Ulični hodači
Piše: Isidora Đolović*
Vuk na ovcu svoje pravo ima
ka tiranin na slaba čovjeka.
Al’ tirjanstvu stati nogom za vrat,
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska dužnost najsvetija!
(Petar Petrović Njegoš, „Gorski vijenac“)
Do sada se igralo za život, plesalo do snova, trčalo ili pešačilo u cilju prikupljanja sredstava za lečenje bolesnih ili nabavku neophodnog. Ali, šetalo se, naročito od devedesetih naovamo, uglavnom za – slobodu. Taj vid mirnog, a i te kako transparentnog otpora, znak je i opomena da u društvu nešto baš ne štima. Nažalost, mnogo češće biva protumačen kao neposlušnost, nezahvalnost „nekih tamo neradnika“, slepih za zlatno doba boljitka, neosetljivih na očinske napore Velikog Dobrotvora.
Već sedam nedelja, Čačak šeta za slobodu govora, mišljenja i izbora da se živi dostojanstveno. Svakoga petka predveče, oko spomenika slavnom vojvodi Stepi (što je već samo po sebi, simbolički, veoma snažan podsticaj), okupljaju se ljudi najrazličitijih generacija, obrazovnih i radnih profila, modnog i muzičkog ukusa, pa čak i ideološkog uverenja. Povezuje ih ono suštinsko: više od puke želje, NUŽDA da se bude ljudski tretiran.
Šetalo se po vejavici i kiši, pod pretnjama epidemije i udvoričkog beleženja prisutnih. Sa zbornog mesta su se oglašavale merodavne ličnosti, čije reči argumentovano i energično podupiru posustali elan. Zatim povorka krene, pa uz zvuke savršeno adekvatne muzike obiđe krug: oda poštu Disu, Risimu i Nadeždi, podiči se crkvom, Gimnazijom i Ekonomskom školom, požali nezaboravni bioskop „Sutjeska“, podigne glas pred sedištem onih koji loše rukovode našim životima, naruga se ogromnom Vođinom portretu, pošalje poruku svim (i ne obavezno nemim) posmatračima sa okolnih prozora i terasa. I pored vremenskih neuslova, kamera za nadzor, večitog rizika „guranja prsta u oko“ tvorcima namontirane svakodnevnice, protesti su mirni, ali za sada istrajni.
Ne mari se za strah, pretnje, moguće posledice koje (javna je tajna) trpe svi nespremni da se povinuju, u svakom pogledu nepodnošljivom, gaženju osnovnog prava na istinu i dostojanstven život. Pokazuju ono lepo, borbeno, pametno, mangupski drsko lice Čačka, poslednjih par decenija zamračeno brigama, pogrešnim odlukama i opštim moralnim sunovratom. Naravno, nepozvanu pratnju čine svakojaki izgovori, pokušaji podrivanja i osporavanja: od tvrdnje kako „nema vajde“, „svi su oni isti, vlast i opozicija – sedi, ćuti i ne talasaj“, preko problematizovanja zaleđa skupova i organizacije, do čuvenog kićenja učesnika epitetima poput „stoke“ ili „neradničke bagre“. Srećom, sve to ne sprečava šetnje petkom, kao što ne može ni da uništi vazda pokretačku težnju za promenom.
Šeta se, dakle, u poslovični inat lažima, cirkusu, hodočašćima i gafovima vlastodržaca, koje nam tvrdoglavo uporno pokušavaju prodati kao golu istinu. Pogonsko gorivo nisu sendviči. Bedževi, čija se prodaja takođe često spominje u kontekstu omalovažavanja prirode protesta, zapravo na simpatičan način pojačavaju prisutnu, a tako retko postizanu SOLIDARNOST. Pored toga, maštovitošću, ironijom i sarkazmom svojih poruka, uz transparente, svedoče o neuništivom duhu naroda. Atmosfera je, zato, kao po pravilu dobra i vraća nadu kako niste usamljeni – eto, toliko je duša koje, baš negde uoči početka emitovanja besramne propagande Dnevnika 2, smelo izražava nemirenje, nepristajanje, nespremnost na nemoć i poniženja. Šetanje je, uostalom, dokazano zdravo – pogotovo za srce, a u ovom slučaju i razum.
Vreme će pokazati, kao što uvek, nepogrešivo čini, ko je zaslužio čistu peticu pred sudom istorijske i lične časti. Nije lagodno biti jedan od sto, milion, pet miliona. Ali, prave stvari nikada ne dolaze lako i nije sasvim netačno da čovek misli, dakle jeste…Pa, zato BUDIMO.
*Autorka je doktorand književnosti i autor bloga „Kako biti heroj u ova šugava vremena“
_______________________________________________________________________
Vidimo se u petak!
