21. godina od početka NATO agresije: Čačak bio na udaru 11 puta

Данас се навршава 21. година од почетка жестоке оружане агресије, када се 19 најразвијенијих држава савременог света, предвођених Сједињеним америчким државама, које се поносе демократијом  и поштовањем људских права, свом снагом обрушила на тадашњу СР Југославију, тачније речено- Србију ! За 78 дана бесомучног ракетирања и бомбардовања, са више од 20.000 пројектила лансираних са авиона, бродова и подморница, на нишану су била градска насеља, мостови, возови, фабрике, болнице, енергетска постројења…Коришћени су и бројни пројектили са осиромашеним уранијумом чијим честицама, како нам је рекао генерал Слободан Петковић, некадашњи командант гарнизона ЈНА у Чачку, а за време бомбардовања начелник Управе АБХО  ВЈ, треба 4,5 милијарде година да се разграде !

Бомбардовање Чачка – архивски снимак

За ову прилику, сетимо се погибије мале Милице, док је седела на ноши у Батајници, оне девојке, одличне студенткиње која је са другарицама, за време вашара прелазила мост у Ћуприји… Тачан попис жртава ни до сада није обављен, али се најчешће помиње око 2.500 погинулих, међу којима је 154 мали – шана, и неколико хиљада рањених… Процене причињене штете цене крећу се до близу 100 милијарди долара !

За време НАТО бомбардовања, 18 војника из Чачка је погинуло на Косову, а њих 52 су рањена.

Што се тиче нашег краја. Неспорни подаци су следећи: Само је Чачак био на удару 11 пута. Погинуло је шесторо људи, а  22 лица су повређена. Срушене су три велике фабрике: компанија „Слобода“, „Цер“ и Технички ремонтни завод, у којима је хлеб зарађивало око 5.000 радника…Прва жртва варварских напада, са великих даљина и висина софистицираним оружјем ,била је  4. априла Милева Кувељић (73). која је страдала пред својом кућом код раскрснице на обилазнице недалеко од „Слободе“, док је троје суседа повређено, од којих је  Богдан Проковић (69), после тромесечне борбе за живот, преминуо у Београду. Следеће жртве су били Драган Обренић (29) и Велија Џемаиловић(44). Све је тог дана, 10. маја почело у 15:12 часова док су људи ишли са посла, седали за ручак или радили у башти. Погинули су док је Велија подшишивао Драгана под крушком у његовом дворишту ! Само стотинак мтара даље, тог пролећног дана, на обилазном путу трајала је још једна драма. Од Београда према Мокрој Гори кретао се камионет БГ 924-087 ГП „Стандард „, са осам радника. 

Uništeni pogon Slobode

 –  Када је почело да грува, повикали смо возачу да стане. Чим је скренуо са пута мало у страни и стао, све око нас се затресло – испричао је Иван Костић, један од људи из камионета уништеног од гелера, огња и експлозија. Погинуо је Наско Ристић (50), из Београда.

Уследили су напади на Чачак, у суботу, 15. маја, када је гађана индустријска зона. Бомбардовање је настављено у понедељак, 17.маја. Почев од 13:32 одјекнуло шест детонација. Бомбе бачене са авиона „Ф-16“ погодиле су „Цер“ и покидале део железничке пруге Чачак-Краљево…Иначе, први напад извршен је већ 28.априла, рано ујутру на подручје где се налази „Слобода“, која је била на мети агресора шест пута. За време агресије, која је трајала 78 дана, у 37 напада на мете у Моравичком округу лансирано је 215 пројектила. Тешко је страдала је ХИ „Милан Благојевић“ у Лучанима, уништени су репетитори РТС-а на Овчару, телекомуникациони уређаји на врху Рудника, Сателитска станица у Приликама код Ивањице, механизација „Хидроградње“…

 Чачак био на удару 11 пута. Срушене су три велике фабрике, погинуло шесторо  људи, док су 22 лица повређена.

 У агресији на СР Југославију, која је окончана у четвртак 10. јуна ,учествовало је око 1.200 авиона,  базираних на аеродромима у Италији Великој Британији, Немачкој и Мађарској, са 36.219  полетања. Укупно је бачено 21.700 тона најразорнијих експлозива, а међу пројетилима су се налазиле и убојите  касетне бомбе, чија је употреба била забрањена међународним споразумима.

Хронологија напада на Чачак

Прве НАТО бомбе на Чачак пале су 25. марта на село Катрга када је страдало домаћинство Р. Домановића. Предајник РТС-а на Овчару је био мета неколико пута. Прве бомбе су га погодиле 15. априла, а затим се поново нашао на удару 22. априла и 11. маја. Слобода је први пут бомбардована 28. марта у јутарњим сатима, тачније у 4:45. Други напад на компанију Слоода догодио се 30. марта у 04:10. У својој кући тада је погинула Милева Кувељић, прва жртва у Чачку. Трећи напад на Слободу догодио се 6. априла, а четврти 12. априла. Први напад на фабрику Цер и Техничко-ремонтни завод се догодио 1. маја. Други напад на ове две фабрике се догодио 10. маја и тада су настрадале четири особе. Трајно је било оштећено око 3.000 стамбених објеката.

Све то догађало се из тобоже хуманитарних разлога . После окупације Косова и Метохије, протеривања око 200.000 Срба, довођења на власт албанских сепаратиста и градње велике америчке војне базе „Бондистил“,  постало је потпуно јасно зашто се све то догодило. Чудно је једино, да ниједна гарнитура потоње власти у намученој Србији, ни до данас није поставила питање одговорности за  масовно убијање невиних људи и почињену огромну материјалну штету. Земље  агресори су, несумњиво, драстично прекршили Резолуцији УН 3314/29 из 1974. године, којом се сасвим јасно дефинише шта је агресија.

Поред тога, потрудиле су се да позову на одговорност више наших војних старешина, који су легитимно бранили своју отаџбину.

Родољуб ПЕТРОВИЋ

_____________________________________________________________