Biološki fakultet protiv iskopavanja litijuma u dolini Jadra

Biološki fakultet, čiji je stručni tim bio angažovan na izradi „Završnog izveštaja o pregledu uticaja projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar na stanje biodiverziteta i razvoj mera za smanjenje i ublažavanje posledica“ od strane „SGS Beograd“ a za potrebe kompanije „Rio Sava Exploration“, izdao je saopštenje, zbog, kako su naveli, „značajnog broja pogrešnih, neutemeljenih, kontradiktornih i tendencioznih izjava državnih i privatnih pravnih subjekata, kao i pojedinaca, u pogledu rezultata istraživanja stanja biodiverziteta i razvoja mera za smanjenje i ublažavanje posledica aktivnosti na području planiranog rudnika“, ogradivši se od zaključaka Nacrta studije uticaja Rio Tinta, odnosno njegove ćerke firme u Srbiji Rio Sava Exploration.

„Dodatni motiv, za ovo obraćanje, je i neadekvatno i pogrešno navođenje određenog broja ključnih podataka, faktora ugrožavanja, predloga mera zaštite, kao i generalnih zaključaka koji su izneti u ‘Završnom izveštaju Biološkog fakulteta’. Biološki fakultet je, u saradnji sa četiri renomirane visokoškolske i naučne institucije u Srbiji, obavio jednokratno terensko istraživanje na širem prostoru planiranog rudnika jadarita ‘Jadar’. Period istraživanja je obuhvatio jun i jul mesec 2020. godine (po istraživačkim grupama, u trajanju od četiri do šest dana). Na osnovu sprovedenih istraživanja sačinjen je ‘Završni izveštaj Biološkog fakulteta’ (na srpskom i na engleskom jeziku), koji je, preko firme SGS Beograd, prosleđen kompaniji „Rio Sava Exploration Beograd, u integralnoj verziji“, navodi Biološki fakultet u saopštenju.

Ističe se da se kompletan „Završni izveštaj Biološkog fakulteta“ nalazi u režimu „poslovne tajne“, a na zahtev „Rio Sava Exploration, „ali su najznačajniji podaci o stanju biodiverziteta na istraživanom području i mogućim posledicama (ukoliko ovaj projekat bude realizovan) prezentovani u sklopu naučno-stručnog skupa ‘Projekat Jadar – šta je poznato?’ održanog 6. i 7. maja 2021. godine u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i naučnog rada koji je objavljen nakon tog skupa“.

Biološki fakultet je predočio i glavne zaključke, koji su izvedeni iz analize naučnih rezultata prezentovanih u ‘Završnom izveštaju Biološkog fakulteta’, a koji su objavljeni u zborniku SANU ‘Projekat Jadar – šta je poznato?’.

Oni u celini glase ovako:

„Stepen i obim uticaja otvaranja rudnika na ukupni biodiverzitet područja je izuzetno značajan i ključno utiče na njegovu degradaciju. U odnosu na to, identifikovane su, kako ireverzibilne, tako i reverzibilne posledice na kvalitativnu i kvantitativnu strukturu biodiverziteta područja. Predložene, realno moguće, mere ublažavanja i saniranja posledica po biodiverzitet područja, izuzetno su ograničenog kapaciteta i vremenski nedovoljno definisanog uticaja. Zbog očekivanih ireverzibilnih promena u pojedinim ekosistemima, kao i rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita. Za slučaj da optimalna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta ne bude realizovana, predlaže se niz mera i postupaka koji, ukoliko se sprovedu po najvišim standardima i bez ostatka, mogu, ali samo delimično i u vremenski ograničenom obimu, omogućiti opstanak dela prirodnih staništa i prisutnih populacija biljnih i životinjskih vrsta“.

U saopštenju se ukazuje da je, prema podacima iz „Nacrta studije uticaja”, koju je objavila kompanija „Rio Sava Exploration“ Beograd, reviziju dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, uključujći i „Završni izveštaj Biološkog fakulteta“, sprovela konsultantska kuća “The Biodiversity Consultancy“ iz Kembridža, „tako da sva odgovornost za tačnost podataka i iznetih predloga i stavova pripada njima i potpisnicima ‘Nacrta studije uticaja’, a ne stručnom timu i Biološkom fakultetu“.