Sa dobrim gostima/govornicima i još boljim vremenskim uslovima, nadam se!
Сажето, разумно, питко и речито , у саму суштину разлога и лица шетача.А све указано и потврђено Његошевим стихом. Текст сјајан, а одговор на „прозивку власти“ прави. Нека читају и нека се бар нешто запитају и нека бар једну истину угледају. Хвала Исидора.
Хвала Вама, драга професорка. Учила сам од најбољих!:)
P.S. Негде се увек нађе места и за Цанетове мудрости. Са Његошем, комбинација из снова.
Хвала Вама, драга професорка. Учила сам од најбољих!
P.S. Додајмо речи мудрог Цанета на Његошев цитат, комбинација из снова.
Pitko i plitko. Kao da je otkrila toplu vodu. Postoji li neko ko ce povesti ovaj narod i uraditi nesto konktetno? Vidim ne mogu da kradu koliko ih je strah od setnji.
„Postoji li neko ko ce povesti ovaj narod i uraditi nesto konktetno“ o tome kako funkcioniše to sa vođama o kojima Srbi večito maštaju, sve je potanko objasnio Radoje Domanović. Manite me više vođa i vođica.
za „Anonimno“:
Kada se piše dubokoumno, krenu optužbe da „filozofiramo“ i „držimo moralne pridike“. Kada, pak, nastojimo da bude jasno i prijemčivo, ispadne „pismeni zadatak“ i „plitko“.
Svetu se, odista, ne može ugoditi.
Takođe, konstatacija ili komentar neke pojave nipošto nije „otkrivanje tople vode“ i ovaj tekst ima tu nameru. Ali, zato svi imamo pravo da izrazimo svoje mišljenje.
Svako dobro!
Za „Anonimno“:
Kada pišemo dubokoumnije, optužuju za „filozofiranje“ i „držanje moralnih pridika“. Kada nastojimo da, suprotno tome, zvučimo prijemčivo i razumljivo, ispadne „plitko“ i „školski pismeni zadatak“. Svetu se, odista, ne može ugoditi.
Komentar ili konstatacija stanja u društvu nipošto nije „otkrivanje tople vode“, samim tim, ovaj članak nije to imao za cilj. Iznošenje mišljenja svačije je pravo, čak i onda kada se ne slažemo sa nečijim stavovima.
Svako dobro!
Za „Anonimno“:
Interesantno, kada neko piše dubokoumno, prozivaju ga zbog „filozofiranja“ i „držanja moralnih pridika“. Kada se trudi da piše prijemčivo i razumljivo, ispadne „plitko“ i „školski pismeni zadatak“. Svetu se, odista, ne može ugoditi.
Nijedan komentar ili konstatacija određenog stanja u društvu, što ovaj tekst u suštini predstavlja, nije „otkrivanje tople vode“ niti ima to za cilj. A na iznošenje mišljenja svi imamo pravo, čak i kada se ono ne poklapa sa tuđim.
Svako dobro!
Bravo, Isidora!
Hvala od srca!
Dobar pismeni zadatak ali ovo njeno cenjeno zanimanje je bilo aktuelno pre vek ipo do dva.Ovo je vek nauke gde se novac zaradjuie od rada a ne pisanja.Tacno je da pogonsko gorivo nisu sendvici ali jeste dvadesetak evra u kesu.
blago tebi,ceo zivot u veselju…
ko majmun
Za „Profesionalca“:
Zaobilazeći Vaše maliciozne opaske o tekstu (za koji imate potpuno pravo da Vam se ne svidi) i mom zanimanju, primetila bih samo da je i nauka o književnosti nekakva nauka, da je i pisanje nekakav rad i da nismo svi potplativi. Verovali ili ne, postoje ljudi koje nije potrebno motivisati sa tih „dvadesetak evra“ koje spominjete. Ali, pretpostavljam da svako u drugome vidi sopstveni (negativni) odraz.
Na svu sreću, o svrhovitosti i savremenosti kulture, umetnosti, kritičkog mišljenja, ne mislimo svi isto.
Srdačan pozdrav!
Za „Profesionalca“:
Ignorišući Vaše „pohvale“ na račun teksta i moje profesije, prokomentarisala bih samo sledeće – i nauka o književnosti je nekakva nauka, i pisanje je nekakav rad, a, verovali ili ne, postoje i nepotkupljivi ljudi, kojima motivacija nisu „dvadesetak evra“ koje spominjete, niti je potrebno da ih bilo ko potplati kako bi imali sopstveno mišljenje.
Srdačan pozdrav!
