Željko Ivanović: Braćo Crnogorci, braćo Srbi- izvinite

„Braćo, nije Crna Gora kriva – krivi su oni koji su počinili zločine u njeno ime i za svoj privatni račun. Ne trebaju nam ni Milo ni Vučić. Potrebne su nam jake institucije, a ne jaki pojedinci, bogata zemlja, a ne bogati tajkuni. Potrebna nam je jednakost, poštovanje i pravda“, piše crnogorski novinar Željko Ivanović.

Da nije bilo megalomanskog i nepopravljivog nacionaliste Aleksandra Vučića, najboljeg prijatelja našeg Mila, a samim tim i Crne Gore, sa kojim je Đukanović deset godina gradio u glavi najbolja dva oka, i delio zajedničke prijatelje, Caneta na primer, zajedničke investicije, Beograd na vodi na primer , zajednički mediji Pink, Informer, Prvu, zajednički sponzori, Dahlana eto, zajednički spin doktori, zgodna Beba koju znate, zajednička mafija, pre svega kafanski klan, zajednički neprijatelji, nezavisni mediji, recimo, da nije bilo takvog Vučića, naslov bi bio: Braćo Srbi, izvinite –  navodi se u tekstu objavljenom na crnogorskim Vjestima.

Da nije bilo Đukanovićevih sramotnih i nedostojnih plaćenika, iz intelektualnih i propagandnih krugova, koji su polovinu pravoslavnih stanovnika deceniju i po žigosavali kao sumnjive i izdajnike svog novčanika i vladavine vođe, kao neprirodni kancerogeni rast na telu naše suverene države, psovali su, getoizirali, vređali, pokušavajući da od vas, naše braće i komšija, naprave opasnu nacionalnu manjinu, koja bi poslužila kao novčić za podmićivanje i Đukanovića i Vučića, da nije bilo tog govora mržnje i progona – ne bih morao Žao mi je, nije me sramota. U njihovo ime.

Braćo, žao mi je. Neki od mojih malobrojnih suboraca, suvereni, sto posto, mogu mi zameriti ili sa zaprepašćenjem reći da imamo najmanje razloga da vam se izvinimo jer nismo ni učestvovali u vašoj satanizaciji i progonu. Ali ko hoće ako ne mi ?! Pesmu izvinjenja Dubrovniku nisu pevali oni koji su je palili i pljačkali, Momir, Milo i Kilibarda, DPS i NS, već oni koji su je branili i koji su potom pocrveneli od te sramote. Zato danas, žao mi je, ne mogu da kažem besramne plaćenike režima koji su nas za velike apanaže i radna mesta, za tendere i butike, koprodukcije i propagandu sve udarili u lice, pokušavajući da od vas napravite manjinu, neke Vučićeve Srbe, nedostojne crnogorskog imena i istorije , samo zato što se niste želeli odreći svog prezimena, svoje tradicije, svoje zastave, koja je ujedno i zastava kralja Nikole, ćirilice (koju Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti sada želi rehabilitovati) i svoje crkve, odnosno parafrazirati Mitropolit Amfilohije, odavno je odlučio da se veže za Cetinje, a ne za Beograd!

Ali, ako je za utehu, ni šačici nas crnogorskih imena i prezimena nije pošlo za rukom, koji nismo pristali na osnovni zakon režima pod kojim smo živeli do 30. avgusta – da je pogodan i poželjan samo kupljeni Crnogorac i svi ostali miševi koji su nam potrebni deratizovati. Kakva slučajnost – upravo onu morbidnu i preteću poruku koju nam je Đukanović poslao tokom sastanka sa Nikolićem i Vučićem, na njihovo oduševljenje, onog dana kada ih je doveo u Podgoricu i obećao da će ih dovesti na vlast u Srbiji. Što je uspeo vrlo brzo.

Upravo zato što smo na svojoj koži osetili šta znači progon, jer smo i mi poput vas, deceniju i po stenjali pod Đukanovićevim bičem i palicom, jer smo i mi, poput vas, Pink, Informer, RTCG, Antena, Pobjeda i drugo smeće kršteni. sa pogrdnim imenima, koja su ponizila naš intelekt slaveći Aleksandra i ovde Milu u Beogradu, diveći se Putinu i Obami ovde, slaveći Irineja i Miraša ovde, samo zato što vas samo jedan od vas može razumeti i reći vam – izvinite.

Braćo Crnogorci, braćo Srbi, izvinjavam se na terenu koji vas godinama nije mogao prepoznati kao rodoljube i rodoljube, usled čega ste otpušteni, izgubljeni na takmičenjima, ostali bez poljoprivrednih kredita, stipendija, asfalta i svojih kuća ili struje i vode, i sve to zato što su neki gvozdenović, ivanović, žugić, bošković ili neki jelić poslali loše karakteristike Centralnom komitetu DPS-a izazivajući sumnju u vašu odanost domovini i narodu. Naročito vi koji verujete u Boga, izvinite! Zbog linča i potrage u poslednjih nekoliko meseci. Progonili su vas kao zveri, ispitivali, hapsili, trpali u kombije i betonare, podnosili krivične prijave, sramotili vas javno i pretili vam putem njihove propagande i plaćenika, samo zato što im niste dozvolili da vam uzmu hramove ili oduzmu nadu koju ste imali i zbog njihove političari tražili i dobili u ovim bogomoljama.

Braćo, nije Crna Gora kriva – krivi su oni koji su pomenute i druge zločine počinili u njeno ime i za svoj privatni račun. Ne trebaju nam ni Milo ni Vučić. Potrebne su nam jake institucije, a ne jaki pojedinci. Nama treba bogata zemlja, a ne bogati tajkuni. Potrebna nam je jednakost i poštovanje. Potrebna nam je pravda, a najviše pravda. Skinuli smo Mila, kralj je gol, neka komšije iz Srbije vide šta će biti sa Vučićem, one u Albaniji sa Ramom, Kosovo je već rešio Hag, Tači, dok u Bosni nema mira sa Dodikom i sličnim radnicima. Crna Gora je zemlja svih nas, sa imenom i prezimenom prema ličnom osjećaju i izboru, baš kao i zemlja svih naših manjina. Pred nama je veliko zajedničko delo, biće znoja i suza, ali bratski možemo graditi Crnu Goru sa svim njenim različitostima tako da naša deca ostaju i vraćaju se ovde, jer nigde nije lepše nego kod kuće. Nikad više u 2019. Naredimo to Mili. I nikad više 1918, ponovimo to Vučiću.