Analiza posećenosti svih dosadašnjih protesta protiv Rio Tinta

Nekoliko dana uoči najavljenih protesta protiv Rio Tinta u Beogradu i drugim najvećim gradovima Srbije, Arhiv javnih skupova je uradio analizu svih dosadašnjih 28 održanih protesta, na temelju procene njihove posećenosti u lokalnim okvirima.

Sve procene su urađene pojedinačnim brojanjem sa fotografija i video snimaka koje su objavljivali organizatori i učesnici ovih protesta na društvenim mrežama ili su ih slali direktno Arhivu javnih skupova.

Za potrebe istraživanja odziva lokalnog stanovništva korišćena je relativna veličina ovih protesta, odnosno procenat lokalnog stanovništa koji je na njih izašao. U prikazu ovih rezultata to je ilustrovano tako što je za svako mesto navedeno i koliko bi takav odziv iznosio u Beogradu, srazmerno broju stanovnika.

Rezultati ovog istraživanja nedvosmisleno govore o tome da se radi o najsnažnijem protestnom pokretu u novijoj istoriji Srbije. Tokom poslednjih nekoliko decenija, U Srbiji je bilo nekoliko protestnih serija koje su se odvijale u celoj zemlji: protiv izborne krađe 1996/97, pred pad Miloševića, protesti „1 od 5 miliona“ i prošlogodišnji protesti protiv nasilja.

Međutim, ovako masovan odziv van Beograda, pogotovo u manjim mestima, nije zabeležen za više od tri decenije koliko je Arhiv javnih skupova pokrio svojim istraživanjima.

Na to ukazuju sledeći podaci:

– Čak deset protesta protiv Rio Tinta koji su dosad održani u manjim mestima van Beograda imalo je četverocifren broj učesnika.

– U pet mesta (Mionica, Osečina, Rekovac, Bogatić i Kosjerić) na proteste je izašlo više od petine lokalnog stanovništva, a u Mionici i više od trećine.

– U pogledu odziva lokalnog stanovništva, čak 20 od ovih 28 protesta bilo je veće od najvećih protesta protiv nasilja održanih prošle godine u Beogradu.

– U odnosu na broj stanovnika grada u kome su održani, 13 protesta je bilo proporcionalno veće i od 5. oktobra 2000.

Ovi rezultati postaju još impresivniji ako se ima na umu da su ovi protesti organizovani bez ikakve stranačke infrastrukture i da su ih u mnogim slučajevima iznele lokalne grupe aktivista bez nekog bitnijeg iskustva u organizaciji masovnih protesta.

Gledano prema relativnoj veličini, dosadašnja situacija izgleda ovako (broj ispred zagrade označava broj učesnika u tom mestu, a broj u zagradi označava ekvivalent u Beogradu, srazmerno broju stanovnika):

1) Mionica 550 (479.000)

2) Osečina 750 (380.000)

3) Rekovac 400 (364.000)

4/5) Bogatić 1.450-1.500 (273.000-282.000)

4/5) Kosjerić 750 (278.000)

6) Bresnica 220 (235.000)

7) Rača 350-400 (205.000-234.000)

8/9) Šabac 7.000-7.500 (190.000-203.000)

8/9) Loznica 3.200-3.500 (180.000-200.000)

10) Ljig 400 (179.000)

11) Požega 1.300 (145.000)

12) Topola 470 (142.000)

13) Krupanj 400 (134.000)

14) Ub 500 (104.000)

15) Aranđelovac 1.500 (91.000)

16) Mladenovac 1.400 (87.000)

17) Koceljeva 280 (83.000)

18) Arilje 350 (73.000)

19) Kraljevo 2.700 (61.000)

20) Valjevo 2.500 (60.000)

21) Raška 300-320 (49.000-52.000)

22) Pančevo 2.500 (40.000)

23) Barajevo 260 (39.000)

24) Smederevo 1.300-1.400 (30.000-33.000)

25) Paraćin 380 (24.000)

26) Grocka 100 (17.000)

27) Negotin 170-180 (16.000-17.000)

28) Bor 200 (9.500)

Posebno je značajno to što se procenat učešća lokalnog stanovništva dramatično povećava u slučaju manjih naselja koja su bliže planiranoj zoni rudarenja litijuma. To govori da strah i uznemirenost stoje kao snažni motivatori iza ovako ogromnog odziva meštana.

Očigledno je da se u slučaju ove serije protesta protiv Rio Tinta radi o seizmičkom procesu na nivou čitave Srbije, a pogotovo u pojasu predviđenom za eksploataciju nalazišta litijuma. Proces ovolike magnitude nemoguće je ignorisati, a niti ugasiti medijskim spinovanjem i kampanjama.

______________________________________________________