Bastioni primitivizma pokrenuli harangu

Да ли су бастиони примитивизма, Информер и Пинк, нову харангу покренули само због псовке?

Незахвално је у овом тренутку предвиђати шта стоји иза напада на председника Извршног одбора УНС-а Петра Јеремића због нечега што је написао на Фејсбуку. Јасно је да није реч само о једној псовци и да оба новинарска удружења пред собом имају тешке борбе. Као и да би било више него пожељно да бар покушају да у те борбе уђу у истој колони.

Дошло је, ето, и време да Информер и ТВ Пинк подсећају јавност на поштовање културе и етике јавне речи, па и да покушају да преваспитају оне „некултурне“.

Управо ови бастиони примитивизма, простаклука, политичко-медијског бешчашћа и гажења професионалних стандарда, силно су се насекирали када је Петар Јеремић, председник Извршног одбора Удружења новинара Србије, на свом приватном, за јавност затвореном ФБ налогу – опсовао.

Пошто је тешко поверовати да су њихове уши одједном постале хиперсензибилне на нешто што је љубавна поема наспрам онога што иначе објављују и чиме се диче, врло је вероватно да иза „случаја Јеремић“ стоји нешто далеко крупније него што је један ФБ статус.

Све по списку

Шта смо, дакле, имали? Имали смо да се Петар Јеремић 2. јула затекао у километарској колони на ауто-путу, између наплатне рампе Врчин и старе наплатне рампе Бубањ поток. Захваљујући неспособности надлежних да сруше стару наплатну рампу, направио се чеп због којег су чекали не само путници намерници већ и кола Хитне помоћи.

Изнервиран, између осталог је написао и: „… Већ сат времена у колони и ни пола нисмо прешли. Зорана, Бабићу, Вучићу, све вам по списку је*ем!“

Имали смо, дакле, и псовку. Истина, та псовка ни у најслободнијем тумачењу не би требало да постане тема јавне дебате. Могао је, наиме, да је види само онај ко је Јеремићев Фејсбук пријатељ, а то су – у његовом случају – само људи које лично познаје. Не шира јавност, не пријатељи пријатеља, већ строго ограничена група људи.
Сама по себи, и то би ваљало рећи, ова псовка није ни претећа, ни на било који начин политички опасна. Јеремић је заправо само написао оно што свако од нас понови бар неколико пута дневно – чекајући градски превоз на плус 100 степени, чекајући да се (на истих 100 степени) одблокира Славија код музичке фонтане, гледајући низ апсурдних пројеката који ничу док држава буквално цркава у беди, штроки и јаду. Можда чак ни то – у мајчици Србији, та се ствар са ј… и списком понавља врло често, из сасвим баналних разлога, и постала је такорећи део фолклора.

Да ли је Јеремић требало да опсује? Није. Погрешио је. Али, тако би погрешило 98 одсто блокираних на ауто-путу, који су притом по природи ствари склони да нешто пишу или објављују.

У сваком случају, то није била грешка вредна веће медијске пажње.

Али, не лези враже. Још се Јеремићев статус није „ни охладио“, а сајт Информера већ га је почастио насловом „Ова пацовчина би председнику да ј… све по списку! Петар Јеремић, други човек УНС-а, начисто полудео!“.

Ни то није било довољно, па се у тексту наводи како „нема тог саобраћајног хаоса, нити проблема који могу да оправдају ову бруталну псовку према било коме, а камоли према првом човеку државе“.

То ипак није врхунац, јер он тек долази у виду поруке Јеремићу:

„А и кога би то, педофиличару, да је…ш, када кажеш да би ‘све по списку’?! Нечију децу, можда, барабо одвратна!“

Овде је Информерова „анализа“ детаљно цитирана само да би се јасно видео сав њен апсурд, безочност, замена теза, безобразлук, покушај дискредитације. Јер, како другачије ако не овим и сличним речима објаснити да је нечији емотивни ФБ статус довео до оптужби за – ни мање ни више него – педофилију?!

У сличном тону настављено је на Пинку који је током читавог дана, 3. јула, у вестима на сат, понављао Информерове тезе. У држави у којој цветају криминал и корупција, зликовац дана постао је – један изнервирани новинар. Чије је лице, приватни ФБ статус и све оно што су о њему исконструисали Драган Ј. Вучићевић и екипа, тако могао добро да упамти сваки гледалац Пинка.

Писмо, тј. извињење које је Јеремић потом упутио Информеру, овај је лист само делимично пренео: наводи се његово извињење „због непримерене објаве на личном, затвореном ФБ профилу“, наводи се да је „био огорчен“ због ситуације у којој кола Хитне помоћи не могу да се пробију, као и објашњење да је „сматрао да је изостанак реакције надлежних служби био неопростив“.

