BIA ubacuje u kombi poljoprivrednike, upada u Zavod

rofesor na Fakultetu političkih nauka (FPN) i narodni poslanik Đorđe Pavićević izjavio je za N1 da je represija oduvek postojala, ali da je sada otvorenija jer svedočimo direktnim upadima agencije u institucije, čime se demonstrira moć. To se vidi, ističe, i na personalnim promenama unutar obaveštajne agencije, gde njen direktor mnogo više identifikuje partiju i državu, nego što je ranije bio slučaj.

Mišljenja je da je „dosta jasno u tom smislu da se vlast duže vreme, od Savamale, helikoptera, oslanjala na bezbednosne strukture kako bi zataškala sve svoje afere“.

Kako se dublje tonulo u razne afere, naveo je Pavićević, bila je potrebna sve veća kontrola.

“Nije slučajno, pogledajte poslednje direktore ko su, ljudi koji su partijski fanatici, partijski poslušnici, pogledajte budžete koliko BIA svake godine dobija više u odnosu na prethodnu godinu, kako je organizovana BIA… To je postala država u državi, koja ne odgovara nikome ni za šta, kada ih pitate za nabavke za toalet papir, oni kažu to mora da bude državna tajna“, izjavio je sagovornik N1.

„Sistem kontrole rada BIA je slab“

O svim navedenim događajima, kako kaže profesor Božidar Banović, saznao je preko medija jer se BIA nije zvanično oglašavala – zato ne može sa sigurnošću da kaže da li su pripadnici agencije prekoračili svoje nadležnosti, ali da je, sa druge strane, jasno šta su primarni zadaci i zvanična ovlašćenja agencije.

“Zakon o BIA predvideo je otkrivanje, praćenje, dokumentovanje, sprečavanje, suzbijanje i presecanje delatnosti organizacija i lica usmerenih na vršenje organizovanog kriminala, krivičnih dela sa elementom inostranosti, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma i najtežih oblika krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava i protiv Ustavom utvrđenog poretka i bezbednosti Republike. Drugim rečima, nadležnost agencije je i subijanje pojedinih krivičnih dela”, istakao je.

S obzirom na to da blokade i protesti zbog kojih su aktivisti i građani privođeni od strane pripadnika BIA sami po sebi nisu krivično delo, a hapšenje je usledilo pre nego što su i nastupili, postavlja se pitanje zašto su pripadnici BIA delovali po osnovu nečega što, prema zakonu, nisu njihove nadležnosti.

Profesor na Fakultetu bezbednosti navodi da sama BIA odlučuje da li su ispunjeni uslovi za primenu odredbi zakona, ali da su organi koji kontrolišu agenciju ti koji treba da utvrde da li su nadležnosti prekršene – među prvima je to Narodna skupština tj. njen Odbor za kontrolu službi bezbednosti.

“Na organima koji vrše kontrolu postupanja BIA trebalo bi da bude procena da li BIA prekoračuje svoje nadležnosti ili zloupotrebava ovlašćenja. Iako je sistem kontrole formalno uspostavljen, on je suštinski veoma slab i svodi se faktički na podnošenje izveštaja skupštinskom Odboru za kontrolu službi bezbednosti, koji te izveštaje redovno usvaja. Da li se i kakva rasprava vodi povodom toga – javnost ne zna, jer su te sednice po pravilu, zatvorene za javnost… Tačno je da protesti sami po sebi nisu krivično delo, ali se ekstenzivnim tumačenjem odredbi zakona, pojedina ponašanja na protestima mogu proceniti kao pretnja nacionalnoj bezbednosti. Onaj ko primenjuje ovlašćenja, procenjuje ispunjenost uslova za primenu ovlašćenja, a kontrolni organi bi, ukoliko je to potrebno, to trebalo da koriguju“, istakao je on.

„BIA ne bi trebalo da hapsi i saslušava“

Hapšenje, privođenje i ispitivanje je primarna nadležnost policije tj. Ministarstva unutrašnjih poslova, ali ipak postoje slučajevi kada BIA može da preuzme i obavi poslove koje su u nadležnosti MUP-a. Odluku o ovome donose, kako kaže, direktor BIA i ministar unutrašnjih poslova, dok u slučaju sukoba nadležnosti odlučuje Vlada Srbije.

Banović, međutim, ističe da je ovaj postupak sporan i da je u pitanju neuobičajena praksa.

„Posebni razlozi bezbednosti, kao uslov za preuzimanje poslova, nisu zakonom bliže precizirani, što ostavlja prostor za različita tumačenja i eventualno arbitrarno odlučivanje organa izvršne vlasti. Pored toga, ako već postoji ovakva mogućnost, što je samo po sebi sporno i predstavlja neuobičajenu praksu, jer se radi o dva organa izvršne vlasti, koji se sporazumevaju o međusobnom preuzimanju poslova, onda je samim zakonom trebalo mnogo preciznije i detaljnije regulisati situacije u kojima, način na koji i koje konkretno poslove BIA preuzima od MUP-a“, smatra sagovornik N1.

