Trumanov šou na predsednički način

Kako drugačije nazvati najnoviji operacioni zahvat na našim mozgovima od strane predsednika države i njegove napredne svite, a da to oni ne proglase vređanjem od strane žute bande ili  mrzitelja Srbije.

Iako je ceo cirkus oko DJV i njegovog jednodnevnog izleta u zatvor, bio ništa drugo do performans smišljen da se po ko zna koji put optuži sudstvo u Srbiji da radi za onu drugu Srbiju, koja bi svoju državu da uništi, pravi cilj ove predstave ćemo tek videti.

Doduše pravi režiser ove predstave brzo se i sam potpisao na scenariju, jer kako drugačije objasniti potrebu predsednika da javno stane na stranu onoga ko je pravosudno osuđen za uvrede i laži koje je izrekao kao građanin, sem ako cela predstava nije osmišljena u njegovom kabinetu zarad ličnog obračuna sa onim novinarima koji ne žele da mu se povinuju.

Ono što je pogubno u ovoj predstavi je činjenica da se predsednik stavlja iznad pravde i daje podršku osuđeniku, kroz želju da mu lično uplati iznos kazne koja mu je izrečena, očigledno postavljajući stvari tamo gde želi da one budu.

Ono što ćemo videti u nastavku ove predstave, a što će se dogoditi u budućnosti, u stvari je i pravi cilj ove šarade. A moglo je i drugačije. Recimo da se predsednik nije oglašavao i po ko zna koji put urušavao vladavinu prava i da je pustio da DJV ode u zatvor, jer ne želi da plati novčanu kaznu na koju ga je sud osudio, a onda ukazom predsednika dao aboliciju osuđeniku, sve bi bilo mnogo drugačije, a po zakonu.

Ovako se jasno videlo da predsednik ima simpatije prema prestupniku, da mu javno daje podršku iako je proglašen krivim, što morate priznati da nije najnormalnija situacija.

A onda na scenu stupa vrla premijerka, da i ona iz svog ugla i na svoj način objasni narodu novonastalu situaciju u stilu prvog bota SNS, jer očigledno da je u državi sve uređeno i sređeno, da nema pametnijeg posla nego da botuje i to javno na nacionalnim televizijama.

I taman sam pomislio da će ovaj film krenuti u trku za Oskara, a on se pretvori u latinoameričku sapunicu, kada na scenu stupi Simo Spasić, prvi megafon Srbije.

Ne beše dosta predsedniku da se Sima vezuje lancima i katancima moleći DJV da ne ide u zatvor, a zašto i ne iskoristiti Simin ogromni intelektualni kapacitet, već se sapunica nastavi uvredama i pretnjama koje je nesretni Sima uputio Ivanu Ivanoviću, njegovoj porodici i svim ženskim članovima njegove porodice.

Sada kada je zaplet dostigao kulminaciju, očekuje se sledeći potez režisera, jer ukoliko Sima Spasić, kao glasnogovornik vlasti, bude tužen i dobije osuđujuću presudu za izrečene pretnje, dobri samarićanin u vidu predsednika Srbije imaće veliki problem, kako da abolira i ovog vojnika svoje partije.

Jer do juče su žuta banda i mrzitelji Srbije bili ti koji su pretili predsednikovoj deci, a sada je neko ko je očigledno na strani vlasti, sebi dao za pravo da javno preti silovanjem porodici Ivana Ivanovića.

I to ne tamo neki anonimni Facebook ili Twiter korisnik, već osvedočeni simpatizer predsednika i osuđivani silovatelj za koga se priča da je silovao vlastitu suprugu i za to robijao, a vrlo verovatno i član SNS.

Ukoliko režiser ovaj scenario dobro izvede do kraja filma i ukoliko kraj bude u velikom stilu, mislim da će to biti prvi Oskar koji će jedan domaći film dobiti na tom prestižnom takmičenju. Na nama je samo da sačekamo nastavak i uživamo u ovom remek delu domaće kinematografije.

Ratko Mitrović

_____________________________________________________