Banka poklonila otpad

Duh pravoslavlja, naročito u vreme božićnih praznika, nalaže da se darodavac koji učini kakvo dobročinstvo, time mnogo ne hvali u javnosti.

Pravoslavlje i korporativni biznis, doduše, nemaju skoro ništa zajedničko, osim etike koja je, nažalost, za mnoge u Srbiji i dalje nepoznat pojam.

Većina poslovnih firmi u svom portfoliu imaju kategoriju društvene odgovornosti i vole da se, svremena na vreme, pohvale da su uradile nešto što ih karakteriše kao društveno odgovorne firme. U takve aktivnosti spadaju i razne donacije.

Tako smo posredstvom marketinške agencije pre neki dan  dobili vest i objavili da je AIK Banka donirala računarsku opremu i nameštaj zdravstvenim i školskim ustanovama u Gornjem Milanovcu, Čačku i Prijepolju, sa ciljem da onima koji borave u ovim ustanovama obezbedi bolje uslove rada i života.

Tragom te vesti pozvali smo neke od dobitnika donacije i saznali da se, kada je u pitanju računarska oprema, ne radi o novim računarima i monitorima, već o korišćenim tj. o rashodovanoj računarskoj opremi banke.

Cela vest i gest AIK banke dobili su tako sasvim novu dimenziju. Po pravilu, računarska oprema koju je banka rashodovala ide u elektronski otpad koji banka treba da ukloni na zakonom propisani način. U zemljama EU banke, velike korporacije, državne službe plaćaju firmama registrovanim za uklanjanje elektronskog otpada da im iz kancelarija iznesu rashodovane računare.

AIK banka se dosetila da svoju rashodovanu računarsku opremu donira i tako je ukloni iz svog poseda, a da pri tom sve bude prezentovano kao – društveno odgovorno delovanje banke i dobročinstvo.

Poklonu se u zube ne gleda, kaže naš narod, ali ako je već AIK banka htela da bude društveno odgovorna firma, mogla je svoje polovne računare, ako još uvek nisu za otpad, da proda i od tog prihoda kupi nov računar i donira ga nekoj školi ili zdravstvenoj ustanovi.

________________________________________________________