31. avgust – Međunarodni dan svesnosti o predoziranju drogom

Određena naučna istraživanja davno rađena u Republici Srbiji svedoče da smo zemlja sa niskom stopom predoziranja kod konzumenata psihoaktivnih supstanci. Međutim, nisam sigurna koliko su ti podaci tačni, verodostojni. Ko se uopšte bavi tim brojkama i koga zanima da taj broj bude još manji? Čini mi se da se sve manje priča o problemu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, njegovim posledicama i naravno smrtnim ishodima“.

Većina zavisnika, iako u teoriji zna da jedna od najopasnijih posledica zloupotrebe droga jeste predoziranje, ne razmišlja o tome da to njemu/njoj može da se desi. Uzimanjem određene droge želi pobeći od neke svoje stvarnosti, prevazići probleme, ali ne i nužno umreti. Ali, ta činjenica je daleka jer živiš u laži, u jednom začaranom  krugu i ako se ponekad javi ta misao da ipak nešto tako može da ti se desi, vrlo brzo je potisneš negde duboko u sebe. Juriš taj osećaj jer te čini „ispunjenim“, ne sluteći da pri svakom konzumiranju hodaš po litici gde samo ako napraviš jedan slučajni „korak“, više te nema.

Na prste dve ruke ne mogu da stanu svi oni koji su bili deo mog života, a danas više nisu tu. Niko, ali niko od njih nije bio od onih ljudi koji su ikada rekli da im se više ne živi. Imali su tu želju da pobede zavisnost, verovali da će i njima jednog dana biti bolje. Da će sunce svanuti i njima, ali nažalost nisu dočekali da se to dogodi. Knedla mi stane u grlu i suze mi krenu kada se prisetim koliko sam samo puta čula te strašne vesti da je neko negde i u kom stanju pronađen, da ga nema više. Retko kad možemo čuti da porodice kažu šta se zaista desilo, već uglavnom kažu „Umro je u snu“.

Čak ni tada ne mogu da prihvate tu bolnu istinu i realnost da se njihovo dete predoziralo. Kako će se srca tih ljudi povratiti, izlečiti, zaceliti? Ostaje jedna bolna istina u njihovim dušama, a to je da su možda mogli još nešto da učine, ali više nisu imali ni snage ni mogućnosti. A šta ostaje iza osobe koja se predozirala? I dalje je prati ta neumoljiva stigma: Bio/la je narkoman/ka, sam/a je birao/la svoj put… Obeležen/na i nakon smrti, crnim markerom, kao neko ko je bio/la na margini ovog društva, grada, porodice!

31. avgust je Međunarodni dan svesnosti o predoziranju drogom, dan kada zastajemo da bismo se setili svih tragičnih gubitaka koje su pretrpeli pojedinci, porodice ili zajednica usled smrti ili trajne povrede povezane sa predoziranjem.

– Ovim putem želimo da motivišemo sve vas koji ste u riziku od predoziranja da Izlazak iz pakla droge postoji, kao i da vam mi možemo pomoći da danas izaberete ŽIVOT. Želimo sve vas, koji ste možda izgubili bliske i drage osobe usled predoziranja, da ohrabrimo i pružimo podršku, jer Vas istinski razumemo. Želimo tebe koji/a si još uvek u fazi eksperimentisanja sa narkoticima da upozorimo, da ne dolazi do predoziranja isključivo kod opijatskih dugogodišnjih zavisnika, to je zapravo samo jedan mit. Izlazak iz droge postoji! Ti danas možeš izabrati Život i put oporavka – poručuju iz organizacije Izlazak.

U ime svih onih koji danas više nisu sa nama…

Udruženje Izlazak  – 0800 104 100; info@izlazak.org

____________________________________________