Zadušnice na Vučićev rođendan

Piše: Srđan Škoro

Sama činjenica da su ovogodišnje zadušnice pale baš na premijerov rođendan dovoljno zlokobno zvuči. Jedni su tog dana palili sveće u znak sećanja na svoje najmilije, Vučić ih je gasio, duvajući u znak sopstvenog slavlja i buduće pobede na izborima.

Nekako se potrefilo da na taj dan, kolega Slaviša Lekić i moja malenkost promovišemo naše knjige “Svaka čast Vučiću” i “Vučić i cenzura” u čačanskom Domu kulture. Nije vredelo ni to što su naši domaćini Aleksandar Bećić i Stojan Marković veoma uljudno na početku promocije otpevali “danas nam je divan dan, našem Vučiću rođendan”. Kad smo izašli, u centru Čačka, osim Vučićevih slika nenormalne veličine koje svima bodu oči i poručuju “veliki vođa vas uvek posmatra”, nije bilo prolaznika. Ni slučajnih. Kao da je sirena prethodno oglasila znak za vazdušnu opasnost. Bila je subota veče i sve je delovalo nestvarno upozoravajuće.

Nije prošlo ni 24 časa, a na Čačak i okolinu su se umesto nekada NATO aviona obrušile bujične poplave. Po ko zna koji put od kad su naprednjaci na vlasti. Bog je glavni krivac reče ministar Velimir Ilić. To je valjda isti onaj Bog koji ga je sačuvao u životu kad su ga progonili ovi sa kojima je sada u koaliciji. Valjda da bi bila čvršća i otpornija, makar na poplave. Ali, nije. Nekad je Čačanima bio dovoljan jedan bager da smene naopaku i nesposobnu vlast, sada im nije dovoljno ni stotine da spreče ulazak vode u kuće i na imanja. Stigao je i Vučić. Da objasni potopljenom narodu kako će dogodine biti znatno bolje jer to pokazuju sve njegove brojke. A premijer, dokazao je to milion puta, nikad ne laže!

Šta se to događa u Srbiji? Zar je moguće da svake godine imamo isto? Ko je tu zakazao i zašto?  Gradimo Beograd na vodi, dok je pola Srbije pod vodom. Hoće li u budućnosti ronilačka odela postati obavezni i sastavni deo garderobe srpskih građana? Naravno, sa maskama preko kojih će moći do mile volje da posmatraju pregalačke napore i uspehe premijera i njegovih ljudi.

Na delu je opšti potop svega, a najviše pameti. Godinama gledamo jedne te iste ljude na političkoj sceni kako se nešto prenemažu i glume zabrinutost. Siromašni duhom, ali zato obogaćeni u svakom smislu, posebno neznanjem, drže nam lekcije o životu. Neznanje je postalo merilo svih naših vrednosti, jer samo tako prolazi mantra o nekakvom boljem životu koji niko, osim ovih na vlasti, ne vidi.

Ratne 1942. godine partizanski komesari u Crnoj Gori su vodili narod na Stijenu Pipera da “gleda Moskvu”. Vidite ona svetla u daljini, govorilu su, e to vam je Moskva! Narod im je poverovao. Oni koji su bili previše opčinjeni tim saznanjem,  nekoliko godina kasnije su završili na Golom Otoku. Oni koji su ih sugestivno uveravali da je Moskva tu ispred nosa su došli na Dedinje i Senjak, oslobodivši  vlasnike brojnih vrednih kuća najpre od života, a posle i od celokupne imovine. Svoju decu su od tako teškom mukom prikupljenih sredstava kasnije školovali isključivo na Zapadu.

Hipnotizeri su se promenili, ali je hipnoza ostala ista. Ne verujete svom stomaku, praznim džepovima i trpezama, jer ja znam da svi živimo mnogo bolje, gotovo svakog dana nam poručuje premijer u ostavci. Koji je zbog poplava obustavio izbornu kampanju iz koje nikada nije ni izašao. Bar od kad je na vlasti. Samo je nastavio da svojom pojavom neprestano plavi srpske medije koji su, pošto su slobodni, svojevoljno odabarali baš njega da ga non-stop prikazuju.

U kratkim pauzama, kako bi Vučić došao do daha između dve poplave, uveravaju nas koliko je Slobodan Milošević bio veliki državnik.  Poraženi 5. oktobra blistaju u svom sjaju, sankcija, nerasvetljnih ubistava, hiperinflacije, zločina svih vrsta, civilizacijskog zaostajanja, izgubljenih ratova, pljačke, otimanja devizne štednje… I nije im dosta. Oni vladaju. Oni o svemu odlučuju. Mediji su konačno kompletno njihovi. S tom razlikom što ih sada kako kažu i svet uvažava. Đinđić je ubijen. Miloševićevo delo oličeno u njegovim ljudima, idejama i postupcima konačno diše punim plućima. Novo farbanje naroda može da počne.  Čim prođu i ove poplave. I izbori.

Prave posledice padanja zadušnica na Vučićev rođendan tek slede. Klizišta i suša čekaju svoj red. Kad shvatimo da je glavna posledica nekadašnje prevelike zagledanosti u Moskvu bio Goli Otok, a danas društveno dno koje nema kraja, možda se jednog dana i probudimo iz hipnoze. Bez para, imovine, posla, ali bar svesni kakva je prevara u pitanju.  Do nekih novih izbora ili poplava. Svejedno.

_____________________________________________________