Za „Profesionalca“:
Ignorišući Vaše „pohvale“ upućene mojoj profesiji i tekstu, osvrnula bih se samo na sledeće – i nauka o književnosti je nekakva nauka, i pisanje je nekakav rad, a postoje i, verovali ili ne, nepotkupljive osobe kojima nije potrebna motivacija u vidu „dvadesetak evra“ koje spominjete, da bi imale sopstveni stav.
Srećom, ne dele svi Vaše poglede o svrhovitosti i „zastarelosti“ pojedinih zanimanja.
Srdačan pozdrav!
Naprdnjaku, jel si mene nasao da jases? Idi onda u pustaru i zivi sam sa sobom. Nauci da razlikujes demokratiju od anarhije pa onda izvaljuj glupe komentare krijuci se iza Radoja Domanovica.
Kad god smo imali posla sa vođama tu nije bilo ni D od demokratije. Onima kojima je stalo do demokratije nisu potrebne vođe već ljudi od poverenja koji su spremni da stanu iza interesa onih koji su ih birali. Nešto ne vidim da u demokratskim državama građani bleje za vođama. Vođe su u Koreji i sličnim „narodnim demokratskim“ zemljama, ali ti očigledno to ne možeš da ukapiraš jer si navikao da budeš deo stada u kome jeste možda tolo ali mnogo zaudara.
Типичан женски писмени задатак одрађен онако са осећањима. Једини проблем је што је намењен за школску учионицу у четри зида. Наравно лутко са осећањима треба живети ал се од рада живи. Због уметности и културе сви велики уметници живе на ивици егзистенције. Сви револуционари обећавају благостање масама док их не узјашу а кад их узјашу народне масе масовно остану бремените. Овде се дешава нешто невероватно масе су стално јахане а наталитет све мањи. Због тога лутко овде народне масе више јахачима не верују било каквим јер су килави. Желим да у следећем мандату будеш градоначелник и упреављаш масама.
Хвала на читању и „жељама“. Ословљавање ћу игнорисати. Због ситуације која влада у друштву, живети (поштено) од свог рада постало је тешко изводљиво, уколико се не пристаје на дате услове. Због дискредитовања уметности и културе, свет хрли у хаос. Не функционишу сви по принципу „у се, на се и пода се“.
Свако добро.
Da niste naglasili da je autor doktorant mislio sam da je u pitanju domaci rad „Kako sam provela zimski raspust“. Lepo napisano cista petica. Posto je doktorant trebalo bi da zna da u svim drzavama na svetu kada dobijes 5% glasova na izborima ne mozes da vrsis vlast. Taj dan nije bila u skoli, steta.
Realno gledano ti što si se potpisao kao „realno“ si najobičniji naprdnjački bot. Idi leba ti na GZS pa tamo botuj i hvali SNS, a nas odmori. Autorka se iza svog teksta potpisala svojim imenom, a ti smradu naprednjački ni to ne smeš. Imaš osnovnu školu i verovatno kupljenu diplomu i daješ sebi za pravo da komentarišeš ovaj tekst.
Za „realno“
Niko nije „naglasio“, ukoliko čitate kolumne, znate za praksu da se u dnu teksta navede ko je osoba koja ga je napisala. Zatim, piše se doktoranD, a ne „doktorant“. I poslednje, dobro je poznato na koji način je izvojevana ta „upadljiva pobeda“ na izborima, tj. kako se došlo do „većine“ glasova. Čak Vam nisu potrebne ni naročito visoke škole da zbrojite dva i dva.
Srdačno, autor
Naprdnjaku, nisam deo nikakvog stada, ali vidim da si ti spreman da budes svakog momenta. Za takve kao ti Koreja je idealno resenje. Manje bi pametovao a vise radio.
Samo onima što obitavaju u stadu treba vođa, jer im glava služi samo za podšišivanje i da na nju stave kapu. A što se rada tiče ovde je postalo pravilo da o njemu pričaju, na njega se pozivaju i u rad se kiunu uglavnom oni što gledaju kako da se sa što manje rada domognu što većeg berićeta.
Dokle će ozonpress da objavljuje ove tipične anonimne naprednjačke botovske komentare. Daće Bog da jednog dana autor ovog komentara malo da ode između „četri“ zida o državnom trošku.
Dokle ce ozonpress da objavljuje tipicne maloumne komentare? Ne postujes razliku misljenja, i svi koji ne misle kao ti pripadaju SNS-u i zasluzuju cetiri zida o drzavnom trosku. Klasican komunjarski potomak. Od… zadrta budalo.
I jos jedna svar, pazi sta pises. Nemas pojma ko sam, sud me nije video, u sup idem samo po dokumenta. Nemam partijsku knjizicu i sto je najbitnije ne umem da mrzim. Pozdrav.
