BBC u Bresnici: Meštani nekada rudarske Bresnice protiv kopanja litijuma

Skup protiv rudarenja litijuma održan je u selu Bresnica, koje ima malo više od 1.000 stanovnika.

„Malo ljudi“, razočarano govori muškarac srednjih godina dok prilazi stadionu Fudbalskog kluba „Rudar“ u Bresnici, selu u centralnoj Srbiji. Prijatelj mu nestrpljivo odgovara: „Kakvi malo, vidi koliko je sveta“.

Umesto na tribine, njih dvojica se smeštaju pored aut-linije fudbalskog terena, čiji će deo uskoro ispuniti nekoliko stotina meštana ovog i okolnih sela.

Poneko je poneo pištaljku, ali ne da bi zviždali protivničkom timu ili sudiji – ovoga put zvižduci idu na račun iskopavanja litijuma u Srbiji.

„Rudarenje ništa dobro ne može doneti.

„Takav projekat uništio bi ovu plodnu zemlju od koje ljudi žive“, kaže Slobodan Vidojević, jedan od organizatora protesta, dok sedi za dugačkim stolom, prekrivenim cvetnom mušemom, u prostorijama lokalnog fudbalskog kluba.

Pred njim su odštampani crno-beli flajeri kojima se najavljuje skup, i simetrično raspoređene čaše sa obe strane koje treba da dočekaju govornike – profesore Lazara Krička i Miladina Ševarlića, i političara Borislava Antonijevića.

U ovom kraju nekada je bilo više rudnika uglja koji su odavno zatvoreni, međutim Vidojević veruje da se posledice i danas osećaju, između ostalog i zato što veliki deo sela i dalje nema vodu.

„Postoje drugi načini na koje država može da ostvari prihode.

„Ne vidim zašto baš litijum i zašto se daje stranim kompanijama“, kaže dok mu se glas meša sa pesmom „Ovo je Srbija“, koja dopire sa zvučnika.

Meštani koji su se okupili na stadionu govore da su od komšija, poznanika i na internetu saznali za navodne planove da se u ovom delu Srbije kopa litijum.

Do objavljivanja teksta, BBC na srpskom nije dobio odgovore od Ministarstva rudarstva o geološkim istraživanjima na ovom području.

Sa skupa je međutim poručeno: „Nećeš kopati“.

Bresnica se tako pridružila desetinama drugih mesta u Srbiji u kojima su organizovani protesti pošto je vlada odobrila nastavak projekta britansko-australijske kompanije Rio Tinto, iako ga je pre dve godine stopirala.

Iz vlasti tvrde da projekat neće ni da započne ako se utvrdi da bi mogao da ugrozi zdravlje ljudi i naškodi životnoj sredini, u šta pojedini stručnjaci i ekološki aktivisti sumnjaju.

‘Vreme je ovde stalo’

Sat vremena pre početka protesta u Bresnici ništa ne najavljuje da će se u ovom mestu, na 30-ak kilometara od Kraljeva, uskoro okupiti veći broj ljudi.

Glavna ulica, pored koje se u krugu od nekoliko metara nalaze crkva, stadion i ambulanta, prazna je.

U okolnim kafanama skoro da nema gostiju, osim retkih novinarskih ekipa.

Selo ima oko 1.200 stanovnika i kao iz većine drugih mesta, mladi se iseljavaju.

Osim retkih skupova nezadovoljnih poljoprivrednika, Divna Stanković, koja radi u jednoj od kafana, ne pamti da je bilo protesta u ovom kraju.

Dok kuva kafu za goste, nabraja probleme.

„Ovde je vreme stalo.

„Ambulanta i pošta rade svaki drugi dan. Veliki deo sela nema vodu, svaki čas nam nestaje struja“, priča.

Za nju je kopanje litijuma „zlo“.

„Ne želim da mojoj deci strada zdravlje.

„Narod koji podržava ovakva kopanja, ne zna šta je to i kakvu štetu može da donese“, kaže ustajući povremeno da posluži goste.

Nekoliko desetina metara dalje od kafane je teren FK Rudar, na čije je utakmice nekada, kaže Slobodan Vidojević, dolazilo i po dve hiljade ljudi.

Danas su tribine sa izbledelim stolicama više prazne nego pune.

Vidojević živi od rođenja u Bresnici, u kojoj je nekada, kao i u drugim okolnim mestima, postojao rudnik uglja.

Njegov deda je radio u rudniku, jer je to bio jedini način da preživi.

„.On mi je govorio da rudarenje ne može ništa dobro da donese.

„Nadam se da će država izglasati zakon protiv ispitivanja i rudarenja u celoj Srbiji“, kaže.

‘Ljudi su zabrinuti’

Skup u Bresnici počinje tačno na vreme intoniranjem himne „Bože pravde“ i minutom ćutanja za „stradale pretke“.

Brzo se ispostavlja da Bresničani i meštani iz okolnih sela nisu laka publika.

Atmosfera postaje familijarna, a okupljeni prekidaju govore pitanjima, otežavajući govornicima da dovrše započete misli.

Dok Borislav Antonijević, iz pokreta Mi snaga naroda Branimira Nestorovića, govori, iz publike se čuje pitanje o saradnji ovog pokreta sa gradonačelnikom Beograda Aleksandrom Šapićem.

Možemo i o tome da pričamo, ali ovde su ljudi došli zbog protivljenja iskopavanju litijuma, kaže Antonijević, koji je obraćanje počeo rečima „Kopati nećete“.

Svi su saglasni da rudniku litijuma nema mesta u Srbiji.

Kako ovom projektu stati na put i ko je odgovoran, pitanje je oko koga postoje različita mišljenja.

Dok publika povremeno gubi strpljenje za reči govornika, deca koja su došla sa roditeljima pronalaze razonodu slobodno trčeći po stadionu.

Devojčica u crvenim starkama i plavom loknastom kosom zavezanom u rep pokazuje majci kako ume da „skače kao zeka“.

Malo dalje od nje je dečak od tri-četiri godine pronašao rupu iz koje sada pokušava da iščeprka zemlju plastičnom igračkom.

Milena Petrović, koja je na protest došla sa decom i suprugom, kaže da ne odobrava način na koji je „Rio Tinto doveden u Srbiju tako da je stanovništvo stavljeno pred svršen čin“.

„Sve što o kopanju litijuma znamo nam govori da takvo rudarenje nije dobro za životnu sredinu, a to nema cenu.

„Vlast treba da shvati da se većini ova ideje ne dopada i da su ljudi veoma zabrinuti“, kaže.

Starija žena, koja kaže da se zove Vida, ne želeći da otkrije prezime, nije sigurna da li je manjina ili većina protiv iskopavanja litijuma.

Iako je na skup došla oslanjajući se na hodalicu, kaže da joj nije bilo teško i da je bila i na drugim ekološkim protestima.

„Važno je da narod kaže svoje. A to što je u manjini, priča je za sebe.

„Moje je pitanje zašto kod nas litijum kada je u Evropi zabranjena prljava tehnologija“, govori.

Dok je većina ljudi stajala okupljena oko govornice, nekoliko metara dalje, na klupi za igrače, govore je slušao Dragoslav Novaković, penzioner.

„Sad smo sirotinja, a posle ovoga ćemo biti otrovana sirotinja“, kaže.

Ovaj poljoprivrednik nije optimističan i kaže da je narod izgubio poverenje u političare.

„Ne znam ko bi mogao da garantuje da će kopanje litijuma biti po ekološkim standardima, a da mu ja sada poverujem“.

BBC News |  Milica Radenković Jeremić