Upotreba države i medija u proizvodnji straha

Šta se to, pobogu i zaboga, u nedelju desilo u Srbiji? Tvit iz Bosne: „Pušite li vi tamo nešto dobro, a ne prebacujete, braćo preko Drine“, možda je najsmisleniji komentar zamešateljstva oko tvrdnji iznetih u nedeljnom izdanju Kurira i, još više, reakcije državnih organa na to

Prvo je ujutro izašao Kurir, u kojem je, posred naslovne strane, pisalo: „ŠOKANTNO – Krivična prijava zbog iznude i podstrekivanja: Vučićević i Vučić su me terali da smestim Rodiću! Ušli smo u kafanu na dva sprata, gde su na prvom sedeli neki ćelavci, a mene su odveli u podrum, gde su bili Dragić, Vučićević, premijer i njegov brat Andrej, navodi se u prijavi bivšeg direktora Kurira Aleksandra Kornica. Dali su mi pare i stvari za decu, a zauzvrat tražili da ispričam neke laži i neistine o vlasniku Kurira“.

Vučićević je Dragan J. Vučićević, glavni urednik dnevnog lista Informer, Dragić je Damir Dragić, direktor Informera, a za ostale je jasno ko su.

Unutra su objavljeni detalji iz pomenute krivične prijave, između ostalog da je Kornic dobio 120 evra da laže o vlasniku Kurira Aleksandru Rodiću, pominje se neki Branko koji je Kornica navodno pratio, i tako, gomila nebuloza koje bi teško progutao ma ko kome nije sudski oduzeta poslovna sposobnost.

Tokom dana su na sajtu Kurira objavljivani i video-snimci u kojima Kornic govori o svemu ovome, uz česte asistencije novinara Kurira, kao i snimci navodnih telefonskih razgovora Kornica sa Draganom J. Vučićevićem (u daljem tekstu DJV) i pomenutim Brankom, a ima i Brankova slika.

Ne bi ovo bilo ništa neobično za Kurir, koji gotovo svakodnevno objavljuje ovakve tvrdnje o raznim ljudima, kao što, uostalom, radi i Informer. Jeste malo neobično da je ovde premijer direktno optužen za krivično delo, ali je ipak najneobičnija reakcija vlasti u Srbiji, odnosno ono što sledi.

Podsećamo da je Kurir već nedeljama u ratu sa Informerom i Vladom Srbije oko tvrdnji Aleksandra Rodića da je postao vlasnik dnevnih listova Politika, Novosti i Dnevnik.

Dakle, oko podneva se pojavljuje vest da je premijer Vučić na saslušanju u policiji, zbog ovih tvrdnji Kurira, i da će biti podvrgnut poligrafskom ispitivanju (postoji li kod nas nekakvo drugačije?).

Potom Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, zakazuje vanrednu konferenciju za novinare u Palati „Srbija“. Za vreme pres konferencije, iza ministra sve vreme stoji dvadesetak policajaca pod punom ratnom opremom, i to naoružanih, neki od njih i pod maskama, sa automatskim oružjem dugih cevi. Stefanović objavljuje, nismo ni sumnjali, da je premijer prošao poligraf i nudi kao dodatni argument da Vučić slabo posećuje kafane, čak i u restoran sa porodicom retko ide.

Kažu da tokom KZN niko od novinara nije postavio ministru Stefanoviću nijedno pitanje.

O istom trošku, takoreći u jednom dahu, da ne bude nedoumica da li su ove dve stvari povezane, ministar nudi novinarima informaciju da je upravo uhapšen S. M., bivši policajac povezan sa barskim kriminalnim klanom, koji je povezan sa klanom Luke Bojovića, jer je „u protekla 24 sata osam puta zatečen u osmatranju premijerovog mesta stanovanja“.

U međuvremenu saznajemo da se premijer tokom prepodneva sastao sa predsednikom Nikolićem, gde su obojica potvrdili da su jedinstveni. Potom je, jedan po jedan, većina ministara dala izjave za medije u kojima potvrđuje vernost Vučiću i pisanje Kurira karakteriše kao „pokušaj destabilizacije države“. Isto je učinila i predsednica Skupštine Maja Gojković. Onda se Vučić još jednom sastaje sa Nikolićem, čiji kabinet daje saopštenje u kojem osuđuje, šta da se femkamo, „pokušaj rušenja premijera“.

Negde posle podne oglašava se i republički javni tužilac Zagorka Dolovac, sa istom pravovernom formulacijom o „pokušaju destabilizacije države“, što će Tužilaštvo, normalno, brzo i efikasno da ispita.

Odbrana od mafijaške hobotnice bez „Drage Svetlane“

Sve ovo vreme traje specijalni program TV Pink, pod nazivom „Rušenje Vučića, poslednji čin“. Umesto najavljene „Farme“ i „Pikovih zvezdica“ (što reče neko na Fejsbuku: „Nije problem u rijalitijima, nego u ostatku TV programa“), u studiju informativnog programa ređa se neprekidni niz gostiju: novinara, analitičara, stručnjaka, ministara, a najviše Dragana J. Vučićevića.

