kao vesnici slobode, jedan broj taksista obećao je da će u nedelju popodne doći da beogradske studente preveze nazad u znak zahvalnosti i podrške.

U početku je najavljeno oko 200 vozila, ali kako je dan odmicao prijavilo se čak 700 vozača, među kojima su bili i oni iz drugih gradova, pa čak i naših Čačana. Koliko god da je na kraju bilo vozila, fotografije kolone od 10 kilometara su zbilja izgledale impozantno.

Okvirne procene, iako neprecizne, predviđale su da će taksisti u ovom broju prevesti do 1300 ljudi. Naravno i u ovom slučaju taj broj je samo kap u nepreglednom moru ljudi koji je u subotu i nedelju blokirao novosadske mostove, ali je značajnija moralna podrška koju ovaj čin pruža. Veliki broj Novosađana koji je dočekao i ispratio kolonu taksista cvećem i transparentima zahvalnosti pokazuje pravu snagu ujedinjenog naroda.

M. M. Ćurčić