„Biološki fakultet i stručni tim naglašavaju da je generalni zaključak, iznet u ‘Završnom izveštaju Biološkog fakulteta’, rezultat procene donete na osnovu strogih naučno-metodoloških postupaka i da se mogu pobiti i dovesti u pitanje samo sprovođenjem istih metodoloških postupaka. Izostavljanje ovih zaključaka i njihovo relativizovanje, bez sprovođenja istih strogih naučnih metodoloških pravila, nije u skladu sa osnovnim naučnim principima i postulatima“, ističe se u saopštenju.

Biološki fakultet je, kako se dodaje, samim tim odbacio svaku odgovornost za iznošenje zaključaka koji su objavljeni u ‘Nacrtima studije uticaja’ , a koji su u suprotnosti sa generalnim i opštim zaključcima objavljenim u ‘Završnom izveštaju Biološkog fakulteta’.

„Ovde smatramo da je izuzetno značajno naglasiti da pristup u reviziji dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, a iz kojih su proizašle ‘regulatorne procene početnog stanja biodiverziteta’, kao i ‘predloženi plan zaštite vrsta prepoznatih kao prioritet za dugoročnu zaštitu ili kompenzacione mere s ciljem smanjenja rezidualnog uticaja na biodiverzitet’, nije baziran na nacionalnom zakonodavstvu, već da su izneti predlozi usklađeni sa relevantnom praksom Evropske unije (Standard 6 – Evropske banke za razvoj), koja je bazirana na EU direktivama koje se odnose na zaštitu prirode (Direktiva o staništima i Direktiva o pticama)“, navodi Biološki fakultet.

Dodaje da „u planovima zaštite vrsta se ističe da se sa ugroženom florom i faunom mora upravljati u skladu sa Rio Tinto standardom 14 – ‘Upravljanje zemljištem i njegova sanacija’ i Rio Tinto Standardom 16 – ‘Zaštita biodiverziteta i upravljanje prirodnim resursima’, što takođe smatramo neprihvatljivim zaobilaženjem nacionalnih prioriteta u zaštiti prirode“.

„Naglašavamo da je priroda u svakom području jedinstvena, i da nisu svi pokazatelji stepena ugroženosti pojedinih vrsta u evropskim razmerama primenljivi i na lokalne uslove u Srbiji. Iz tog razloga ne mogu se koristiti, isključivo, međunarodni propisi i liste ugroženosti u analizi uticaja ugrožavajućih faktora na prirodu u Srbiji, prenebregavajući lokalne prirodne specifičnosti i potrebe naše države. Iz tog razloga ističemo da je zaštita životne sredine i prirodnih bogatstava (zemljišta, vode i vazduha) u Republici Srbiji ustavna kategorija (Ustav Republike Srbije, članovi 74, 83, 85, 87, 88, 89, 97, 183, 190) (Sl. glasnik RS br. 98/2006). Ovim vrhovnim državnim aktom se određuje da ‘svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju’“, navodi Biološki fakultet.

Ističe da je „svako, a posebno Republika Srbija i autonomne pokrajine, odgovoran za zaštitu životne sredine“.

„I što smatramo kao najznačajnije: ‘Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu’”, ukazuje Biološki fakultet, navodeći čl.74 iz Ustava Srbije.

Navodi da „zbog svega prethodno iznetog, zaključci predstavljeni u ‘Nacrtima’ koji se odnose na trenutno i buduće stanje biodiverziteta, kao i na moguće uticaje planiranih aktivnosti rudnika ‘Jadar’ na prirodne vrednosti i životnu sredinu u celini na istraživanom području, sa stanovišta Biološkog fakulteta i istraživačkog tima ne predstavljaju optimalno rešenje vezano za zaštitu biodiverziteta“.