Specijalni program se zvao „poslednji čin“, jer je prvi čin emitovan prethodnog vikenda, takođe saDJV u glavnoj ulozi, gde je najavio državni udar koji je trebalo da se odigra tokom prethodne nedelje. O tome je Cenzolovka već pisala. Kao deo „mafijaške hobotnice“ koja sprovodi ovu gnusnu zaveru DJV je tada označio i Kurir i „Acu Kanalizaciju Rodića“.

Ne vodi se ozbiljna državna politika u studiju tabloidne televizije, niti na stranicama tabloidne štampe. Ne maše se pred kamerama nečijom medicinskom dokumentacijom, niti se potencijalni svedoci prvo izvode pred kamere, a onda pred sudiju

Ove nedelje, DJV je tokom celog dana trijumfalno objašnjavao kako su svi mislili da je lud, ali je ispalo da je on u pravu. Pominjao je opet i potpredsednicu VladeZoranu Mihajlović i Socijalističku partiju Srbije, koji su takođe deo „mafijaške hobotnice“. Iako su i Zorana Mihajlović i ministri iz redova SPS-a dali izjave vernosti premijeru, Vučićeviću su ipak ostali sumnjivi.

Ovoga puta izostala je voditeljka prvog čina rušenja Vučića Svetlana Aleksić, u narodu poznatija kao „Draga Svetlana“. Izgleda da je problem to što nije umela da sakrije nevericu u ono što je DJV pričao. Njene ovonedeljne zamene Gordana Uzelac i Jovan Palavestradelovali su kao da u DJV-a i goste imaju puno poverenje.

Dok je sam ceremonijal majstor i izumitelj državnog udara DJV skromno tumačio motive kampanje u Kuriru pokušajem otimanja Politike i Novosti, „stručnjaci i analitičari“ poput Željka Cvijanovića (urednik Novog Standarda), Miroslava Lazanskog (novinar Politike), Marine Raguž (bivša poslanica Srpske radikalne stranke koja je predstavljena kao novinarka lista Svedok) i Olivere Miletović (novinarka TV Palma Plus) objašnjavali su da iza ovog pokušaja destabilizacije države stoje zapadni centri moći, preciznije Sjedinjene Države i Velika Britanija, a sve zbog odbijanja Srbije da uvede sankcije Rusiji.

Iz učestalosti ponavljanja ovog drugog stava i stavljanja takvog tumačenja na prvo mesto u redovnoj informativnoj emisiji „Nacionalni dnevnik“ može se pretpostaviti da je uredništvo TV Pink (ne mislimo tu na glavnog urednika Informativnog programa Gorana Gmitrića, pa ni na Željka Mitrovića) sklonije geopolitičkom tumačenju pisanja Kurira.

„Stručnjaci i analitičari“ su, pozivajući se na sudbine Mihaila Obrenovića, Aleksandra Karađorđevića, Džona Kenedija i, nadasve, Zorana Đinđića, manje-više otvoreno tvrdili da zapadne sile hoće da ubiju Aleksandra Vučića, kao što im je već uspelo u pomenutim slučajevima.

Niko od ministara Vlade Srbije (a sve vreme je bar po jedan od njih bio prisutan u zgradi TV Pink) nije demantovao ili osporio ovakva tumačenja, mada su strogo pazili i da se sa njima otvoreno ne slože.

Ministar zdravlja na Pinku deli dijagnoze

Nagrabusili su i razni novinari i mediji: Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović, koji nije hteo da da izjavu za Pink („iako su u NUNS-u spremni da kritikuju Vučića, na Kurirovo kršenje etike su ostali nemi“), Slaviša Lekić (DJV: „U hrvatskim medijima priča da je Vučić gori nego Milošević, a meni za vreme emisije šalje vulgarne poruke“. Lekića je apostrofirao i ministar pravde Nikola Selaković, (RTS „koji pušta neke serije, a o ovome moraju da javljaju Pink i Informer, a da su ovo objavili B92 iN1, brujali bi o tome“, opet Nikola Selaković, uz terciranje DJV-a), samim tim i televizije B92 i N1.

Zanimljiva je zloupotreba novinara Dušana Mašića, čiji je tvit da tekst u Kuriru jeste pokušaj destabilizacije Vlade, ali glup, citirao sam DJV („Eto, čak i neki koji su protiv Vučića su shvatili.“).

U studiju TV Pink je u jednom trenutku sedelo toliko članova Vlade Srbije da nisu mogli da stanu za isti sto – čak četvorica. Nebojša Stefanović je rekao da to što se desilo porodici premijera (da se oko njihovog „porodičnog doma“ motaju kriminalci) ne sme da se dešava nijednoj porodici u Srbiji, a Nikola Selaković je nastavio ranije započeto dežurstvo na TV Pink.

Zapaženiju rolu odigrao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji nam je otkrio da je Aleksandar Kornic čovek sa psihijatrijskom dijagnozom i da se takvi ljudi ne smeju zloupotrebljavati u ove svrhe (a da li se smeju objavljivati podaci o nečijem zdravstvenom stanju, gospodine ministre?).