A imaš li šifru, pošto mi sve liči na to da možda ne posećuješ sud i sup ali da si redovan u ustanovama koje zbrinjavaju takve.
Imam doktore, upala pluca. Zato imam vremena da se svadjam sa kretenima poput tebe.
A vidjamo se u ustanovi inace, ti si onaj sa F20, koji uporno tvrdi da je doktor. Secas me se, prepisujem ti terapiju.
Postovana Isidora, u pravu ste. Verujem da ste ulozili trud i vreme, to je za postovanje. Izvinjavam se, zelim Vam sve najbolje.
Izvinjavam se svima zbog multiplikovanih komentara – danas popodne je mreža padala i nisam bila sigurna jesam li uopšte uspevala da ih pošaljem. Otuda po dva, tri ista, ponovljena. Neprijatno mi je, ali zaista nije bilo do mene i svakom slučaju, nije botovanje!
Za „Anonimno“:
Hvala.
Isidora, izvini sto ja vise cenim rad Milosa Papica i Dalibora Cukljevica nego tvoj.Imam i ja kao veliki broj komentatora vaseg teksta svoje misljenje nije to pravo dato samo onima koji vas hvale.Nije uvek odlika pismenih ljudi i neka velika pamet.
Nema potrebe za izvinjavanjem, ali ni vređanjem. Konstruktivne kritike su uvek dobrodošle, ali ružno je izvlačiti iz konteksta tuđe reči (kao što Vi upravo činite, insinuirajući kako „samo oni koji me hvale imaju pravo na mišljenje“?!?). Moj rad ne poznajete, kao ni mene, ne očekujem niti želim da me cenite, niti mi je poznata gospoda koju spominjete, te samim tim ne razumem čemu upoređivanja. Varate se ukoliko mislite da ne umem da prepoznam uvrede koje mi upućujete, eto, i ovoga puta, ali isto tako se ne dvoumim kakvu težinu imaju kada dolaze od anonimnih, samozvanih profesionalaca.
ISKRENI pozdrav!
Evo, informisala sam se i svaka čast sugrađanima. Moj mlađi brat studira baš tu oblast i, vidite, nikad mi nije palo na pamet da potcenim njegovu (buduću) struku na bilo koji način, kamoli da ih upoređujem. O tome bi se dalo još diskutovati, ali nema veze sa temom teksta.
Rekoste i sami, svako ima pravo na svoje mišljenje, ali ni lepo vaspitanje nije naodmet.
Postovana, ja ne vidim svrhu Vaseg teksta o setnji sugradjana. Lepo je sto ste napisali da ste doktorand knjizevnosti ali stvarno mislim da ovakvi i njima slicni tekstovi treba na nekim drugim portalima da se nalaze. Previse „razradjen“ tekst o jednoj setnji koja se desava svakog petka u mesecu, imamo vec saznanja i zasto. Mozda nesto novo da napisete, neka nova vest o kulturi npr i tu se umetnicki irazite. Sve je ovo vec procitano samo upakovano sa odredjenim da se tako izrazim knjievnim i gramatickim finesama.
Poštovani, posetite moj blog ukoliko Vas interesuju tekstovi o književnosti, kinematografiji i muzici. Postoji već devet godina i stvaran je sa mnogo ljubavi i posvećenosti.:)
Ovaj članak bio je lokalnog tipa, jedna vrsta impresije i definitivno poslednji na „Ozon press“-u sa moje strane. Što se tiče ovoga na kraju, napisano je po uzoru na uobičajena predstavljanja autora kolumni u većini listova (npr, „Politika“) – obično se u dnu navede ko je i čime se ta osoba bavi, nije sad to nametanje ili hvalisanje.
Žao mi je što je tekst po svemu sudeći promašio poentu, jer nisam imala lošu nameru.
Hvala na komentaru, kao i svim ostalim čitaocima.
Postovana Isidora, nisam znala da imate blog to je daleko korisnija informacija i verujem kvlaitetnija od ponudjenih u ovom tekstu. Zelim Vam puno uspeha u daljem radu. Jedan dobrnamerni savet je da ostanete u polju kulture, jer je daleko „visi nivo“ od ovih tekstova. Jasno je da niste imali losu nameru ipak drzite olovku u ruci. Sto se tice hvalisanja Vase zvanje kao i znanje, Vas opisuje i nas upoznaje sa Vama, to je ono sto ste, hvalisali se ili neto je uglavnom crno slovo na papiru i treba ga napisati.
Pozdrav
dr masinskog inzenjerstva
Najlepše hvala.:)
Svakako se više neću baviti ovakvim temama, iz više razloga.
još kada bi imao ime i prezime?