Analiza štampanih medija u Srbiji

Nedostatak statističkih podataka i činjenica o štampanim medijima u Srbiji, doveo je do konstantnog improvizovanja kada se govori o stanju medija, medijskim slobodama i uređivačkoj politici. Budući da u Srbiji nisu postojali nikakvi statistički podaci o medijskom izveštavanju koji se mogu koristiti u analizi medija, Institut za javnu politiku u saradnji sa Medijskim arhivom Ebart i stručnjacima koji prate ovu oblast, početkom 2015. pokrenuo je projekat “Kvartalni Medijametar, analiza štampanih medija u Srbiji.”

Medijametar je istraživački naučno-stručni projekat koji analizama vrednosnih stavova i analizama diskursa prati štampane medije u Srbiji. Namenjen je unapređenju profesionalnih i etičkih standarda medijskog izveštavanja i analiza. Metodologija istraživanja sačinjena je u skladu sa najvišim naučnim standardima od strane tima sa dugogodišnjim iskustvom u ovoj oblasti. Rezultat Medijametra je baza podataka koju svi učesnici u javnom životu mogu koristiti pri analizi medija u Srbiji. Ovaj izveštaj je naučna analiza koja ima za cilj da se prekine sa praksom proizvoljnog tumačenja medijskog sadržaja.

Kvartalni Medijametar izlazi četiri puta godišnje. Do sada su izdata dva broja, jedan za period januar – mart, drugi za period april – jun 2015. i dostupni su u elektronskoj formi na internet stranici www.medijametar.rs

Na konferenciji za štampu predstavljen je metod, uzorak i rezultati istraživanja za treći kvartal 2015. godine. Uzorak čine 2.172 teksta sa naslovnica dnevnih novina. Rezultati istraživanja dati su u 171 tabeli koje prikazuju distribuciju tema i aktera tekstova, njihov vrednosni kontekst i učestalost pojavljivanja. Pored štampanog izdanja u tiražu od 1.000 primeraka, rezultati istraživanja dostupni su i na internet stranici www.medijametar.rs na srpskom i engleskom jeziku.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA I ZAKLJUČCI DISKURZIVNE ANALIZE

1. Najveći broj tekstova na naslovnicama ima Aleksandar Vučić (621), sledi Tomislav Nikolić (246). Najviše tekstova o Vučiću bilo je u listu Politika (119), a najmanje tekstova u listu Blic (66). Najviše pozitivnih tekstova o Aleksandru Vučiću nalazimo u listu Alo!, a najviše negativnih u listu Danas.
   2. Od ministara u Vladi RS u ovom kvartalu najviše negativnih tekstova je napisano o Zorani Mihajlović (17).
   3. Opozicioni lideri zastupljeni su u 528 tekstova na naslovnicama, najviše Vojislav Šešelj, Boris Tadić i Bojan Pajtić.
   4. Od regionalnih političara najzastupljeniji je Zoran Milanović (91), a čak 40% tekstova o njemu je u negativnom kontekstu.
   5. Od inostranih aktera najzastupljeniji su Angela Merkel (131) i Vladimir Putin (66), a od predstavnika EU Johanes Han i Federika Mogerini (po 39).
   6. I dalje je značajno prisustvo predstavnika SPC i drugih verskih zajednica na naslovnim stranama novina, najviše u Večernjim novostima i Politici.
   7. Tema koja je u najvećoj meri predstavljena u negativnom kontekstu je EU/politika Evropske unije sa 77,03% negativnih tekstova.
   8. Odnosi u regionu su u sva tri kvartala prezentovani u negativnom kontekstu. Broj negativnih tekstova se povećao od 38,89% u prvom, preko 43,82% u drugom, pa sve do 54,41% u trećem kvartalu.
   9. Suprotno moralnim i profesionalnim standardima, broj vrednosno obojenih tekstova je konstantan od početka godine: najveći broj negativnih tekstova u Blicu je o EU (90%), a najviše pozitivnih o migrantima (24%); u Kuriru najviše negativnih tekstova je o predsedniku Srbije (100%), a najviše pozitivnih o Vladi Srbije (33.33%); u Informeru najviše negativnih tekstova je o zaštitniku građana i politici EU (100%), a pozitivnih o migrantima (40%). U listu Alo! najviše negativnih tekstova napisano je o obeležavanju dvadesetogodišnjice akcije Oluja (89%), a pozitivnih o migrantima; u Politici najviše negativnih tekstova je o politici EU (78%), a pozitivnih o politici Grčke (14%); u Večernjim novostima najviše negativnih tekstova je o obeležavanju dvadesetogodišnjice zločina u Srebrenici (64%), a najviše pozitivnih o privredi (12%), dok je u Danasu najviše negativnih tekstova o privredi (53.5%), a najviše pozitivnih o dostizanju standarda za EU integraciju i kultura.

• Na unutrašnjepolitičkom planu, svi nedeljnici su antivladini, dok se razlikuju u spoljnopolitičkim vrednostima : 1) proevropski, kritični prema politici Vlade, posebno premijera – Vreme, NIN 2) umereno kritičan, a proevropski Novi Magazin 3) radikalno evroskeptični i proruski, ali naglašeno kritični prema petokobarskim pobednicima koji su u opoziciji – Pečat 4) umereno-evroskeptičan i umereno-proruski – Nedeljnik.
  • Politički akteri, bez obzira da li je reč o vlasti ili opoziciji, prevashodno se osporavaju, naglašavaju se njihovi nedostaci, uz neizbežno smanjivanje vrednosti njihovih dostignuća i obezvređivanje političkih potencijala.
  • Imidž premijera u nedeljnicima: ekstremno autoritaran, sklon političkim i medijskim manipulacijama, ne poštuje demokratski princip podele vlasti, urušava institucije, kontroliše sve medije.
  • Imidž opozicije u nedeljnicima: nedostatak moralnog kredibiliteta, izostanak političke snage, deficit novih lidera, nepostojanje inovativnih političkih ideja.
  • Potvrđen je zaključak iz prvog i drugog kvartala 2015. da u štampanim medijima postoji raznovrsnost gledišta, argumenata i zaključaka. Pluralizam stavova je potvrda da postoji sloboda u javnom polju, sloboda mišljenja i izražavanja

 _____________________________________________________________________________