Inače, slatka je bila novinarska formulacija u „Nacionalnom dnevniku“ o ovom detalju. Otprilike: „Mi smo videli dokaze da je Kornic narkoman, ali iz etičkih razloga nećemo da ih pokažemo.“ Međutim, nekoliko sati ranije DJV je uživo u programu iste televizije mahao Kornicovom navodnom otpusnom listom iz bolnice „Laza Lazarević“.

Još upečatljiviji bio je ministar Aleksandar Vulin, koji nas je podučio da se ne sme napadati premijer „dva dana pre nego što će se svet okupiti u Beogradu“ (na ministarskom sastanku OEBS-a u sredu, skupu koji su u specijalnom programu pomenuli nekoliko desetina puta). Svi ministri koji su davali izjave medijima tokom nedeljnog dana pozivali su na jedinstvo, a Selaković je tome dodao i „sabornost“.

Vulin je objasnio i kako se to na ovaj način ruši premijer: Optužiš ga za ovako nešto, pa on mora da da ostavku. Posle je to na RTS-u ponovio i Nebojša Stefanović.

Pri kraju se pojavio i famozni Branko koji, kako se ispostavilo, uopšte nije Branko, nego se zove nekako drugačije. Čovek se, kažu, sam prepoznao u Kuriru i, zgranut, javio policiji. Stefanović je požurio da ga odmah odvede tamo gde je najvažnije da se pojavi, odnosno na TV Pink.

Vlast se sama sprda sa državnim udarom

Sve televizijske stanice koje je pomenuo ministar Selaković (RTS, TV B92 i TV N1) stavile su ove događaje na prvo mesto u svojim informativnim emisijama, označivši ih kao „vest dana“, ali se moramo složiti (bez šale) sa ministrovom ocenom da im nisu poklonile dovoljno pažnje, jer svoj redovni program nisu prekidale.

Naime, celodnevni rat Vlade Srbije protiv tiražnog dnevnog lista, korišćenjem popularne televizije sa nacionalnom frekvencijom i uz pomoć glavnog urednika drugog tiražnog tabloida, začinjen tvrdnjama da se pod okriljem stranih država sprema atentat na premijera i svrgavanje Vlade, zaslužuje celodnevni program na svim TV kanalima. RTS je, doduše, najavio da će sve to premijer lepo da objasni u emisiji „Upitnik“, u ponedeljak uveče.

Bar se NUNS oglasio saopštenjem u kojem „protestuje zbog širenja atmosfere straha i panike u vanrednom programu TV Pink“.

„NUNS je posebno zabrinut zbog označavanja pojedinih novinara i medija kao učesnika ili organizatora navodnog državnog udara“, kaže se u saopštenju.

Svrha celog ovog igrokaza bila je i da se zaplaše građani Srbije. Od cele halabuke prosečno obavešteni građanin može samo da razabere da se u Srbiji opet sprema nešto veoma loše i da se ministri na televiziji slikaju okruženi naoružanim specijalcima

Tvrdnja da je na delu pokušaj državnog udara nije za šalu, ali su sami predstavnici vlasti od toga napravili sprdnju. Umesto da puste da državni organi preduzmu šta treba protiv Kurira, oni su celu stvar predali u ruke Informeru i Pinku.

Ne vodi se ozbiljna državna politika u studiju tabloidne televizije, niti na stranicama tabloidne štampe. Ne maše se pred kamerama nečijom medicinskom dokumentacijom, niti se potencijalni svedoci prvo izvode pred kamere, a onda pred sudiju.

Ne podstiču se navodni analitičari da optužuju strane države, sa kojima Srbija navodno ima odlične odnose, za pokušaj rušenja vlasti. Čak i ako u tim tvrdnjama ima istine, ozbiljna država se sa time bori na sasvim drugačiji način.

Svrha celog ovog igrokaza bila je i da se zaplaše građani Srbije. Od cele halabuke prosečno obavešteni građanin može samo da razabere da se u Srbiji opet sprema nešto veoma loše i da se ministri na televiziji slikaju okruženi naoružanim specijalcima. Jer, taj snimak sa KZN objavile su baš sve televizije.

Neki kažu da je smisao svega ovoga skretanje pažnje sa teških ekonomskih i socijalnih problema, sa svakodnevnih protestnih okupljanja poljoprivrednika, raznih ojađenih radnika, sa katastrofalne privatizacije medija, nepromišljene predstojeće privatizacije Telekoma, sa afera u koje su umešani Vučićevi visoki saradnici.

Drugi misle da ovo zaista ima veze sa novim hladnim ratom Zapada i Rusije, u kojem se od nas traži da zauzmemo stranu. Postoji sto tumačenja i sva mogu biti tačna, ili nijedno.

Sigurno je samo da se vladajuća koalicija prema ovim medijskim događajima odnosi na način koji ne doprinosi demokratiji i funkcionisanju institucija u Srbiji i neće na dobro izaći.

Piše: Zoran B. Nikolić, Cenzolovka