Birokratska džungla: Kako javne institucije odbijaju da rade svoj posao

Kada građanin odluči da preuzme odgovornost i uradi nešto korisno za svoju zajednicu, očekuje da će sistem bar donekle funkcionisati. Ipak, u realnosti, ono što bi trebalo da bude rutinski administrativni proces često postaje iscrpljujuća borba sa birokratijom, neznanjem i nezainteresovanošću državnih službenika.

Pre tri meseca sam, zbog nerada profesionalnog upravnika naše zgrade, odlučio da ga smenim. Očekivao sam da će ovaj proces biti jednostavan – pronaći relevantne informacije, pripremiti potrebnu dokumentaciju i obaviti registraciju kod nadležnih institucija. Međutim, naišao sam na zid nekompetencije i haosa u državnoj administraciji.

Prvi korak bio je odlazak u opštinu. Već na početku – problem. Službenici nisu znali ni gde se vodi evidencija o stambenim zajednicama. Posle više uzaludnih razgovora, preusmeren sam na kancelariju stambene agencije gde radi službenica koja nije imala pojma koje papire treba da pripremim. Sve vreme je bila na telefonu, očigledno nezainteresovana da pomogne pritom nije imala ni jedan papir na svom stolu.Srećom, njen nadređeni je ušao i uspeo da mi objasni sledeće korake.

Sledeća stanica bila je Poreska uprava, gde sam morao da prijavim promenu upravnika. Očekivano, službenici na šalteru nisu imali pojma o čemu pričam. Gledali su me zbunjeno, kao da sam im postavio nerešivu zagonetku. „Mi nismo upoznati sa tim zakonom“, bio je odgovor. Kada sam im rekao tačno šta treba da mi izdaju, jedan od njih je ipak uzeo moj dokument i izjavio: „Možda znam, možda ne… nisam siguran.“

U tom trenutku shvatio sam da nije dovoljno samo biti uporan – moraš se dodatno obezbediti od posledica njihove nekompetencije. Fotografisao sam se ispred Poreske uprave kao dokaz da sam bio tamo, jer me ne bi iznenadilo da mi za nekoliko meseci stigne kazna zbog „neprijavljivanja“.

Ovaj slučaj nije izolovan. U svim javnim institucijama vlada isti problem – neobučeni, nezainteresovani i nesposobni službenici koji rade isključivo radi plate, bez ikakve svesti o odgovornosti. Možda bi to bilo prihvatljivo da ih građani ne plaćaju iz svog džepa, ali oni su tu da služe narodu, a ne da se kriju iza šaltera i praznih birokratskih fraza.

Ovo je jasan dokaz da vlast ne samo da ne funkcioniše, već i da svesno održava sistem u stanju haosa, jer neznanje i nesposobnost pogoduju korupciji. Ako građanin mora da se snalazi sam, onda se postavlja pitanje – čemu uopšte služe ove institucije i da li je država, ovakva kakva jeste, sposobna da zaštiti interese svojih građana?

Da problem nije samo u pojedinačnim slučajevima, potvrđuje i Goran Arsenijević, koji se nedavno obratio našoj redakciji zbog problema sa JKP Gradac Čačak. Naime, Arsenijević se pobunio protiv nezakonite naplate korišćenja trotoara, koju je ovo javno preduzeće pokušalo da sprovede. Uprkos tome što je uložio žalbu i javno govorio o problemu, naišao je na zid birokratije, gde su mu institucije davale nejasne i kontradiktorne odgovore.

„Ne postoji nikakav pravni osnov za ovakvu naplatu, a oni se ponašaju kao da su vlasnici grada. Kada tražite objašnjenje, svi se prave ludi ili kažu da ‘samo rade svoj posao’. Problem je što njihov posao nije da uzimaju novac od građana bez osnova, već da pružaju transparentne i zakonite usluge“, rekao je Arsenijević.

Njegov slučaj samo potvrđuje da se vlast u Srbiji ne bavi realnim problemima građana, već stvara sistem u kojem je običan čovek prepušten sam sebi, dok nesposobni službenici, postavljeni partijskim vezama, primaju platu za posao koji ne znaju i ne žele da rade.

Jedno je sigurno – dok god ćutimo i prihvatamo ovakvu realnost, ništa se neće promeniti.