Ovde se postavlja i pitanje, kazao je profesor, komptentnosti pripadnika obaveštajne agencije, jer se poslovi BIA i policije znatno razlikuju, a smatra i da BIA ne bi trebalo da raspolaže istražnim policijskim ovlašćenjima vezanim za krivični postupak, u koje spadaju i hapšenje i zadržavanje osumnjičenog, privođenje i saslušanje, pretres i oduzimanje predmeta. Na ovu lošu praksu, navodi profesor, polazeći od uspostavlјenih evropskih standarda, ukazano je u više navrata u godišnjim i posebnim Izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

U situaciji kada BIA vrši policijska ovlašćenja, osoba koja se hapsi mora biti upoznata sa razlozima za to, u skladu sa zakonom.

„Osoba prema kojoj se primenjuje policijsko ovlašćenje ima pravo da bude upoznata sa razlozima za to, da ukaže na okolnosti koje smatra bitnim s tim u vezi, da bude upoznata sa identitetom policijskog službenika, koji se predstavlja i legitimiše, i da traži prisustvo lica koje uživa njegovo poverenje. Takođe, policijski službenik se, pre početka primene policijskog ovlašćenja, predstavlja pokazivanjem službene značke i službene legitimacije„, nastavlja on.

Ukoliko okolnosti ne dozvoljavaju da se policajac odmah legitimiše, on prvo mora viknuti „policija“, te se onda predstaviti na pomenuti način, ističe.

„Osobe moraju biti obaveštene zašto se preduzimaju neka policijska ovlašćenja, a nisu“

„U većini pomenutih slučajeva, barem prema izveštajima iz sredstava javnog informisanja, lica prema kojima se primenjivana pojedina policijska ovlašćenja nisu bila obaveštena po kom osnovu su te radnje prema njima preduzimaju. Koji god od ovlašćenih državnih organa da je preduzimao te radnje bio je dužan da se predstavi, navede osnov za svoje postupanje, kao i da saopšti pomenutim licima prava koja imaju u takvim situacijama, te da poštuje ostale uslove koje propisuje zakon“, objašnjava profesor za N1.

Novinar FoNeta Zoran Sekulić je nedavno, gostujući na N1, rekao da je očigledno da BIA pruža insajderske informacije policiji, govoreći o prvoj, nenajavljenoj blokadi tužilaštva, gde se pred demonstrantima pojavio kordon policije. Banović kaže da razmena informacija između ove dve institucije nije zabranjena – da zadatak obaveštajne agencije jeste da prikuplja i analizira informacije.

„Zakon o BIA propisuje da direktor BIA i ministar nadležan za unutrašnje poslove sporazumno bliže uređuju svojim aktom obavezne oblike i način ostvarivanja saradnje BIA i MUP-a u pitanjima od interesa za bezbednost i ustavni poredak Republike Srbije, odnosno bezbednost ljudi i imovine. Dakle, razmena informacija, kao jedan od oblika saradnje između BIA i MUP ne da nije zabranjena, nego je i poželjna, pogotovo u situacijama kada bi moglo da dođe do sukoba nadležnosti ili paralelnog postupanja oba organa povodom iste stvari ili događaja“, navodi profesor Božidar Banović.

Stvar je procene tih funkcionera, kako kaže, da li se u pomenutim slučajevima radi o pitanjima od interesa za bezbednost.

Ponoš: Ušli smo u represivniji period

Predsednik partije Srbija centar i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš izjavio je u Iza vesti da ulazimo u jedan represivniji period, a da je to postalo jasno onog trenutka kada je Aleksandar Vučić postavio Vladimira Orlića za šefa BIA.

„To je bio dosta jasan signal u kom smeru će se stvari razvijati i da ova vlast ulazi u tu represivniju fazu. Sad imamo samo manifestaciju toga“, izjavio je nedavno, dodajući da se sadašnja vlast već 12 godina bavi kadrovskim pročišćavanjem bezbednosnog aparata i da nisu zamenili samo top menadžment, odnosno vrh vojske i policije i BIA-e.

„Sišli su mnogo nisko. Uspostavili su mehanizam napredovanja koji se bazira na lojalnosti, a ne na stručnosti. Tako da, dobar deo rukovodećih ljudi u policiji, u BIA-i, a i nažalost u vojsci je tu, zahvaljujući pre svega bespogovornoj poslušnosti i odanosti ovom režimu. I zato se ne bih kladio da nisu spremni da urade ono što častan čovek u uniformi ne bi smeo da uradi“, ocenio je Ponoš.