Такође, пренето је да он каже: „То ме никако не оправдава што сам у афекту написао псовку каква је недопустива у јавном дијалогу и непримерена мом положају у Удружењу новинара Србије“.

Ипак, Информер није објавио врло важан детаљ Јеремићевог писма: „Очекујем извињење редакције Информера која је мој непримерено изражен гнев искористила да на мој рачун упути монструозне оптужбе, што никако не може бити примерена реакција на мој пропуст“.

Иначе, сасвим информеровски, текст у којем се наводи Јеремићево извињење насловљен је са „Дошло му из дупета у главу: Петар Јеремић се извинио што је опсовао председника Србије!“, што је опет кршење више тачака Кодекса новинара Србије.

Шта се иза брда ваља

У тренутку док настаје овај текст, пажња јавности фокусирана је на тврдњу Зоране Михајловић да је Јеремић признао грешку, али да се није извинио свима појединачно.

Ипак, та ствар и даљи развој овог случаја више и нису важни: јер, овде у старту није било битно шта је Јеремић написао. Јачина напада, речник, стил и чињеница да се Пинк једном бенигном псовком бавио читав дан упућују на закључак да се ту радило о нечем много већем.

– Сви учесници у јавном животу морају да разумеју да речник и тон који користе у комуникацији, па и на затвореном Фејсбук профилу, не смеју да склизну испод нивоа елементарне људске пристојности и кућног васпитања. У атмосфери опште нетолеранције у јавној комуникацији, каква данас влада у Србији и којој, руку на срце, сви помало дајемо допринос, неопходно је дозволити да се грешке, не само у комуникацији већ и оне политичке или свакодневне људске, не морају – фигуративно речено – плаћати главом – каже за Цензоловку председник УНС-а Владимир Радомировић.

– Ако смо као друштво прихватили да је могуће покајати се за вишедеценијско заступање погрешне идеологије, онда ћемо се сложити да је могуће прихватити и извињење за непристојност изречену у афекту. Кад се неко једном пристојно извини, сви који даље инсистирају на тој теми показују да у ствари на уму имају неки други интерес, а не културу дијалога.
И председник НУНС-а Славиша Лекић сматра да је било довољно то што се Јеремић „јавно покајао“, али да је то било узалуд за оне којима није стало до истине.

– Ако је за утеху, Јеремић је овде колатерал. Његов неопрезни пост на ФБ  искоришћен је за блаћење УНС-а, који се дрзнуо да, баш као и НУНС, док су још надлежни ћутали о хапшењу Дејана Анђуса, инсистира на – правовременим информацијама. Ништа мање, ништа више. Е, сад се због тога у упитност доводи морал и етика руководства ова два највећа новинарска удружења, а извесна Ивана Вучићевић, фигуретина са Студија Б, забринута је и за част васколиког чланства ова два удружења – каже Лекић за Цензоловку.

„У позадини свега стоји фингирање оправданог основа да се формира њихова новинарска скупина, која би конкурисала осталим релевантним медијским удружењима и организацијама, чији чланови партиципирају у комисијама које одлучују о средствима намењеним суфинансирању пројеката из области јавног информисања.“

И заиста, све што се догодило врло се згодно надовезало на гостовање власника Информера у јутарњем програму ТВ Пинк 30. јуна, где је два најрепрезентативнија професионална удружења окарактерисао као „параполитичке организације“ којима је „професија девета рупа на свирали“ и због којих је „крајње време да се у Србији оснује ново новинарско удружење“.

Осим што је понудио своју помоћ у том подухвату, Вучићевић је нагласио да „иза неких људи из новинарских удружења стоје исти они који стоје иза прљаве и незапамћене кампање“ Курира, а да би улога новог удружења, између осталог, била и „заштита председника Србије Александра Вучића од напада таблоида“.

С друге стране, председник УНС Владимир Радомировић упозорава на то да није добро да новинарска удружења – како постојећа, тако и она будућа – буду инструмент политичке борбе.

„Сматрам неподношљивим кад новинарска удружења своје политичке симпатије стављају испред професије.“

Незахвално је у овом тренутку предвиђати шта се иза брда јавља и шта конкретно стоји иза харанге на председника Извршног одбора УНС-а. Јасно је ипак да није реч само о једној псовци и стању на ауто-путу и да оба новинарска удружења пред собом имају тешке борбе. Али и да би било више него пожељно да у те борбе бар покушају да уђу у истој колони.

Извор: Цензоловка, Тамара Скроза

______________________________________________________________