Alge fekalnog porekla prekrile jezero, stručnjaci kažu nema brzih rešenja (FOTO, VIDEO)

Po prvi put u svojoj istoriji jezero Međuvršje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri potpuno je prekriveno travom i algama fekalnog porekla. Eutrofikacija (cvetanje) jezera počelo je pre dvadesetak godina, a ubrzano poslednjih godina, pre svega zbog aktivnosti čoveka, odnosno nepostojanja kanalizacije u gradovima u slivu Zapadne Morave, ali i činjenice da se akumulacija jezera drastično smanjil azbog nanetog mulja.

Profesor Agronomskog fakulteta dr Duško Brković kaže da ne postoje brza rešenja.

“Eutrofikacija (cvetanje) jezera je jedan neminovan prirodan proces, ali je jako spor kada je spontan u prirodi. Međutim, uticaj čoveka je nešto što ubrzava taj proces. Svedoci smo ovde na jezeru Međuvršje svedoci nekih aktivnosti, kao što je prenaseljenje, masovn aizgradnja, nerešeno pitanje kanalizacije, pa možda i deo saobraćaja koji je tu nad jezerom, da u mnogome utiče i da dovodi do ubrzanog cvetanja jezera. Poslednjih dana došlo je do eskalacije, malo se i priroda poigrala pa smo svedoci velikih temperatura koje su dovele do  cvetanja i pojave algi fekalnog porekla koje su nastale od kanalizacionih voda, deterdženata, ostataka hrane i ljudskih aktivnosti. One pokrivaju površinu, zatvaraju dotok sunčeve svetslosti što dovodi do uginuća organizama, prvenstveno biljnog koje se nalazi u tom delu što dalje u ciklusu dovodi i do uginuća životinjskog sveta, pre svega ribljih vrsta. Nažalost, brza rešenja ne postoje. To je jedan proces koji se može zaustaviti, delom možda i vratiti unazad ali to je jedan jako dug proces u koji se mora mnogo uložiti i koji podrazumeva i mehaničku i hemijsku i biološko delovanje da bi do toga došlo. To mora da se radi pod stručnium nadzorom”, .  

Najavljeno čišćenje jezera jedan je od koraka, ali džabe će biti uložen ogroman novac ako se ne reši problem otpadnih voda u fabrikama, ali i vikendaši ne reše problem kanalizacije, kao i gradovi u slivu Zapadne Morave, Kosjeri, Užice, Požega i Lučani.

“Neke stvari prvo moramo zaustaviti. Problem količine same vode u jezeru je opala na nekih 80 procenata u odnosu na početnu akumulaciju sa početka pedesetih godina prošlog veka. Sve je manje vode a sve više organizama i logično je da je to proces koji mora da usledi.  Mislim da je prošao i poslednji trenutak da nešto učinimo na zaštiti vodotokova, a vidimo ovog leta ulogu vode pogotovo u gradovima i selima gde dolazi do restrikcija i nestašica. Ono za šta se jedino vredi boriti je da očuvamo vodotokove i kvalitetnu vodu”, navodi dr Brković.

Zanimljivo je da grad, a ni Turistička organizacija Čačak nema neko stručno telo koje bi brinulo i predlagalo rešenja, ne samo o jezeru Medjuvršje  već i celom zaštićenom području, iako u gradu imamo Agronomski i Tehnički fakultet kao i Institut za voćarstvo, već je sve prpeušteno stručnjacima poput Vojina Jakovljevića, Miluna Todorovića i Marjane Petronijević.

“Koliko je meni poznato niko nije kontaktirao našu obrazovnu ustanovu oko ovog problema. Poslednje što znam je neka pogodba sa nekom mađarskom firmom koja je trebalo nešto da odradi 2022. Ili 2023.godine. Lično ne znam šta se tu dalje događa, ali mislim da bi morali da obratimo malo pažnju na domaću stručnu javnost koju još uvek imamo koji mogu na adekvatan način da se bavi tom problematikom”, kaže dr Brković.